Zašto su važni enzimi u ishrani pasa?

Ono smo što jedemo. Samo delimično. Ustvari, ono smo što možemo da svarimo i resorbujemo u našem digestivnom traktu. Važan detalj u tom procesu su enzimi.

Oni su motorna snaga telesnih aktivnosti, od varenja hrane do treptanja oka. Bez njih, ne bi postojao ovaj život koji poznajemo, jer u svakom trenutku širom tela se odvija na hiljade enzimskih reakcija.

Danas, mi prepoznajemo bitnu ulogu enzima koje dobijamo iz hrane, što nam automatski govori o suštinskoj važnosti hrane koju dajemo našim životinjama.

Prema poreklu, u hrani se nalaze dve osnovne grupe enzima.

Prvi potiču iz ćelija biljnog i životinjskog tkiva, a drugi od mikroba koji su u kontaktu sa tom hranom.

U hranljivom smislu ovi proteini ne predstavljaju važnu komponentu zbog male količine u kojoj ih unosimo. Kao ni drugi proteini, ni oni ne prolaze kroz membranu tankih creva bez prethodne razgradnje. Ipak u biološkim sistemima kao što je hrana , kao i u procesima prerade hrane enzimi imaju izuzetno značajnu ulogu. Prilikom kuvanja hrane na temperaturi od 50 stepeni i više, dolazi do njihovog razaranja.

Ono što je dobro je da kiselina u želucu ne uništava ove enzime, kao što je nekad smatrano. A organizam, ako mu ne ubacimo putem hrane ovakvu pomoć, mora sam da obezbedi neophodne količine enzima. Čemu služe?

Telo ih upotrebljava da svari unesenu hranu. Manjim delom stižu iz hrane, a većim delom nastaju u organima za varenje. Endoenzimi deluju u samoj ćeliji u kojoj se stvaraju, a egzoenzimi deluju van ćelije u kojoj se stvaraju. Neki enzimi se sintetišu kao neaktivni – proenzimi i aktiviraju se samo kada su potrebni, obično pomoću drugog enzima. Takvi su, npr. enzimi pankreasa koji učestvuju u varenju hrane i izlučuju se u neaktivnom obliku (da ne bi razložili ćelije koje ih sintetišu), a aktiviraju se tek kad dospeju u tanko crevo gde vare hranu.

Enzimi su selektivni. Proteine razlažu proteaze, lipide razlažu lipaze, skrob amilaze i sl. Svaki hemijski supstrat ima svoj odgovarajući enzim koji ga razgrađuje ili na drugi način deluje na biohemijske procese tog jedinjenja. Osim što deluju selektivno, mogu uticati na smer reakcije (povratna ili nepovratna).

Imaju svoj životni ciklus i ne deluju beskonačno, mada se po osnovnoj postavci regenerišu.

Životni ciklus, odnosno vreme aktivnosti enzima zavisi od količine supstrata, pH vrednosti, temperature itd. Sveža, sirova hrana sadrži količinu enzima koja smanjuje potrebe za enzimima pankreasa, a samim tim i količinu energije neophodnu za varenje. Korišćenje prerađene, kuvane hrane dakle, tera organizam na prekovremeni rad.

Propratni efekti ovakve otežane situacije su gorušica, gasovi, nadutost, zatvor i tromost. A dokaz koliko su važne ove hemijske supstance je i taj što se proizvode duž celog digestivnog trakta, od usta, gde pljuvačka omekšava hranu, preko želuca, tankih creva, pankreasa, jetre, i drugih aktivnih mesta.

Nedavna istraživanja na polju varenja hrane su pokazala direktnu vezu između ometenog varenja i smanjenja koncentracije enzima u krvi, a što je direktno povezano sa ubrzanim starenjem i pojavom bolesti i hroničnih degenerativnih stanja modernog vremena. U nastavku, ista istraživanja otkrivaju da sa starošću nivo ovih enzima u krvi i inače opada.

Ovo je ista istina i za nas i naše ljubimce. Unošenje putem hrane Svako živo biće ima u nasleđe određenu količinu enzima koju može da eksploatiše i ukoliko u hrani nema pomoćnih količina, taj nasleđeni materijal se troši i osiromašuje.

Naravno treba znati da se enzimi, kao katalizatori, tj. „okidači hemijskih procesa“ u organizmu tokom tih procesa ne troše, ali to ne znači da ih treba zato preterano iskorišćavati. Neophodni su u svim procesima u organizmu.

Telo na prvo mesto stavlja proizvodnju enzima za varenje hrane, tako da ako je konstantno zauzet njihovom proizvodnjom , nema vremena da obezbedi zdravo funkcionisanje drugih tkiva, izbacivanje toksina i slično. Iz tog razloga, organizam polako pada u bolesna stanja i kraći životni vek.

Zato su oni uneti sa hranom, ili na drugi način dodati, jako bitni za živi organizam.

Treba reći da i bakterije koje se nalaze u probioticima o kojima smo već pisali osim ostalih osobina proizvode i enzime koji pomažu varenje pojedinih vrsta hrane.

Sirova hrana sadrži ove enzime, za razliku od kuvane hrane, ali psi ne mogu da iskoriste u potpunosti njen potencijal.

A korišćenje, to jest dodavanje enzima se preporučuje kad god se koristi kuvana hrana.

Psi kojima opadaju enzimske rezerve (uglavnom psi sa zdravstvenim problemima) će imati puno koristi od dodataka enzima bilo u hrani, bilo da su dati između obroka( zarad pomoći u drugim procesima). Bez digestivnih enzima, čak i hrana sa izuzetnim hranljivim vrednostima neće imati neku korist za organizam.Pseća hrana prerađena ili njima neprirodna,oslabljuje organe za varenje, čineći da dodavanje enzima postaje veoma bitno. Nedostatak – veliki problem,

Ukoliko naši psi nemaju dovoljno enzima za varenje hrane, možemo očekivati probleme kao što su: slabiji imuni sistem, artritis, alergije,slabiji kvalitet dlake i kože, smanjenje energije, osteoartritis, displazija kuka, nepravilno varenje hrane, alergija na hranu, problemi sa defekacijom, jedenje sopstvenog izmeta, gasovi, zadah, neprijatan miris kože , pa čak i kancer.

Pozitivne strane enzima: Sposobnost organizma da iskoristi unetu hranu,pojačanje apsorpcije hrane i podizanje nivoa energije, jačanje imunog sistema, manji rizik od degenerativnih bolesti, povećanog holesterola, stvaranja naslaga širom organizmai toksina, povećanje proizvodnje T-ćelija (za borbu protiv raka), povećanje broja belih krvnih zrnaca, jačanje imunog sistema, smanjenje osećaja gladi, kontrola telesne težine.

Pitanje koje se na kraju samo nameće je kako nadomestiti enzime našim psima? S obzirom na to da psi nisu biljojedi, moramo da upotrebimo ili gotove preparate ili, možemo da probamo i prirodni pristup. Iako smo već rekli da pas ne može da iskoristi u potpunosti enzime koje unosimo hranom, sigurno je da izvesna količina enzima iz sirove hrane može itekako da pomogne u varenju .

Zato preporučujemo izvesnu količinu sirove biljne hrane, ili obarene na temperaturi nižoj od 50 stepeni, koja bi redovno, u izvesnoj meri, nadoknađivala i olakšavala rad organa za varenje.

Ukoliko imate vremena, možete čak i napraviti sok od voća i povrća i njime preliti hranu koju dajete. Jasno nam je da je ovo u izvesnoj meri čak i diametralno suprotno sa navikama koje imamo u ishrani pasa, ali, potreba za enzimima je stalna i dobro je pomoći psu u snabdevanju ovim supstancama.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *