Strah od samoće: pas cvili, laje, zavija… Ima li rešenja?

Koliko puta ste čuli: „Imamo sve veći problem sa našim psom: komšije se žale da laje i zavija po ceo dan kada odemo na posao“ Obično se ovo dešava kad pas nije iz nekog razloga naučio da bude sam, primera radi kada jedna osoba ne radi, a kada se zaposli, muke počinju.

Zato odlazak od kuće se pretvara u stres.

Ovo nije neuobičajeno, naprotiv: jedan je od najčešćih poremećaja ponašanja kod pasa sa kojim se danas susreće u veterinarskoj praksi.

U nekim slučajevima razvija se u anksioznost dramatičnih razmera – destruktivno ponašanje (uništavanje nameštaja), defeciranje i uriniranje u kući, lajanje i zavijanje do iscrpljenosti…

Terapija je u tim slučajevima dvojaka: medikamentozna (anksioliticima) i takozvanim tehnikama modifikacije ponašanja (kao što je tehnika desenzitizacije).

Pojedini vlasnici često pribegavaju odvoženju pasa u „dnevne boravke“ gde se nalaze u društvu drugih četvoronožnih ljubimaca i gde kvalitetno provode dan u igri, šetnji itd. Naravno, čovek bi ponekad postavio sebi pitanje: da li mu je uopšte potreban pas, odnosno da li je pas srećan u domu u koji vlasnici dolaze samo da prespavaju…

Psi su veoma društvene životinje i najrađe provode vreme u blizini svojih „gospodara“. Najbolje ih je još od malih nogu navikavati na to da par sati ostanu sami u kući. Ovo ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem, ako nije u pitanju čitav dan, i ako još uvek ostane dovoljno vremena provedenog zajedno. Naravno, treba povesti računa i o fiziološkim potrebama naših ljubimaca, pa ako je radni dan dugačak, neko treba da u međuvremenu izvede psa u šetnju.

Anksioznosti našeg ljubimca često – nesvesno – doprinosimo i sami, praveći od odlaska od kuće još veći događaj: opraštajući se dugo od njega, nepotrebno povećavamo tenziju.

Pas za zebnjom posmatra naše pripreme za odlazak, oblačenje kaputa i slične radnje za vreme kojih nervoza (obostrana) raste. Trebalo bi postupiti upravo suprotno od ovog – ponašati se opušteno, a pri povratku kući, umesto razdraganog pozdravljanja, u početku ga skoro ignorisati, a kasnije mu se obraćati najnormalnijim, smirenim tonom.

O konkretnim tehnikama desenzitizacije je najbolje da porazgovarate sa svojim veterinarom, a on će odlučiti, da li bi bilo potrebno u sve to uključiti i jedan od lekova ili blago umirujućih sredstava koji bi pomogli što brže i bezbolnije rešavanje ovog problema.

Na kraju, veoma je važno i da se pas ne dosađuje dok je sam u kući: treba im obezbediti zanimljive igračke i žvakalice, ostaviti uključen radio, mada je mnogima najdraža zabava posmatranje prolaznika kroz prozor…

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *