TARTUFI: Traženje uz pomoć psa

Odavno je rečeno da je priroda većini tartufa dodelila sudbinu potpuno skrivenog, podzemnog načina života. Mnoge vrste iz ove teško dostupno grupe gljiva, formiraju svoja plodonosna tela daleko od pogleda, uglavnom na dubinama od nekoliko do tridesetak centimetara.

Izuzetno se mogu naći na pola, pa čak i na metar dubine. Tu bi, razume se bio kraj priče, da im priroda nije podarila i veoma jake i često (i za ljudski ukus) veoma prijatne mirise, dovoljno moćne da izbiju na površinu zemlje, privuku čitavu vojsku zainteresovanih konzumenata i obezbede dalju reprodukciju vrste. Da bi se koliko toliko ravnopravno uključio u trku za jednom od najskupljih i najcenjenijih gastronomskih poslastica iz prirode, čovek se i u ovom poslu, po ko zna koji put u dugom vremenu ljudske civilizacije, oslonio na oštra čula i pomoć psa, svog najstarijeg i najvernijeg pratioca.


Poreklo i osobine

Poznato je da je pas potomak vuka, da je po svojim urođenim osobinama prvenstveno lovac i da će, razume se, na terenu i najmirisnijim komadima tartufa pretpostaviti najmršavijeg zeca, srnu ili šumskog miša (ovo poslednje je u praksi čest slučaj). Iskustvo je pokazalo da tu leži najveća poteškoća u radu sa psom tartufarom. Zbog njegovog neobuzdanog temperamenta i lovačke strasti, mnogi tartufi su ostali neotkriveni, teren površno pretražen, vodič na jednom, a pas na drugom kraju „sveta“.

Međutim. pas. je srećom nasledio izvesnu sklonost od vučje osobine da povremeno jede tartufe, što uz prilagođenost na drugačiju ishranu (s više biljnih sastojaka nego kod vuka), pretstavlja značajan momenat za oblikovanje poželjnih tartufarskih osobina. Još nekoliko prirodnih (urođenih) i neophodnih osobina: kvalitetan njuh, vrednoća, izdržljivost, vodljivost (privrženost i poslušnost), naglašena ješnost, učiniće odabrano štene perspektivnim i naš rad u obučavanju mnogo lakšim i uspešnijim. Ako nas je poslužila sreća u izbora, uz ispravnu i doslednu obuku, pas navedenih osobina ima sve izglede da se razvije u odličnog tartufara koji će nam svakako priuštiti mnogo zadovoljstva u radu i, naravno, mnogo više od toga.


Izbor tartufara

Rašireno je shvatanje da postoji veliki broj rasa ili njihovih meleza, pogodnih za ovaj delikatan posao. Kao takvi najčešće se navode: labrador, retriver, razne rase ptičara, cunjavaca i mnogi drugi. Ako bismo zanemarili stepen uspešnosti u pronalaženju i sakupljanju tartufa, spisak bismo mogli da proširimo na praktično sve rase. Drugim recima, gotovo da nema psa koji ne bi pronašao po neki tartuf. Međutim, kako se kao u svakom poslu (a naročito u ovom), teži većoj efikasnosti psa i što većem učinku u sakupljanju, broj istinski pogodnih rasa je ipak ograničen.

Praksa, ipak. pokazuje da nije nimalo lako prepoznati i izabrati, odgovarajući primerak za budućeg tartufara unutar netartufarske rase. Ustvari, pre se može govoriti o retkim, za ovaj posao pogodnim jedinkama unutar čistih rasa (Što je samo izuzetak a ne pravilo), nego o čitavim rasama stvaranim za druge namene. Zbog retkih, briljantnih primeraka čistih rasa, uspešno obučenih za tartufarski posao, ne treba smetnuti s uma mnoge druge, koje ćemo morati posle izgubljenih godinu-dve dana uloženog rada, nažalost da odbacimo posle naknadno prepoznatih ili probudjenih osobina. Veliki gubitak vremena i novca i, razume se, tartufa.

Previše snažan temperament i lovačka strast, i obrnuto, otsustvo volje za kretanjem i istraživanjem, po terenu, loš njuh, otsustvo volje za označavanjem ležišta tartufa kopanjem, čak i otsustvo ješnosti kao i neki drugi nedostaci, mogu biti veća ili manja prepreka u formiranju dobrog psa tartufara.

Ipak, pošto se od nečega mora poći, preporuka bi bila: birajte štence od inteligentnih, radnih roditelja umerenog temperamenta, sporijeg ili osrednje brzog kretanja, koji se (urođeno) ne udaljuju previše od vodiča. Pored, labrador retrivera, u uži izbor (u našim uslovima i prema ličnom iskustvu) ušle bi kontinentalne rase ptičara. Za grmlje i koprivu (vrlo često su na takvim mestima tartufi), kao i za zimsko doba godine, pogodniji, su labrador, oštrodlaki nemac, čak i breton, a za toplije ili južnije predete, kratkodlake rase.

Naročito su dobri za traženje tartufa melezi raznih, posebno ptičarskih rasa. Ukrštanjem, razume se, na terenu proverenih, odabranih primeraka raznih rasa, obično se „smiruje“ lovački nagon i pogodno se kombinuju različite poželjne osobine. Dobar ishod u takvom kombinovanju nije uvek baš sasvim zagarantovan (rizik razume se u svemu postoji), ali je razumno pre očekivati dobre potomke od roditelja koji su oprobani u tartufarskom poslu, nego od onih čije osobine ne poznajemo.

lagotto

Najveću umešnost u pravljenju i održavanju takvih „linija“ pasa imaju, koliko je poznato, italijanski odgajivači i takvi psi su veoma cenjeni. Ipak, od svih opisanih izbora, štene sa takvim „pedigreom“, bez obzira na cenu, ima najveće garancije za uspeh, po pravilu se brzo „budi“ i uz određenu sreću, već u prvoj godini, osim prelepih trenutaka koje može da nam pruži i punih džepova tartufa za uzbudljive degustacije u krugu prijatelja, može samo sebe da otplati. Ja sam već imao takvo zadovoljstvo.

Traženje, tartufa pomoću pasa, slavni prirodnjak-entomolog, Žan Anri Fabr (Jean Henry Fabr), opisao je na osobit način: „Ko nije video psa kada traži podzemnu gljivu, taj ne poznaje jednu od najlepših veština čula njuha. Udubljena u svoj zadatak, životinja ide prema vetru usporenim korakom. Zastajkuje, širi nozdrve, ispituje tle i polako zagrebe koji put šapom – evo tu je, gospodaru – kao da kaže pogledom – evo tu je, pasje mi vere; gljiva je tu! I govori istinu. Čovek počne da prekopava na označenom mestu. Ako motika skrene s puta, pas joj ispravlja smer, onjušivši malo na dnu rupe. Ne treba se plašiti ako pod motiku dođe kamenje ili korenje. Gljiva će se pokazati, uprkos svim preprekama u dubini. Pseći nos ne može da slaže

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

1 Comment

  1. U tekstu o koriščenju pasa za traženje tartufa ni jednom niste spomenuli rasu Lagoto Romanjolo koja se koristi upravo za traženje ove vrste pečuraka. Lagoto ima tu urođenu karakteristiku da kada traži određeni miris (u ovom slučaju miris tartufa) on ignoriše sve ostale mirise tako da kod njih nema gore pomenutih poteškoća u dresuri kako ne bi „jurili zeca, srnu ili miša“.

    I da, slika koju ste postavili na ovom postu je upravo slika rase Lagoto, tako da mi zaista nije jasno zbog čega ovu divnu rasu niste spomenuli u tekstu kao primarnu tartufarsku rasu?

    Post a Reply

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *