Glumica Marina Cinkocki: Sa psima nema glume, jer to je prava i iskrena ljubav!

Poznata,  talentovana i šarmantna novosadska glumica Marina Cinkocki koju ljubitelji pozorišta imaju priliku da je gledaju u raznim ulogama i predstavama u novosadskom Pozorištu mladih, čiji je stalni član, veliki je ljubitelj životinja, a posebno pasa. Vlasnica je šarmantne srednje šnaucerke Lu Lu.

U intervju za portal Pas za vas, otkriva koliko već ima kućnog ljubimca, šta voli, a šta joj smeta kod ostalih vlasnika pasa i kako uspeva da uskladi poslovne i privatne obaveze…

1. Koliko dugo imaš kućnog ljubimca?

– Celog života imam kućne ljubimce… ili što se mene tiče, članove porodice, raznih fela… kanarinca, morske prasiće, kuce…

marina


2. Lulu ti nije prvi pas, kako se zvao tvoj predhodni ljubimac?

– Zvala sam ga Flok (u ime ljubavi prema stripovima), mada je njegovo pravo ime bilo Gomez.

3. Odakle tolika ljubav prema srednjim šnaucerima?

– Slučajno. Floka sam dobila na poklon od prijatelja kojem je bilo žao kad je video koliko tugujem za Lusi, mojom dugogodišjom prijateljicom, članom porodice, koja je uginula… Lusi je bila predivna shi-cu.

4. Kada porediš Lulu i svog predhodnog ljubimca koliko ima sličnosti, a koliko razlike?

– Iako su šnauceri i Lulu i Flok, veoma su različiti, Flok je bio jedan džentlmen, fin i pažljiv pas, stabilan i dobronameran. Potpuno pouzdan. Lulu je mlada, pa ne mogu još uvek da razaznam kakvog će karaktera da bude, konačno. Za sada, za svoje 2 godine je veoma temperamentna, vesela, voli da juri, da se igra. Obožava komšijsku decu (decu uopšte). Uvek me obraduje kad se vratim kući. Skače od radosti, treperi. To je ljubav!

marina1

5. Primećujem da si u šetnjama, na trčanju, na livadici uglavnom sa Lulu, kako reaguje kada ostane sama kod kuće?

– Uh, ne voli da ostaje sama kod kuće. Kad izlazim iz stana, kažem joj da se vraćam veoma brzo, koliko god to mogu. Ona uđe u svoj box i gleda tuuužno iz njega dok odlazim (na taj način me psihološki pritiska, mala manipulantkinja, pa UVEK jurim kući, jer osećam grižu savsti što je ona sama). Ali nedavno sam otkrila da uopšte ne boravi u boxu dok sam odsutna. Sedi kod ulaznih vrata i čeka me…kako čuje ključ u bravi, brzo odjuri u boks i sedne, praveći se da nije ni izlazila odatle. Ona voli da mislim da nije izlazila. Smešna je. 🙂

6. Kako uspevaš da uskladiš poslovne obaveze, treninge, nastupe sa obavezama prema Lulu?

– Lako. Sve se može uskladiti kad se hoće. Ali i trudim se da je vodim svuda sa sobom, kad god je to izvodljivo.

7. Kakav je osećaj kada posle napornog dana dođeš kući, a Lulu te razdragano čeka ispred vrata?
8. To je nešto naaajlepše. To je taj dar koji ne može da se uporedi ni sa čim. To je najiskrenija ljubav…već sam rekla ona “treperi” kad me vidi. Luduje. Nema kraja radosti…njene…a ni moje… 😀

marina2

8. Da li je ponekad vodiš na probe u pozorište?

– Ne. Za sad to nije dozvoljeno.

9. Lulu je “luda” za lopticama i štapovima, da li si je ti tako naučila ili je sve krenulo spontano?

– Spontano je otkrila da je “lovac na štapove”. Vrlo je ozbiljna u tom svom “poslu”. Još ako je pohvalim, ona vrlo zdušno i ponosno nosa štap sa sobom. A ja je hvalim, jer me zabavlja ta njena predanost.

10. Kada idete u šetnju, da li imaš neko određeno mesto ili se šetate onako… pa dokle stignete?

marina3

– Nema nista određeno. Posto ima potrebu da trči i da se druži s drugarima, trudim se da joj organizujem ili dugu šetnju ili upravo neko jurcanje s drugi kucama. Kad god je to izvodljivo.

11. Da li ti se nekad desilo da se potuče da drugim psom i kako u tim trenucima reaguješ?

– Ne. Nikad. Ali treba biti na oprezu.

12.Šta ti generalno smeta kod vlasnika pasa?

– Smeta mi kad ne čiste za svojim psima. Ima jos… 😉 reći ću Ti nasamo.

13. Da li si zahvaljujući Lulu stekla nove prijatelje, ljubitelje pasa?
– Iskreno, ne. Svakako imam velik krug poznanika. I onih koji imaju pse i koji nemaju. A prijatelja…nešto manje.

14. Da li se odazivaš humanitarnim akcijama koje je odnose na prikupljanje pomoći za pse u prihvatilištu?

– Kad god mogu. Psi su divna bića, koja u čoveku vide prijatelja, dok se čovek ne ponaša tako prema njima. Tužno mi je kad znam da postoje ti gladni, napušteni psi, koji tumaraju gradom. Postoje ljudi koji ih ignorišu, koji ih se boje ili koji su u stanju da ih zlostavljaju. To me baš pogađa. Volela bih više da pomognem. 🙁

marina4

15. Šta bi poručila vlasnicima pasa i onima koji to još nisu, a eventualno žele da postanu?

– Samo potencijalnim vlasnicima: pas je prijatelj. Živo biće. Nije igračka, pa kad dosadi, staviš je u orman. Ako mislite da redovno izvođenje psa znači nešto neprijatno za vas, nemojte ga uzimati. Ali predlažem da razmislite jos jednom, Ta obaveza, sem što može da bude korisna i za vas, je mala “žrtva” u odnosu na ono što dobijate za uzvrat. A to je ljubav. Prijateljstvo. Radost. Smeh. Puuuuno smeha. A to vredi.  Zar ne?

marina5

2 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *