Tumačenje krvne slike kod pasa

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč olaboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Procena hematoloških i biohemijskih parametara krvi Vašeg psa je jedna od najvažnijih dijagnostičkih metoda. Veliki broj bolesti će ostaviti trag u krvnoj slici i biohemijskim parametrima koje će iskusan veterinar znati da protumači i dođe do pravilne dijagnoze bolesti. Analizom krvi se takođe može proveriti funkcionalno stanje organa kao što su jetra, bubrezi i pankreas.

Tako se, ukoliko redovno kontrolišete krv svog ljubimca, mogu na vreme uočiti prve promene u vrednostima koje ukazuju na sam početak bolesti, a veterinar će u tom slučaju na vreme sprečiti dalji razvoj oboljenja.

Kada god vodite svog bolesnog ljubimca kod veterinara – budite predusretljivi i pitajte da li bi analize krvi pomogle u dijagnostici.

Crvene krvne ćelije, hemoglobin i hematokrit
Izmerene vrednosti eritrocita, hemoglobina i hematokrita su međusobno usko povezane jer zapravo mere različite aspekte koji se odnose na crvene krvne ćelije. Ukoliko su vrednosti sva tri parametra niža, onda nam oni ukazuju na postojanje anemije, koju prate simptomi pospanosti i zamora vašeg ljubimca.

Anemiju mogu prouzrokovati različiti faktori među kojima i neki od sledećih: niski nivoi određenih vitamina ili gvožđa, hroničan gubitak male količine krvi (na primer kod krvarenja desni – dovoljno je da pas izgubi svaki dan dve kapi krvi u periodu od dva meseca i da dođe do razvoja anemije), ili neki drugi patološki procesi u organizmu.

Povećanje ukupnog broja eritocita u krvi, ili povećanje nivoa hemoglobina ili hematokritskih vrednosti, mogu ukazati na postojanje policitemije vere ili srčane bolesti.

Bele krvne ćelije

Nizak nivo belih krvnih ćelija (leukopenija), može da nam ukaže na autoimune poremećaje koji oštećuju bele krvne ćelije, poremećaje koštane srži ili razvoj raka. Takođe, pojedini lekovi mogu dovesti do pada broja belih krvnih ćelija.
Povišen ukupan broj belih krvnih ćelija, može da ukaže na postojanje infekcije ili zapaljenskog procesa u organizmu, ili može da ukaže na postojanje poremećaja imunog sistema ili bolesti koštane srži. Takođe, visok broj belih krvnih ćelija može nastati kao posledica prethodne upotrebe određenih lekova.

Trombociti (krvne pločice)

Krvne ploče ili trombociti predstavljaju delove ćelija koji su od esencijlnog značaja za nonrmalno zgrušavanje krvi. Nastaju od veoma velikih ćelija koštane srži – megakariocita, i nalaze se u krvi. Kada nastane oštećenje krvnog suda ili tkiv trombociti pomažu da se krvarenje zaustavi na jedan od tri naredna načna:
• Priljubljuju se uz mesto oštećenja
• Formiraju gomile (agregate), od trombocita
• Otpuštaju hemijske supstance koje stimulišu dalju agregaciju trombocita na mestu nastanka povrede

lab_zpsd9daff5d

Broj trombocita koji može biti niži (trombocitopenija) ili viši (trombocitoza) u odnosu na raspon fizioloških vrednosti ovog parametra u krvi, je često pouzdan pokazatelj nekog prikrivenog procesa u organizmu ili može nastati i kao posledica prethodno davane terapije. Ukoliko vrednosti trombocita nisu u okviru fizioloških za datu vrstu, potrebno je obavezno odraditi dodatne testove, kako bi se utvrdio tačan uzrok nastalih promena.

Veoma je važno da znate da morate da se konsultujete sa vašim veterinarom oko dobijenih rezultata svih testova, kao i daljem određivanju terapije.

Biohemijski parametri krvi

Testovi za određivanje biohemijskih parametara se često koriste za utvrđivanje funkcionalnosti organa, odnosa elektrolita, nivoa hormona i druge. Ispitivanje ovih parametara je veoma bitno kod starijih pasa, pasa sa simptomima povraćanja, dijareje ili trovanja, zatim pasa koji su duži vremenski period dobijali terapiju, kao i za proveravanje zdravstvenog stanja pasa pre uvođenja u anesteziju.

BUN (ukupna koncentracija uree u krvi)

Vrednosti ovog parametra su veoma bitne za procenu funkcije bubrega. Kada su vrednosti ovog parametra povišene onda se to stanje označava kao azotemija i ukazuje na izmenjeno funkcionisanje nekog od sledeće navedenih organa :bubrezi, jetra, srce, uretralna obstrukcija, šok i dehidratacija.
biohem1_zps57314674

CREA (kreatinin)
Vrednosti ovog parametara nam daju informacije o funkcionalnom stanju bubrega. Ova vrednost nam omogućava utvrđivanje lokacije patološkog procesa, u kombinaciji sa izmenjenom vrednošću ukupne uree u krvi (BUN). i na osnovu odnosa ova dva parametara možemo definisati da li se patološki proces odvija u bubrezima ili van njih.

Ca (kalcijum)
Izmenjene vrednosti ovog parametra mogu da ukažu na različite poromećaje. Tumori, hiperparatireoidizam, bubrežne bolesti i niske koncentracije albumina su samo neka od brojnih stanja koja mogu uticati na izmenjene vrednosti serumskog kalcijuma.

PHOS (Fosfor)
Povišenje serumskog fosfora je najčešće u vezi sa poremećajima funkcionisanja bubrega, hipertireoidizma, i poremećajima krvarenja.

biohem2_zpsf0705560

AMYL (amilaza)
Izmenjene vrednosti amilaze mogu da ukažu na postojanje pankreatitisa ili bubrežne poremećaje.

TP( totalni proteini)
Totalni proteini ukazuju na hidriranost oraganizma, kao i dodatne informacije o funkcionisanju jetre, bubrega ili postojanja infektivnih bolesti.

TBIL ( totalni bilirubini)
Povišene vrednosti mogu da ukažu na hemolitičke bolesti i poremećaje u radu jetre. Ovi testovi pomažu u identifikaciji problema koji se nastaju u žučnim putevima i pojedinih tipova anemija.

ALT(alanin aminotransferza)
Promenjene vrednosti ovog parametra krvi imaju veliki značaj u detekciji akutnih oštećenja jetre. Veoma je osetljiv i detektovaće veoma rano male promene ali ne ukazuje na moguće uzroke nastalog oštećenja.

AST (aspartat aminotransferaza)
Promenjene vrednosti ovog enzima mogu ukazivati na oštećenja nastala u jetri, srcu i skeletnim mišićima.

ALKP (alkalna fosfataza)
Izmenjenje vrednosti ovog parametra mogu da ukažu na postojanje patoloških promena u jetri, razvoj kušingove bolesti, ili na aktivan rast kostiju vašeg ljubimca. Ovaj test je od posebno velikog značaja kod mačaka.

GLU (glukoza)
U slučaju povećanih vrednosti glukoze u krvi može se sumnjati na postojanje dijabetesa. Takođe, može se pojaviti ukoliko je pas pre vađenja krvi bio izložen velikom fizičkom opterećenju. Psi kod kojih se u krvi nalaze veoma niske koncentracije glukoze mogu da kolabiraju, dobiju nervne napade ili padnu u komu.

Određivanje nivoa fibrinogena u krvi Vašeg ljubimca

Fibrinogen je protein koji se može pronaći u krvi mačaka i pasa. U organizmu Vašeg ljubimca sintetiše se u jetri. Kada se konvertuje u fibrin, predstavlja osnovni strukturni element krvnog ugruška. Zbog velikog značaja fibrinogena u mehanizmima zgrušavanja krvi, Vaš veterinar će izvršiti ispitivanje ovog parametara u slučaju sumnje da je produženo ili prisutno krvarenje kod vašeg ljubimca posledica nedostatka fibrinogena.

podla-i-veterinar

Fibrinogen kod Vaših kućnih ljubimaca može biti povećan iz sledećih razloga
Inflamatorne bolesti ili one koje izazivaju oštećenje tkiva uz stimulaciju produkcije zapaljenskih citokina, mogu dovesti do povišenja nivoa krvnog fibrinogena Vašeg ljubimca (fibrinogen predstavlja “učesnika akutne faze zapaljenskog odgovora organizma”). To mogu izazvati veoma teške infekcije u organizmu, zapaljenje desni i bolesti zuba, pojedini tumori, srčane bolesti, ozbiljne artritise i hronične bolesti bubrega. Takođe, nivo fibrinogena može biti povećan nakon traume ili saobraćajne nesreće. Povišen nivo fibrinogena se može uočiti tokom zadnjih nedelja graviditeta kod Vaših ljubimaca, kao i kod starijih ljubimaca.

Diseminovana intravaskularna koagulacija (DIC), ozbiljne hemoragije, nefunkcionisanje jetre, nasledne bolesti koje se ogledaju u nedostatku ili nedovoljnoj proizvodnji fibrinogena (hipofibrinogenija), su sve poremećaji koji mogu posledično izazvati smanjenje količine fibrinogena u krvi. Takođe, u slučajevima teških izgladnjivanja ili nepravilne ishrane, nedostatka potrebnih dodataka u ishrani Vaših ljubimaca poput vitamina, esencijalnih aminokiselina, minerala i esencijalnih masnih kiselina, može doći do pada fibrinogena u krvi.

Treba imati u vidu i da rezultati pacijenta koji je primio veće količine tečnosti, mogu da utiču na konačne rezultate i pokažu smanjene vrednosti fibrinogena.

 

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *