Zašto se javlja strah kod psa?

Šta je to, u stvari, strah? Po definiciji, strah predstavlja vid emocionalnog iskustva koji nastaje pod različitim okolnostima. U zavisnosti od prirode tih, malopre pomenutih okolnosti, svi se strahovi mogu podeliti na realne, neurotične i moralne.

Realan strah u psa nastaje kada pas uoči opasnost od strane nekog objekta (automobila, npr.) ili pojave (pucanj, grmljavina) koji mu, po njegovoj proceni ugrožavaju egzistenciju i funkcionisanje organizma. Ova vrsta straha, dakle ima svoju fiziološku osnovu i nije ništa drugo do fiziološki opravdana reakcija odbrane i očuvanja celovitosti biološke jedinke. Prema Federsen-Petersenu, realan strah je pozitivna pojava u prirodi i instiktivno je ugrađen u gene svih svesnih živih bića tokom više miliona godina učestvovanja u ekološkim lancima ishrane. Realan strah u psa se može javiti i kada u okružujućem svetu, nedostaju oni koji mu pružaju zaštitu i sigurnost, dakle vlasnici. Ova činjenica se može vrlo praktično iskoristiti u obuci mladog psa koji ima običaj da, u slobodnoj šetnji, odluta daleko od svog vlasnika. Potrebno je ukloniti se od pogleda psa iza nekog žbuna ili drveta i potom pozvati psa. Pošto ne može da uoči vlasnika, pas će se zbuniti i njime će ovladati osećaj realnog straha da je izgubio „vođu čopora“. Kada nakon desetak sekundi izađete iza zaklona, osećaj straha kod psa zameniće zadovoljstvo što ste tu i niste ga ostavili. Ovaj metod je veoma efikasan i pas će vrlo brzo naučiti da se ne sme udaljavati bez vaše dozvole.

Neurotičan strah je, za razliku od realnog, patološki strah. Postoji više teorija o prirodi ovog straha, a one mahom počivaju na saznanjima Sečenova i Pavlova. Ono što je za sve teorije zajedničko jeste da vezuju neurotični strah za poremećaje psihe nastale tokom razvoja individue. Naime, sve neuroze nastaju kao proizvod sadejstva između ličnosti i njene okoline.

Međutim, kao i osujećenje u namerama psa, i prekomerna zaštita od okoline dovešće do preterane ranjivosti psa na potpuno normalne situacije u jednom „psećem“- življenju, štene koje nije dolazilo u kontakt sa drugim psima tokom faze socijalizacije, neće biti u stanju da prihvati druženje sa psima vaših prijatelja tokom šetnje i doživljava ovu, običnu situaciju kao krajnje frustrirajuću. Sve ovo imaće za rezultat ili ispoljavanje agresije prema frustrirajućem objektivu, dakle, psu vaših prijatelja, ili povlačenje vašeg psa u sebe, to će biti praćeno nesigurnošću i eventualno, drugim psihofizičkim ispadima.

Neurotični strah može da ima za uzrok i prethodno doživljen traumatski događaj. Ukoliko je pas imao saobraćajnu nezgodu, u kojoj je bio udaren od strane automobila, pas će u blizini puta ili vozila ispoljavati simptome koji će ukazivati na preživljenu neprijatnost. Trauma može biti i mnogo manje drastičan događaj, vezan za buku, npr. jaka i iznenadna buka ili zvuk, takođe mogu biti početno traumatsko iskustvo koje dovodi do pojave neuroze u psa.

Imajući u vidu da su sve neuroze oblik naučenog neprilagođenog ponašanja, prf. dr. Bandura je još 1969. izneo teoriju modela u javnost. Po toj teoriji neurotični strah se može „naučiti“ boraveći u blizini osobe koja ispoljava takav strah. To praktično znači da se neurotički strah može preneti čak i sa vlasnika na psa! Obrnuta situacija, da se neurotički strah prenese s psa na čoveka, u praksi još nije potvrđena, no to je ipak ne čini nemogućom.

Otklanjanje ovih psihičkih poremećaja u odraslih pasa nije opisano u literaturi, ali se mnogo polaže na prevenciju, odnosno sprečavanje činilaca koji bi mogli dovesti do neprimerenog neurotičnog ponašanja, prvenstveno u mladih pasa i štenadi.

Preostao nam je još moralni strah koji je u suštini osećanje krivice. Ono se u načelu pripisuje postojanju savesti. Kako je u pasa sposobnost povezivanja događaja u vremenu i prostoru pod velikim znakom pitanja, tako se i ova kategorija straha može prihvatiti bez ikakvih rezervi. Izvesno je da pas povezuje određene radnje sa nagradom ili kaznom, pa ipak ostaje da se ustanovi da li pas, koji uradi nešto nakon čega sledi kazna, zaista ima osećaj krivice ili se radi o običnom strahu od kazne. Verovatno da odgovor zavisi i od našeg pristupa ovom pitanju.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *