Karakačanski pas

Za ljude koji se bave stočarstvom i imaju stada od preko hiljadu ovaca, idealan čuvar je karakačanski pas odnosno karakačansko kuče. Poznavaoci pastirskih rasa pasa i kinologije uopšte, veruju da ova rasa spada u jednu od najstarijih rasa pasa na Balkanu. Kao što mu i samo ime kaže, dobio ga je po Karakačanima, koji danas mahom žive u Bugarskoj.

Reč je o pastirskom psu koji ima gene koji veoma liči na turske pastirske rase pasa. Karakačansko kuče je na ove prostore stiglo još kada su nomadska plemena počela da nastanjuju područja Bugarske, vlaške predele u Srbiji, ali i Grčku, Rumuniju i Makedoniju.

Foto:  Vikki Caldwell / Natureworld

Karakačanski pas – vodič i čuvar
Karakačanski psi su čuvari veoma velikih stada ovaca, ali i krupne stoke. Takođe koriste se i kao njihovi vodiči. Možda zvuči neverovatno, ali ovaj pas je u stanju da čuva stada koje broje preko hiljadu grla, pošto su odlični trkači, neumorni su i mogu da pređu veliku kilometražu. Uz to odvažni su i nije im problem da se u koštac hvataju sa vukovima, šakalima ili lisicama.

Karakačanski pas je po mnogo čemu jedinstven, izdržljiv je i lako se prilagođava na nove uslove života. Najzaslužniji za njihov razvoj i genetske promene su stočari i pastiri, koji su ih „poboljšavali“ sa drugim rasama ovčarskih pasa. Da mogu da podnesu velike temperaturne i klimatske razlike govori i podatak da karakačanski pas odlazi za stadom u planine zimi, a leti na obalu južnog područja Crnog mora.

Karakteristike karakačanskog psa
Karakačanski pas je veoma krupan i snažan sa idealnom proporcijom tela. Visina mužjaka je od 63 do 74 centimetara, dok su ženke nešto niže i i dosežu od 60 do 68 centimetara. I mužjaci i ženke imaju vrlo snažnu vilicu, koja je velika i široka.
Izvorna rasa je karakteristična po pravim leđima, koja idu u širinu, greben im je takođe jak, kao i šape. Njuška je velika, a uši su im srednje veličine.

Boja i gustina dlake toleriše se u dve varijante: kovrdžava, duga i gruba ili oštra i kratka, koja podseća na krzno medveda. Ovi ovčari najčešće za osnovu imaju belu boju sa sivim ili crnim mrljama i retko se mogu sresti i oni sa crvenim i žutim pegama.

Na rubu izumiranja
U litarururi stoji da ovi psi ne jedu meso, već im je ishrana biljnog porekla. Za obrok im je dovoljno da se u prokuvanu vodu i malo mleka doda oko 700 grama samlevene pšenice i mlevenog zoba. Očigledno je da ovakav način ishrane utiče na njihovo zdravlje, jer psi u proseku žive između 18 do 20 godina. Ono što još fascinira kod ovih pasa jeste to što ženke čak i sa 15 godina života donose štence na svet.

Ipak, zbog ukrštanja sa drugim rasama pasa, ova pasmina je na rubu izumiranja. Ipak u nekim regijama izvestan broj pravih karakačanskih pasa još uvek postoji. Može se naći na planinama Rila i Pirin u Bugarskoj, a koristi se naravno za čuvanje stoke, kao i Grčkoj.

Izvor: Agroklub.rs

Author: Ljiljana

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *