Zašto je važno vakcinisati štene

Jedna od najvažnijih mera zaštite pasa od zaraznih bolesti je vakcinacija. Štenci stiču pasivni imunitet vrlo malim delom prenosom majčinih antitela kroz placentu i velikim delom ingestijom kolostralnih antitela sisanjem majčinog mleka tokom prvih dana života.
Kod štenaca prisustvo majčinih antitela može da blokira imunološki odgovor na vakcinu, pa ne bi trebalo početi sa vakcinacijom pre osme nedelje starosti kada štene počne da gubi pasivni imunitet.

Najpre štene počinje da gubi antitela koje je dobilo od mame protiv parvovirusa, pa u rizičnim slučajevima možemo vakcinisati štene već u 6. nedelji starosti, ali monovalentnom vakcinom (samo za parvovirozu).

Najoptimalnije je vakcinisati štene u uzrastu od 8 nedelja, ali nećemo pogrešiti ako ga prvi put vakcinišemo i 1 nedelju ranije – sa 7 nedelja starosti ili i do dve sedmice kasnije – sa 10 nedelja starosti. Vakcinisanje je potrebno ponoviti još dva puta u razmacima od 2 do 3 sedmice kako bi se stvorio aktivni imunitet.

vakcina

Preporuka veterinara

Često vlasnici misle da veterinari preteruju kad preporučuju trostruko vakcinisanje u tom periodu, ali tada su štenci posebno osetljivi jer prisutnost majčinih antitela sprečava vakcinu da može da deluje u punoj snazi, a premalo ih je da bi štene zaštitilo od bolesti.

Odraslu životinju dovoljno je vakcinisati jednom godišnje i potrebno je jer virusne zarazne bolesti mogu biti jednako fatalne u bilo kom životnom dobu psa.

Vlasnici greše što najčešće isti dan kada uzmu štene iz legla odvedu ga kod veterinara na vakcinisanje. Samim tim što se štene odvaja od majke i braće, ne bi mu trebalo dodatno pojačavati stres i vakcinisanjem. Pustite štene par dana da se navikne na novi dom i da stekne poverenje u vas, a tek onda ga odvedite na vakcinaciju. Tako ćete moći da pružite veterinaru dragocene podatke da li pas normalno jede, pije, obavlja nuždu, ima li proliv ili zatvor, da li povraća, kija ili kašlje, itd. jer smemo vakcinisati samo zdravu životinju.

Nakon vakcinacije mogu se očekivati slabije reakcije kao što je malo povišena temperatura, bol oko mesta uboda, gubitak apetita i umor, ali svi ti simptomi nestaju kroz 24 sata. Ukoliko se jave neki drugi simptomi odmah se javite svom veterinaru.

Kad završimo sa vakcinacijom protiv ovih zaraznih bolesti, psa treba vakcinisati i protiv besnila – virusne bolesti koja je zarazna za toplokrvne životinje i ljude.

Vakcine i najčešće bolesti štenaca

Najčešće se koristi kombinovana vakcina protiv infekcije virusa štenečaka, zaraznog hepatitisa, zaraznog laringitisa, psećeg virusa parainfluence i psećeg parvovirusa kao i protiv dva serološka tipa leptospiroze.To su bolesti koje su prisutne na našem prostoru, a ukoliko se štene razboli prognoze su loše.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *