Koronavirus i kućni ljubimci

Pojava koronavirusa izazvala je veliku strepnju i paniku kod ljudi širom sveta. Ono što možemo je da se pridržavamo preporučenih preventivnih mera i smanjimo mogućnost zaraze.

Međutim, postavlja se pitanje kako da postupamo u ovakvim situacija kada su naši kućni ljubimci u pitanju?   

Doktor veterinarske medicine Dragutin Smoljanović iz veterinarske ambulante “Guta”, na pojavu koronavirusa i mogućnosti da se kućni ljubimci zaraze, rekao nam je da ima dobre vesti i loše vesti, ali i savete kako da zaštitimo i sebe i ljubimce.  

Da li psi i mačke mogu da obole od koronavirusa?

Prvo nekoliko reči o koronavirusu. Coronaviridae predstavlja grupu virusa koji mogu izazvati više različitih bolesti kod svih sisara, ptica i gmizavaca.  

Kod ljudi, koronavirusi najčešće izazivaju blage respiratorne infekcije koje se manifestuju simptomima sličnim gripu. U ljudskoj populaciji postoji nekoliko serotipova koronavirusa, kao što su SARS i MERS na primer, koji mogu biti smrtonosni.  

Novi serotip koronavirusa koji se pojavio u kineskoj provinciji Vuhan, COVID-19, koji se brzo proširio po celoj zemaljskoj kugli, izazvao je izvesnu strepnju i oprez u stručnoj javnosti, prevashodno zbog brzine širenja.  

Postoje određene sumnje da se virus COVID-19 na ljude proširio sa slepih miševa preko ljuskara ( pangolina), koji su u prirodi totalno bezopasne životinje, ali koje su filogenetski gledano u bliskom srodstvu sa mesojedima kao što su psi, mačke, šakali, hijene, vukovi, medvedi ili lisice.  

Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje da li psi i mačke kao naši najčešći kućni ljubimci mogu da obole ili da nama prenesu COVID-19 virus?  

Dobra vest

COVID-19 je RNK virus, što podrazumeva da u svom razvoju mora da se ugradi u DNK domaćina kako bi mogao da se razmnožava. COVID-19  može da se ugradi samo u veoma specifičnu sekvencu DNK koju poseduju slepi miševi, ljuskari i ljudi, ali ne i psi.  

To praktično znači da psi ne mogu biti rezervoari infekcije COVID-19 virusa. Uvek treba imati u vidu da evolucija nije konačna i da je uvek moguće „ probijanje “ barijere vrste i da virus COVID-19 pređe sa čoveka, ili neke druge životinje, na psa ili mačku.  

Zbog toga vlasnici kućnih ljubimaca treba da budu stalno informisani o novim naučnim saznanjima.

Loša vest

Psi i mačke na svojim šapama mogu preneti COVID-19. Iz ovog razloga bi trebalo pojačati higijenu nakon svake šetnje, a mačkama koje povremeno bez kontrole izlaze napolje zabraniti izlazak.  

Trebalo bi izbegavati da naše kućne ljubimce ljubimo, da spavamo sa njima u krevetu kao i da dolaze u dodir sa hranom koju spremamo za našu upotrebu.  

Za sada nije zabeleženo da psi i mačke oboljevaju od COVID-19 virusa ali svakako je poznato da oni oboljevaju od njihovih koronavirusa.  

Infekcija koronavirusom pasa i mačaka je veoma česta zbog izuzetne virulentnosti ( sposobnosti da se šire i zaraze zdravu jedinku ) mačijih i psećih koronavirusa.  

Psi oboljevaju u akutnoj formi od psećeg korona virusa – CCV koji izaziva gastrointestinalne probleme u vidu povraćanja i krvavih proliva.  

Kod odraslih i starijih pasa  CCV prolazi nakon 3-5 dana uglavnom uz potpornu terapiju u vidu probiotika i nadoknade elektrolita i tečnosti, dok kod mlađih pasa i štenadi simptomi su drastičniji i može da nastupi letalan ishod usled iscrpljenosti, dehidratacije i krvarenja iz gastrointestinalnog trakta. Kod ove kategorije postoji specifična terapija u vidu primene hiperimunih seruma, objašnjava dr Smoljanović.  

Mačke su nosioci i oboljevaju od njihovog, mačijeg, korona virusa – FIP koji se najčešće javlja u hroničnoj formi sa periodima akutizacije.  

Postoji vlažna i suva forma infekcije FIP virusom, a obe forme se manifestuju upalom peritoneuma i pleure (trbušne i grudne maramice) sa simptomima kašljanja i povraćanja, dodaje dr Smoljanović.  

Kako da ostanemo bezbedni?

Što se tiče COVID-19 virusa koji je opasan za ljude, treba pojačati higijenu pasa nakon povratka iz šetnje, kao i onemogućiti psima da se nekontrolisano kreću bez povoca.  

Što se tiče mačaka, trebalo bi zabraniti da izlaze napolje nekontrolisano kako bi se sprečio njihov kontakt sa drugim ljudima koji potencijalno mogu biti nosioci COVID-19 virusa, ili pak da ne dođu u kontakt sa kantama za otpatke u kojima se mogu naći predmeti kontaminirani COVID-19 virusom.  

Kada je u pitanju pseći koronavirusa – CCV , najbolja preventiva je u vidu vakcine koja se daje jedanput godišnje i nalazi se u sklopu polivalentne vakcine protiv zaraznih bolesti.

Kod mačijeg koronavirusa –  FIP, vakcina ne postoji ali postoji testiranje koje nam pomaže kako bi inficirane mačke, koje su nosioci i prenosioci bolesti iako ne pokazuju simptome, izolovali od zdravih i kako bi uz odgovarajuću negu i ishranu sprečili ili smanjili na najmanju meru pojavu akutnih epizoda bolesti.  

Izvor:N1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *