Zašto pas diže zadnju nogu dok piški?

Svima je već poznato da je uriniranje mužjaka više od izbacivanja mokraće iz organizma. Prilikom šetnje, ono što psa najviše interesuje i što je u samom fokusu njegove pažnje je “čitanje” hemijskih poruka koje na zidovima i stubovima, tzv. markerima, na njihovoj teritoriji, ostavljaju drugi psi. Svaki marker, pas onjuši sa velikom pažnjom. Nakon što “pročita” poruku sa mirisom koji je tamo našao, on ostavi na istom mestu sopstvenu poruku.

Dok su štenad, bez obzira na pol, psi čučnu dok uriniraju, ali kad dođu u pubertet, tj. sa oko 8-9 meseci, mužjaci počnu urinirati tako što podižu zadnju nogu i štrckaju okolo mlaz mokraće. Instinkt da se obavlja ovaj “ritual” je toliko jak da psu koji je pošao u dužu šetnju, može lako da se desi da ostane bez mokraće.

U takvim okolnostima možemo videti kako se takav mužjak upinje da istisne iz mehura bar jednu-dve kapljice mokraće, što je dokaz da je sam čin uriniranja nezavisan od potrebe da se iz tela izbaci otpadna tečnost.

Zanimljivo je to da ovaj ritual nije u vezi za muškosti pasa. Mužjaci koji su bili kastrirani pre puberteta počinju dizati zadnju nogu u isto vreme kada i njihovi vršnjaci, koji su seksualno aktivni.

Drugim rečima, obzirom da je ovo tipična aktivnost za mužjake, ona nije u vezi sa proizvodnjom (ili neproizvodnjom) testosterona, muškog polnog hormona, što bi se zapravo moglo očekivati.

Postoje tri objašnjenja zašto psi mužjaci dižu zadnju nogu umesto da čučnu dok uriniraju:

Prvi i možda glavni razlog predstavlja potreba (ili “želja”) da mirisni signal ostane što duže svež. Polaganje takvog mirisnog signala na zemlju, čini ga osetljivijim na spoljašnje uticaje nego na njegovo “vešanje” na uspravne površine.

Na ovaj način se znak ostavlja u nivou pseće njuške, što ga čini upadljivijim i prikladnijim za njuškanje.
Ovakvo lociranje pomaže da se informišu drugi psi i da se psi koji su ostavili takve tragove kasnije lakše podsete gde su ih ostavili.
pas dize zadnju noguJoš nešto što je sigurno zapazio svaki ljubitelj pasa. Pas ide pravo prema izolovanom stubu ili drvetu, ponjuši ga i odmah digne zadnju nogu. Drugim rečima, izbor uspravnih površina pomaže da se smanji broj pozicija za koje postoji verovatnoća da su na njima ostavljeni tragovi.

Kakve se poruke emituju mirisom na mestima uriniranja?

O tome postoji nekoliko hipoteza, a verovatno su sve tačne:

Prva je hipoteza da je poruka ustvari namenjena samom psu koji je ostavio. Ostavljajući mirisne poruke na teritoriji kojom “patrolira”, pas tu teritoriju čini svojom.

Kada se vrati sa neke druge teritorije, prepoznaće sopstvene mirise i znaće da se “vratio kući”.

Mi se u našoj kući osećamo “kao kod svoje kuće” jer je on ispunjen predmetima koji nam pripadaju. Pas se na svojoj teritoriji oseća “kao kod kuće” jer je njegove granice markirao mirisom.

Druga hipoteza (podjednako tačna) je da je mirisna poruka namenjena drugim psima i da im daje podatke o seksualnom statusu i teritorijalnoj prisutnosti psa koji je ostavio mirisne signale.

Prema trećoj hipotezi, glavna svrha markiranja mirisom je “zajedničko korištenje vremena”, odnosno njegova “podela”.

Ukoliko grupe pasa žele da žive jedna pored druge sa što manje sukobljavanja, za svakoga je korisno znati kada i koliko često pored teritorije jedne grupe, prolaze pripadnici neke druge, susedne grupe.

Obzirom da jačina i kvalitet mirisnog signala zavise od njegove svežine, moguće je po tome odrediti učestalost kojom drugi psi patroliraju nekom teritorijom.

Tako postaje ostvarivo zajedničko korištenje ise teritorije, jer pojedine grupe izbegavaju susrete s drugim grupama umesto da se upuštaju u neposredne i verovatno za obe strane loše konfrontacije.

Posmatranje slobodnih seoskih pasa (“slobodnih” u smislu da se slobodno kreću selom), pokazalo je da svaki takav pas potroši dnevno bar tri sata za kompletan “pregled” svih mirisnih signala na svojoj teritoriji.

To znači da se svaki dan, pas upušta u ekspediciju dugu po nekoliko kilometara i da na tom putu pažljivo onjuši svaki mirisni signal i tako sazna najnovije poruke od drugih pasa.

Iako to zahteva veliko trošenje vremena i truda, seoskom psu se to očito isplati, jer mu omogućava da stvori u svom mozgu neku vrstu pseće mape sela na koju su uneti podaci o kretanju njenih pripadnika, o brojnosti populacije, o seksualnom statusu njenih članova i o njihovom identitetu.

Obično se misli da ženke nikada ne dižu zadnju nogu dok uriniraju ali to nije bas sasvim tačno. Odprilike jedna četvrtina ženki digne zadnju nogu dok uriniira, ali ne na isti način kao mužjaci. Ona podvije nogu pod telo ili se unazad približe marketu pa onda dignu nogu li nekad obe, a jako retko dignu zadnju nogu skoro kao mužjak.

Izvor: pansionzapse merlin

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *