Da li je mađarski puli pas za vas?

Puli je drevna rasa madjasrkog ovčarskog psa, srednje veličine, snažan sa jedinstvenom dlakom u vidu vitica. Dlaka odraslog psa može dopirati do zemlje. Neke boje nisu dozvoljene u nekim zemljama, ali u UK su dozvoljene crna, bilo koja nijansa sive, apricot (sa ili bez crne maske) I bela. Telo je kvadratičnog oblika, finog kostura, prilično mišićavo. Glava bi sa strane gledano trbela biti jajolika dok gledana odnapred izgleda okruglo. Rep treba da bude   čvrsto savijen preko leđa. Oči su bademastog oblika, tamno braon. Uši su srednje velike. Celokupan pigment bi trebao biti crn.

Puli je živahan, veseo mali pas koji je veoma odan. Oni su odlični kućni ljubimci, koji će se adaptirati na skoro svaku okolinu I uslove.  Njihova urođena inteligencija ih čini pogodnim za obuku. Ako Puli oseti da njegovi vlasnici nisu snažne volje kao oni, postaće samovoljni, svojeglavi I misliće da treba da nametnu svoja pravila u kući. Oni su jako dobri u takmičenjima kao sto su agility I takmičenje u poslušnosti a isto tako I u izložbenom ringu.

Iako je nepoverljiv prema strancima, nikada nije agresivan, ali glasovno dobro upozoravaju ako osete da postoji neka pretnja po njihovog vlasnika. Puli se ne preporučuje porodicama sa malom decom koja bi ih mogla zadirkivati ili koja bi bila gruba prema njima. Decu bi trebalo učiti kako da budu vođe čopora. Veoma je bitno naučiti kako na pravi način da komunicirate sa svojim psom.

Visina:
Mužjaci – 41 -46 cm
Ženke: 36 -41 cm.
(Po standardu SAD-a su malo viši.)

Težina:
Mužjaci: 11 – 16kg
Ženke: 9 – 14kg

Zdravstveni problemi
Puli je veoma odvažna rasa. Svi odgajivači sa dobrom reputacijom bi trebali testirati svoje pse na displaziju kukova a takođe uraditi I test očiju, kako nisu poznati drugi veći zdravstveni problemi kod ove rase.

Uslovi za život
Puli će se adaptirati na skoro sve uslove, bilo da je u pitanju život u stanu ili na farmi. Njima pogoduju svi klimatski uslovi. U krajevima gde je vreme ekstremno vruće kao što su Australija I Florida, oni to sasvim dobro podnose, i nasuprot tome u ekstremno hladnim delovima kao što su zime u Denveru oni se isto tako ponašaju.

Vežba
Puliju je potrebna svakodnevna šetnja ili trčanje. Dok je napolju u šetnji pas bi trebao da ide pored ili iza osobe koja drži povodac, jer instinkt psa kaže da vođa pokazuje put a taj vođa treba da bude čovek. Ovo su energični I živahni psi I prikazuju se u punom sjaju kada im je dozvoljeno da se ludiraju I igraju, naročito ako im se njihov gazda ili pratilac pridruži u zabavi. Neki su ljubitelji vode I mogu jako dobro plivati, ali nemaju svi tu tendenciju I to im nikada ne smete dozvoliti da rade bez nadzora.

Održavanje (Grooming)
Vitice dlake počinju da se formiraju u uzrastu od 6 meseci kada meka, vunasta poddlaka počne da srasta sa grubljom spoljnom dlakom. Ovako formirane ućebotine bi se trebale redovno ručno razdvajati u ovom uzrastu. Pramenove treba razdvajati  u smeru od vrha ka koži. Dlaka svakog psa je individualna, ali savet je da ovi odeljci ne bi smeli biti tanji približno širini obične olovke. To je opuštajući proces u kome možete uživati a ako to radite redovno, traje veoma kratko. Održavanje dlake Pulija je veoma lako jer im je potrebno veoma malo nege u vidu redovnog razdvajanja dlake I, naravno, redovnog kupanja.

Kupanje je lako kao da perete džemper, ali sušenje traje malo duže. Sušenje fenom odraslog Pulija u punoj dlaci može trajati nekoliko sati a bez fena može proći I 2 dana dok on ne bude potpuno suv.

Oči I uši se moraju redovno čistiti, a nokti se moraju skraćivati. Ova rasa se ne linja. Ako ste alergični na pse uopšteno, trebali biste probati kako biste se slagali sa Pulijem jer je njihova dlaka sasvim drugačija. Dobar odgajivač će vas pustiti da ga posetite nekoliko puta pre nego što se odlučite, kako biste videli kako njegovi psi utiču na vas, te nakon toga se možete odlučiti da uzmete štene.

Istorijat rase
Puliji su prešli u ravnice Mađarske sa mađarima pre nekoliko hiljada godina, kada su se koristili kao ovčasrki psi. Mađarska plemena su donela Pulije sa sobom u Mađarsku pre oko 1100 godina. Nejasno je da li su  oni krenuli sa Mađarima ili su im se pridružili usput, tokom duge migracije od ruskih stepa do podnožja Urala. Međutim, tokom poslednjih 1100 godina istorije ova rasa se raširila u prekrasnom Karpatskom basenu okruženom vrhovima Alpa – u staroj Mađarskoj, uključujući Slovačku, severnu Rumuniju (Transilvaniju) i Vojvodinu. Uz čuvanje stada ovaca, za ove nomadske čobane koji su svoj posao obavljali na konjima duž obala reke Dunav i u alpskim tvrđavama, puliji su usmeravali mađarske poglavice u izgradnji nacije, te radili kao borci za otpor u svim invazijama, kojui su u žudnji za plodnom I zaštićenom zemljom za svoje saborce izabrali pulije.

Nakon naseljavanja, mađari su se usredsredili na civilizovanje I obučavanje Pulija. U plodove ovih napora uključeni su I radovi poznatih ljudi kao što su Franc List, Bela Bartok, ŽaŽa Gabor. Naučnici uključujući Edvarda Telera iz Lorens Lajvmore Nacionalne Laboratorije (Ratovi zvezda), doktori Leo Silard I Eugen Vigner sa projekta Menhetn I doctor Rubik (pronalazač poznate Rubikove kocke) obogatili su naše živote I živote ljudi širom sveta…

Mnogi čobani su više voleli crne pse, no to je verovatno bilo iz razloga što se bolje primećuju među ovcama. Puli je bio ovčarski pas, koji je čuvao I terao stado, cenjen po svom lakom, agilnom kretanju, dok je veća mađarska rasa – Komondor, češće korišćen kao čuvar stada. Za vreme Drugog Svetskog rata, rasa je skoro izumrla I njihov broj je bio smanjen na dve cifre. Međutim, kontrolisanim programom uzgajanja, koji su pomogli posvećeni odgajivači širom sveta osigurali su opstanak ovih jedinstvenih malih mađara.

Rasa je gotovo izgubljena nakon njenog ukrštanja sa Pumijem. Prvi standard napisan je 1925. U ovo vreme puli je varirao u veličini  – od velikog,. Preko srednjeg do malog. Najpoželjniji su bili psi srednje veličine zbog njihove sličnosti sa tradicionalnim čuvarima stada. 1930-tih USDA je uvezla Pulije kako bi poboljšali kvalitete čuvare stada  u Americi. Tada su psi drugih rasa ovčara na testovima postizali 12-14 poena, a puliji u proseku 75!

Američki Kennel Club je priznao Pulija 1936. Rasa je priznata kao sjajan ovčar, mada je danas srednje popularan kao izložbeni pas I kućni ljubimac

Puli je takođe najtalentovaniji I najagilniji atleta, najljubopitljiviji poznati ne-primat I razigran sve do starosti. Trebalo bi da je očigledno da ova inteligencija, atletska građa I razigranost, takođe je sasvim normalno da stvaraju nestašluke, tokom svog životnog veka 12-14 godina, što je uobičajen životni vek psa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *