Rase i najčešće nasleđene bolesti

Pojedine rase pasa sklonije su nekim bolestima, što ne znači da će se svi ili većina pasa te rase razboleti!

Među predispozicijskim bolesti­ma poznata je šepavost jazavičara do koje dolazi kod preopterećene kičme i pritiska kostiju na živce.

Posebno česta i opasna bolest je displazija kukova kada dolazi do degenerativnih promena u zglo­bu pri čemu glava bedrene kosti postaje zaobljena i hrapava, a zglobna čašica sve plića, dok u težim slučajevima skoro nestaje. Bolest se uglavnom javlja kod većih rasa pasa.

Kod dalmatinaca se često javljaju kristali mokraćne kiseline koji se izlučuju u zglobovima. To je vrlo opasna i bolna bolest, kod koje organizam ima po­teškoće sa razmenom belanče­vina u organizmu.

Kamenje u mokraćnoj bešici se javlja kod jazavičara, baseta i škotskih teri­jera. Lečenje se sprovodi opera­tivno.

Kod velikih pasa poput nemačke doge, mastifa, nemačkog ovčara i irskog vučjeg hrta može doći do smrtno opasnog prevrtanja želuca, do koga uglavnom dolazi zbog prežderavanja, halapljivog proždiranja i skakanja odmah nakon obroka. Znakovi bolesti su: nadimanje stomaka, pokušaj povraćanja i teško disanje. Ukoliko se simptomi odmah ne uoče, smrt je neizbežna.

Kod koker španijela često do­lazi do psihičkih poremećaja pa psi iznenada postaju zajedljivi i za najmanji povod mogu ugristi čak i svog vlasnika.

Epilepsiji podležu škotski terijeri, pudle, bokseri i beagli. Klinički znak bolesti je iznenadno trešenje, jaki grčevi miši­ća, slinjenje, a pas može na kratko izgubiti svest. Napad po­činje uglavnom bez razloga, po­nekad čak i u snu. Napadi su retki – jednom ili dvaput go­dišnje. Bo­lest je neizlečiva, a veterinar je može samo olakšati.

Tumori se ja­vljaju uglavnom kod starijih pasa. Skloniji su im nemački bokseri iako se ne može izuzeti nijedna rasa pasa. Kod ženki koker španijela i jazavičarki čest je tumor dojki. Dobiju ga oko sedme godine sta­rosti.

Izvor: sitesgoogle.com