Ovako bi izgledao intervju sa predsednikom sindikata pasa

Novinar: Da li želite da se predstavite javno ili želite da vaš identitet ostane poznat samo redakciji?
Predsednik sindikata pasa: Želim da ostanem anoniman. Znate, nije da nemam muda da se predstavim, ali situacija na terenu je postala više nego alarmantna. Ne bih da me pojede mrak. Ako me razumete.
Novinar: U redu, onda ćemo u nastavku umesto imena koristiti termin „lutalica“
Predsednik sindikata pasa: Kao što sam i pretpostavio… Pravi „novinar“… Trebalo je možda da se informišete pre nego što plasirate ovakvu glupost. Ja nisam dolutao niotkuda. Niti lutam. Ja sam napušten od strane mog bivšeg gazde pre 4 godine.
Novinar: Aha, nisam znala. Uglavnom vas zovu lutalice, pa sam mislila da ste se možda i vi sa time identifikovali.
Predsednik sindikata pasa: Pffff, novinari…
Novinar: Da pređemo na konkretne teme. Vaša lokacija mora ostati u tajnosti, jer su učestala trovanja. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Predsednik sindikata pasa: Sa našim sudstvom – bolje da ne mislim. Šta da Vam kažem, otrovali su mi na pravdi boga, drugaricu iz detinjstva. I decu jedne napuštene sapatnice koju je savesni gazda izbacio sa okotom. Koji je kasnije nekome smetao. Nikada to nije prebolela… A ni ja. Da li je neko odgovarao za to?

novac pas

Novinar: Deluje zastrašujuće. Imate li ideju kako se to može rešiti, sprečiti?
Predsednik sindikata pasa: Imam. Ako se u predizbornoj kampanji budu zainteresovali za nas, ne kao u Sočiju i Rumuniji, nego zainteresovali da nam STVARNO pomognu, onda imamo neku šansu. Makar dok ne prođu izbori.
Novinar: Pominjete Soči, Rumuniju? Ništa ne razumem
Predsednik sindikata pasa:  Nisam ni očekivao. Danas se novinarstvom bavi ko stigne. Važno da se bavite starletama i ko je kome seo u krilo. Bolje da ste bili kuvarica. Nekima je to životni san.
Pravi problemi se u širokom luku zaobilaze. Soči, Poljska, Rumunija su poprište prave hajke protiv nas. Ne biraju ni način ni sredstva. Jednostavno doneli su odluku da nas sklone sa ulica. I oni nas zovu lutalicama. Umesto da kazne one koji su nas napustili. Ima toga još, samo se o ovima najglasnije pričalo, jer su to uradili pod izgovorom sportske manifestacije.Čuo sam i za pokolj divljači u nacionalnom parku Đerdap. Šta ima tome da se oduzme i doda?
Novinar: Nemam komentar. Da pređemo na lepše teme. Ili bar manje bolne. Šta mislite o čipovanju?
Predsednik sindikata pasa:  A šta Vi mislite? Da li bi Vam bilo draže da izgubljenog ljubimca nađete kad se izgubi ili biste voleli da se utopi u masi napuštenih? Naravno da sam za čipovanje, iz više razloga – prvi je da, ako se neko izgubi, a neko ga pronađe, da mogu da ga vrate tamo odakle je došao. A i da bi se vlasnik koji je „slučajno“ izgubio, kaznio za tu „slučajnost“.
Novinar: Ne razumem Vas sad baš najbolje, kako mislite „slučajno“?
Predsednik sindikata pasa:  Nisam ni očekivao da ćete razumeti. Mislim na one koji „slučajno“ izgube psa ispred nečije zgrade, na livadi, u šumi, negde daleko od kuće, po mogućstvu. Da budem jasniji, jer ne umem da crtam – da se kazni onaj ko napusti psa. Jel Vam sada jasnije?
Novinar: Nema potrebe za tim tonom, samo sam postavila pitanje. Kažite mi, šta mislite o gomili govana na ulicama?
Predsednik sindikata pasa: Budite precizniji, na koja tačno govna mislite?

Novinar: Na govna koja životinje ostavljaju po ulici.
Predsednik sindikata pasa: Aaaa, ta govna. Umalo da se izlanem. Kao prvo – ne ostavljaju životinje govna na ulici, nego njihovi vlasnici. Oni su u obavezi da pokupe govno sa ulice.
Ali pošto su oni kao i produkt pomenute pseće radnje, onda se na nas baca drvlje i kamenje. Na nas napuštene ili kako vi kažete zalutale. Jes, baš sam lud da dođem da se i
serem na sred ulice, svi gledaju, svi prolaze. Svašta! Ako sam napušten, nisam nevaspitan. Nego ova ljudska govna neće da pokupe jer se boje da će se prepoznati u govnetu.

Novinar: Uh, sad ste baš pooštrili. Kažite mi šta imate da izjavite na temu ujeda pasa?
Predsednik sindikata pasa: Šta da izjavim? Da sam u sred neke kampanje, pa da kažem da pas nije ni postojao. Ovako, ne kažem da se nikada nije dešavalo, ne kažem ni da je sve krivicom ljudi. Ali, za sitnu kintu ubijali su mi braću i sestre, da bi dobili odštetu za ujed. Šutirali ih i iscenirali ujed za opet sitnu kintu. Prijavljivali ih i tretirali kao besne i bolesne, zatim ubijali. Šta da kažem? Tri puta izgovorena laž postaje istina. Sve nas stave u isti koš. I kad neki frustrirani bezmudaš podstiče i uči psa da bude agresivan. I kad roditelji ostave dete bez nadzora i dogodi se neka nesreća – kriv pas. Jeste li čuli da je odgovarao roditelj? Ili vlasnik psa? Ja nisam. Uspavali su mi braće i sestara na kilo zbog toga.
Novinar: Kakvo je Vaše mišljenje o sterilizaciji i kastraciji?
Predsednik sindikata pasa: Primitivaca ima na sve strane. Da su oni videli ono što sam ja video, ne bi se više kleli u Boga i pominjali prirodu, nego bi lepo sterilisali i kastrirali ljubimce. Imati muda je stanje svesti, a ne fizičko posedovanje istih.
Novinar: Na šta tačno mislite?
Predsednik sindikata pasa: Na zgažene, izmrcvarene, prosuta creva, mozak, lokve krvi, šutiranja, sečenja nogu… Da nastavim?
Novinar: Nemojte, molim Vas.
Predsednik sindikata pasa: Pametnom dosta reći jednom. Primitivcima i pomodarima koji neće da sterilišu, a uture nekom kurac pa mu ostave ispred vrata, u dvorištu ili ih zabole da se i toliko „potrude“, pa jednostavno krk u prvu kesu i u kontejner. Jadan je onaj bog u koje se takva osoba kune. Da ne pričam o okruženju takvih monstruma.
Novinar: Primećen je sve veći broj napuštenih pasa, raznih rasa, u poslednje vreme naročito  labradora, retrivera? Šta mislite šta je uzrok tome?
Predsednik sindikata pasa: Kada bi se deca mogla kupovati za 20 e, bilo bi Vam jasnije otkud im se povećao broj na ulicama.
Novinar: Jasno… Šta mislite o mačkama, da li su one ugroženije od vas pasa?
Predsednik sindikata pasa: Ja MISLIM. A mogli biste i vi ljudi, malo.
Novinar: Ogorčenost se baš oseća u Vašem glasu.
Predsednik sindikata pasa: Pitao bih Vas da ste bili ugnjetavani godinama, optuživani za zlodela, maltretirani, ubijani, bez prava, bez glasa i bez pomoći. Zapravo i jeste, ali ništa iz toga niste naučili.
Novinar: Da li ste Vi nekada nekoga ujeli?
Predsednik sindikata pasa: Nije moj nivo.
Novinar: A Vas?
Predsednik sindikata pasa: Mnogo puta.
Novinar: Vaše mišljenje o šinterima?
Predsednik sindikata pasa: Pos’o je pos’o, ni ja ga ne volim. Ali u životu svome nisam video toliko mržnje na jednom mestu od strane pojedinih šintera.
Novinar: Šta mislite o onima koji Vas predstavljaju u ljudskom svetu, tj predstavljaju Vaš glas, da ne kažem zastupaju Vas? Da možete, šta je to što biste im rekli?
Predsednik sindikata pasa: Brate, nemoj više ’leba ti, izgibosmo…
Novinar: Šta mislite o protestima?
Predsednik sindikata pasa: Isto što i o demonstracijama. Uglavnom ih iskoriste za sopstvenu promociju.
Novinar: Ko ih iskoristi za sopstvenu promociju?
Predsednik sindikata pasa: Ko ih iskoristi? Koja promocija?
Novinar: I za kraj za koga ćete glasati?
Predsednik sindikata pasa: Za braću Kogani.
Novinar: Ko su Vam ti?
Predsednik sindikata pasa: Ko razume, shvatiće.
Novinar: Želite li nešto da poručite čitaocima?
Predsednik sindikata pasa: Želim. Želim da se zahvalim divnim ljudima koji ginu, svakodnevno se bore, vole i brinu se za nas – ali stvarno. Bez zadnjih namera, bez zarade. Hvala Vam što postojite, eh da Vas je više takvih.
A želim da poručim i ovim drugima. Bićete stari, nemoćni, napušteni. Bićete iznevereni, prevareni, ostavljeni. Osetićete šta znači svaka suza prolivena zbog izgubljenog života. Osetićete zlo koje ste naneli. Neće biti nikoga da vam pomogne.
Novinarka: Ukratko?
Predsednik sindikata pasa: Karma iz a bič.

“Psi su naša veza sa rajem. Oni ne poznaj uzlo, ljubomoru ili nezadovoljstvo. Sedeti sa psom na padini brda u divno posle podne je poput povratka u raj, gde ne raditi ništa ne znači dosadu – već mir”

Milan Kundera 
Autorski tekst pisan za blog Petfrendli http://zamisljeni.blogspot.rs/

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *