Zašto se javlja displazija kukova kod psa

U mnogo slučajeva meko tkivo raspoređeno na kuku nije dovoljno zategnuto. Ovo za posledicu ima labavo ležanje glave butne kosti i nepotpuno zatvaranje zgloba.

Displastični kukovi su zbog stalnog neravnomernog opterećivanja pojedinih delova zgloba izloženi većem trošenju. Ovo dovodi do habanja hrskavice zgloba, zadebljavanja čaure zgloba i ponovnog stvaranja koštanog tkiva na zglobu. Ova promena je podneta pod nazivom artroza.

Artroza je bolno degenerativno oboljenje i ima napredujući karakter. Ovo objašnjava zašto se znaci oboljenja kod pasa pogođenih ovom bolešću ppjavljuju tek u poznijim godinama. Međutim, ukoliko se radi o HD višeg stepena, hramanje i bol se mogu pojaviti i kod mladih pasa, i zahtevaju lečenje.

Kako se kod HD višeg stupnja radi o neizlečivom oboljenju, samostalno obnavljanje kukova nije moguće. Razni medicinski zahvati imaju za cilj ublažavanje kliničkih simptoma i održavanje ili ponovno uspostavljanje funkcije zgloba. Odluka da li će se i koja vrsta lečenja primeniti, zavisi od stepena oboljenja, rentgenološkog nalaza, starosti i veličine psa, kao i od troškova lečenja.

Konzervativne metode

Kod konzervativnih metoda lečenja najveći značaj još uvek ima korišcenje medikamenata u svrhu lečenja. Dijeta, kontrola kretanja i fizikalna terapija koriste se više u svrhu praćenja i potpomaganja lečenja.

Medikamentozno lečenje HD u mnogo čemu odgovara terapiji arteroze, tj. svodi se na ublažavanje bolova, sprečavanje zapaljenja, i održavanje hrskavice zgloba. Delovanje lekova je, doduše, ograničeno samo na vreme dok se koriste. Naročito kod lekova koji služe za sprečavanje zapaljenja treba obratiti pažnju na to da se daju u što manjim dozama, da bi se eventualne nuspojave održavale na što nižem stupnju. Najčešće se javljaju problemi sa probavnim traktom, jer ovi lekovi mogu oštetiti sluzokožu organa za varenje. Promene u krvnoj slici i kostanoj srži ređe nastupaju.

Odstranjivanje m. pectineus, 1. pripoj na karlici, 2. telo mišića, 3. pripoj na butnjači

Uptreba ovih lekova nosi sa sobom još jednu opasnost. Naime, usled olakšanja koje donosi ublažavanje bolova, podstaknuta je aktivnost psa, što može podstaći degenerativne promene na zglobu. Stoga treba izbegavati velika opterećenja. Ipak, uz pomoć ovih lekova se starijim psima i onima kod kojih nije moguć hirurški zahvat umnogome olakšava život. Kod slučajeva veoma visokog stupnja, nažalost nije moguće dovoljno ublažiti kliničke simptome uz pomoć ovih medikamenata.

Nepovoljna biomehanika displastičnog kuka dovodi do povećanog pritiska, tj. opterećivanja i trošenje hrskavice zgloba, u pojedinim njegovim delovlma. Ubacivanje molekularnih gradivnih materija hrskavice trebalo bi organizmu da pruži veću mogućnost obnavljanja (regeneracije) oštećenih delova hrskavice. Delovanje ovih preparata je najbolje kada se daju direktno u zglob. Ovde naravno postoji rizik pojave infekcije usled nadražaja zbog strane materije u organizmu. Postoji i mogućnost davanja ovih gradivnih materija psu i preko hrane. Resorpcija ovih preparata preko creva je individualna pa samim tim i njihovo delovanje.

Upotreba preparata za povećanje mišićne mase (anabolici) dovodi do funkcionainog poboljšanja kod HD. Ovo se objašnjava povećanom stabilnošću zgloba kroz porast mišićne mase, kao i obogaćivanjem hrskavice mukopolisaharidima. Upotreba anabolika pre zvaničnog HD nalaza mora se osuditi kao prevara.

Kao pomoć u medikamentnoj terapiji postoji mogućnost tretiranja toplotom kroz ponavljano mikrotalasno zračenje ili upotrebu neke druge vrste toplotnog zračenja. Osim toga, psi pogođeni ovom bolešću ne bi trebalo dugo da leže na hladnoj i vlažnoj podlozi.

Još jedna važna mera koja pomaže terapiji je kontrolisano kretanje vođenjem na povodniku. Velika opterećenja treba izbegavati, naročito skakanje preko visokih prepreka. Za razliku od toga, redovna šetnja, u zavisnosti od stanja bolesne životinje i istrčavanje kasom pored bicikla može da povećaju mišićne mase i pokretljivosti zgloba. Kod pasa čije je kretanje redukovano, naročito pažnju treba obratiti na njihovu telesnu masu. Ukoliko se hrane količinom hrane uobičajenom za aktivne pse, naginju gojenju, što dovodi do većeg opterećivanja zglobova i napredovanja bolesti. Stoga je veoma važno ove pse hraniti manjom količinom hrane, a životinje sa prevelikom teiesnom težinom moraju biti podvrgnute dijeti.

Hirurške metode

Ako se kod mladog psa rano utvrdi postojanje displazije kukova uz već pomenute simptome, moguće je stanje trajno popraviti hirurškim zahvatom. Ovo važi i za starije pse sa sekundarnom artrozom kuka, kod kojih medikamentozna terapija nije dala zadovoljavajuće rezuitate. Međutim, pre nego što se zbog hramanja psa pribegne hirurškom zahvatu, potrebno je dijagnostički, sa potpunom sigumošću potvrditi da je hramanje izazvano displazijom kukova. Naime, često i HD veoma visokog stupnja nije propraćena odgovarajućim simptomima.

Odstrahjivanje mišića (m. pectineus)

Njegova funkcija je bočno prijanjanje udova na telo. Istovremeno izaziva izvesno vučenje udova na gore, što kod displastičnih zglobova pojačava pritisak i dovodi do pojačane vučne sile kpja deluje naročito onda kada usled bolova u zglobu dolazi do grčenja muskulature. Odstranjivanje M. pectineusa često dovodi do ublažavanja hramanja životinje.

Operacija je refativno jednostavna i jeftina, i u kasnijem lečenju se retko pojavljuju problemi. Za razliku od drugih operativnih metoda resekcija pectineusa može se izvršiti na obe strane u jednom terminu.

Stav zadnjih nogu psa koji je bio podvrgnut ovom zahvatu je najčešce nešto širi, sa tom prednošću što je na taj način koriste delovi zgloba koji ranije nisu bili opterećivani. Šanse za uspeh operacije su velike, ali vreme koje je potrebno za prestanak bolova individualno, i veoma različrto kod svake jedinke.

Resekcija pectineusa u profilaktičke svrhe je diskutabilno, jer se ovim zahvatom ne deluje na napredovanje artroze.

Presecanje nerava

U sprezi sa arterioznim procesom na displastičnom kuku dolazi do pojave jakih bolova. Zbog toga se pribegava jednostavnom rešenju – presecanju nerava koji vode do zgloba, tik uz sam zglob. Ovim se prekida osećaj bola. Ovaj zahvat, je kao i odstranjivanje M. pectineusa moguće izvršiti u jednom terminu na oba zgloba i sa minimumom opterećenja pacijenta. Procenat uspešnih ishoda je začuđujuće velik. Ipak, postoje slučajevi kod kojih je došlo do ponovnog povezivanja nervnih završetaka i vraćanja bola.

Izvor: Pas moj prijatelj

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *