„Što više ljubimce smatramo ljudima, to je nemoralnije da ih držimo

Dr Džesika Pirs čekala je u redu u jednom pet-šopu gde je pazarila žive skakavce za guštera, ljubimca njene ćerke. Čovek ispred nje čekao je da plati plastičnu kutiju punu živih miševa. Bili su mu potrebni za njegovu ljubimicu zmiju. Pirs, bioetičarka po struci, tek tada se zamislila o tome da li je etično držati ljubimce.

„Pacovi su empatični i mnoga istraživanja su opkazala da kada se majci pacova oduzmu mladunci, ona trpi duboki stres“, kaže ona. „Za mene je to bio šamar – kako možemo to da radimo životinjama?“

Pirs je tada posle toga napisala knjigu „Run, Sport, Run“, u kojoj obrazlaže svoje stanovište da ljudi ne treba da drže kućne ljubimce.

I zaista, ona navodi neke razloge za koje bi svaki ljubitelj životinja rekao da su na mestu – od nehumanih uslova u velikom broju odgajivačnica pasa, do prodaje živih zlatnih ribica u plastičnim kesama, vlasništvo nad životinjama je duboko problematično, jer im ukida pravo na samoodređenje.

Mi ih uvodimo u svoje živote zato što ih želimo, a onda im diktiramo kako će se hraniti, gde će živeti, kako će se ponašati i izgledati, pa čak i to da li će zadržati polne organe ili ne.

Iako su ljudi svaštojedi (dakle i mesožderi) kao i korisnici životinjskog krzna već milenijumima, to se nekako ne uklapa s našom slikom u pogledu držanja ljubimaca.

Britanska industrija opreme i hrane za kućne ljubimce vredna je 10,6 milijardi funti, a Amerikanci su na svoje ljubimce samo u 2016. potrošili više od 66 milijardi dolara.

Istraživanje je ove godine pokazalo da mnogi vlasnici kućnih ljubimaca u Velikoj Britaniji više vole životinju od partnera (12 odsto), rođene dece (9 odsto) ili najboljeg prijatelja (24 odsto).

Prema novoj studiji, 90 odsto Britanaca ljubimca smatra članom porodice, a na popisu stanovništva 2011. 16 odsto je prijavilo i barem jednu životinju.

„To je moralno problematično, jer mnogi ljudi ljubimce smatraju ljudima… Oni ih smatraju članovima porodice, najboljim prijateljima, ne bi ih prodali ni za milion dolara“, kaže dr Hal Hercog, profesor psihologije na Univerzitetu u Zapadnoj Karolini i jedan od osnivača polja antrozoologije, koje ispituje odnose između životinja i ljudi. Istovremeno, istraživači otkrivaju da su emocionalni životi životinja, čak i relativno „jednostavnih“ kao što su zlatne ribice, mnogo složeniji i bogatiji nego što smo mislili.

„Logična posledica je to da što im više pripisujemo ljudske karakteristike, imamo manje prava da kontrolišemo svaki aspekt njihovih života“, kaže Hercog.

Da li to znači da za pedeset ili sto godina nećemo imati ljubimce?

Institucije koje eksploatišu životinje, poput cirkusa, sve češće se zatvaraju, a razmišlja se ako ne o ukidanju, onda barem o menjanju zoo vrtova.

Zanimljivo je to da je čuvanje kućnih ljubimaca, onakvo kakvo poznajemo danas, zapravo noviji fenomen, budući da su sve životinje pre 19. veka smatrane radnim životinjama i prema njima nije bilo sentimentalnog odnosa.

Dokaz je i dnevnik jednog poljoprivrednika iz 1698. koji je napisao: „Moj stari pas Kuon ubijen je i ispečen da bi se došlo do njegove masti teške gotovo šest kilograma“.

Pa ipak, u 19. i 20. veku ljubimci su postali poželjniji, iako im se nisu pripisivale nikakve naročite vrednosti.

Pirs River u knjizi „Run, Sport, Run“ piše da je grad Njujork 1877. okupio 762 psa lutalice i udavio ih u Ist Riveru, tako što ih je ubacio u čelične kaveze i kranom ih spustio u vodu.

Filozof i bivši veterinar Bernard Rolin seća se da su vlasnici ljubimaca šezdesetih uspavljivali svoje pse samo zato što idu na letovanje, jer im je bilo isplativije da nabave novog psa, nego da traže smeštaj za onog kog već imaju.

U poslednje vreme, međutim, mnoge zemlje menjaju zakone o kućnim ljubimcima, a Kanada i Novi Zeland ih od nedavno priznaju kao stvorenja s osećanjima, što znači da više ne mogu biti ničije „vlasništvo“.

Iako su u Velikoj Britaniji i dalje vlasništvo, Zakon o dobrobiti životinja iz 2006. ističe da svaki vlasnik ljubimca mora pružiti osnovni nivo nege svojim životinjama.

Međutim, upravo u zemljama u kojima ima najviše kućnih ljubimaca, najviše je i eutanazija životinja. U SAD se svake godine ubije 1,5 miliona životinja iz prihvatilišta.

Što je još važnije, naše životinje ne mogu nam reći da li su srećne što su naši ljubimci. „Postoji iluzija da ljubimci imaju više prava nego ranije, ali to je naše mišljenje“, kaže Pirs i ističe kako sve više vlasnika kućnih ljubimaca sebe naziva njihovim „roditeljima“.

„Možda ih humanizujemo na način na koji ih zapravo činimo nevidljivim“.

Ako prihvatite argument da je vlasništvo nad kućnim ljubimcima upitno, kako zaustaviti tako ogromnu industriju?

Dok je pisao svoju knjigu „Neke volimo, neke mrzimo, neke jedemo“, Hercog je proučavao motivaciju aktivista za prava životinja i da li su ih emocije ili intelekt okrenuli takvoj borbi. Jedan od ispitanika je rekao da je to bila „vrlo, vrlo logična odluka“. Nakon što je postao vegan, bacio je kožne cipele i ubedio svoju devojku da postane vegan. Onda je razmislio da li treba da drži svog ljubimca papagaja.

„Sećam se da je izgledao melanholično. Rekao je da je izneo pticu i pustio je“, priseća se Hercog. „Rekao je: ‘Znam da nije preživela i da je verovatno gladovala. Pretpostavljam da sam to učinio više zbog sebe nego zbog nje“.

Iako se Pirs slaže da je to pogrešno, ona ima ljubimce – dva psa i mačku. Dakle, sve vezano o etici držanja kućnih ljubimaca još je na nivou teorije. Uostalom, briga o ljubimcima deluje kao jedina sfera u životu u kojoj ljudi mogu učiniti nešto dobro za životinje.

Tim Vas, načelnik organizacije „Pet Charity“ se slaže. „To su već odlučile sile tržišta i ljudske prirode. Činjenica je da ljudi imaju milione ljubimaca. Pitanje je: kako im možemo pomoći da o njima brinu kako treba“.

U kratkoj istoriji držanja ljubimaca kao prijatelja ne piše ništa o tome.

„Vidite uspone i padove u našem odnosu sa ljubimcima“, kaže Hercog. „Na duge staze, mislim da će držanje ljubimaca biti demode. Mislim da će ih možda zameniti roboti ili će to biti namenjeno samo nekolicini. Kulturološki trendovi dolaze i prolaze. Što više ljubimce smatramo ljudima, to je manje moralno da ih držimo“.

Izvor: Guardian/B92

 

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *