Šta stvarno govore etikete na hrani za pse

Svakog dana u životu vašeg psa vi morate da zadovoljite potrebe njegovog probavnog sistema. Za to vreme, potrošićete više novca na hranu nego i za šta drugo i odlaziti kod veterinara da biste sprečili ili izlečili probleme sa ustima i probavom češće nego i zbog jednog drugog zdravstvenog problema.

 

Prehrambene potrebe vašeg psa razlikuju se od vaših. Pošto pas više nije primoran da sam lovi sebi hranu, nego naprotiv ima stalni pristup ukusnim i hranljivim obrocima, gojaznost je učestala i među psima. Na vama je da ispravno odaberete hranu da vaš pas ne bi patio od takvih problema. Medicinski dokazi su neosporni. Ako hranite psa tako da unosi dobro uravnotežene sastojke, menjajući mu postepeno hranu prema njegovom starosnom dobu, i pritom se starate o zdravlju njegovih zuba i desni, produžićete mu život u proseku za osamnaest meseci.

Zubi, desni i infekcije

Pas ima zube mesoždera, stvorene za hvatanje i ubijanje plena, kidanje i žvakanje mesa i drugih tkiva s lovine. Bilo da hranimo pse namenski proizvedenom psećom hranom ili hranom koju i sami jedemo, oni danas nemaju često priliku da koriste svoje zube za ono za šta im ih je priroda dala. Infekcije desni, krivac za pseći zadah iz usta, mogu se preko krvotoka preneti i u druge delove tela. Bolesti desni sprečićete pravilnom ishranom i oralnom higijenom. Posavetujte se s veterinarom o isharni, tvrdim psećim keksima, igračkama za žvakanje i čišćenju zuba da biste sačuvali svom psu zdrave zube i desni.

Posebni načini ishrane

Ishrana pasa podložna je raznim pomodnim trendovima, isto kao i naša. Tako jedan popualrni sistem ishrane preporučuje sirove kosti, meso, jaja, povrće, voće i žitarice. Prilično je sporno, međutim, da li je baš mudro ovako hraniti psa. Glodanje kostiju svakako je dobra masaža za desni i čisti zube, ali veterinari često moraju operativnim putem da vade nesvarene deliće kostiju iz creva. Sirovo meso i jaja češće će nego kuvani biti zaraženi salmonelom ili ešerihijom koli, bakterijama podjednako opasnim po pse i prenosivim na ljude.

granule za psa

Pseći zubi

Čeljust psa preostatak je iz vremena kad je naš najbolji prijatelj bio lovac i zubi su mu bili potrebni da uhvati, ubije i pojede plen.

Pomoć za zdrava usta

Ovakve igračke za žvakanje pomažu da zubi ostanu čisti i bez kamenca i smanjuju pojavu neprijatnog psećeg zadaha iz usta.

Opasnost od nadimanja

Nadimanje želuca je poremećaj opasan po život, pri kome delimično ili potpuno uvrtanje želuca sprečava hranu da uđe ili izađe. Pas kome se ovo desi može da balavi, povraća, tumara ne uspevajući da se smiri, otupi i prestane da reaguje ili pak da ispoljava znake bolova. Uskoro potom nastupaju simptomi šoka.

Uvrtanje želuca pogađa mnoge rase s isturenim grudima, kao što su doga, nemački ovčar, doberman, vajmarski ptičar. Ako znate da vaš pas pripada kategoriji ugroženoj ovim poremećajem, nemojte mu davati da pije vodu sat pre i sat posle obroka, i nemojte mu dopuštati da popije punu činiju, nego mu dajte da pije malo-pomalo. Takođe mu nemojte dozvoljavati da se valja ili pravi druge nagle pokrete posle jela.

Želudac i creva

Želudac kod psa u suštini je rezervoar za čuvanje velikog kapaciteta, što omogućuje psu da se prejede, budući da je u svojoj prošlosti morao da jede kad može i koliko može i izdrži do sledeće prilike. Potom je probava spor i dugotrajan proces. U psećim crevima živi ceo jedan dinamičan ekosistem, u kome „dobre“ bakterije, unete još s majčinim mlekom i potom podržavane unosima s raznom hranom, uspostavljaju ravnotežu optimalnu za dobru probavu.

Pas je stvoren da bi vario i apsorbovao pre svega proteine i masti, u kojima se nalaze svi pssu potrebni vitamini i minerali. Jednom rečju, psu savršeno odgovara visokoproteinska ishrana s malo ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati su mu potrebni zbog zdravlja creva, ali niti su njegov prirodan izvor energije, niti su za njega hranljivi kao za nas.

Energija i gojaznost

Bucmasti štenci izgledaju divno za maženje, ali se kod njih stvaraju prekomerne masne ćelije, čiji je broj kasnije teško smanjiti. Statistički podaci prilično su dramatični: vitki psi u proseku žive osamnaest meseci duže od svoje debeljuškaste sabraće. Na vama je da čuvate fizičko zdravlje svog psa, što ćete postići ako mu nijedne hrane ne dajete previše. Pseća hrana namenjena redukovanju težine obično sadrži oko petnaest odsto kalorija manje nego obična.

Gojaznost je breme

Gojaznost postaje ozbiljan problem naših kućnih ljubimaca. Između ostalog, kod predebelih pasa smanjuje se pokretljivost i povećava opasnost od srčanih oboljenja.

Razlike u energetskim potrebama

Prosečna potreba za dnevnim unosom kalorija zavisi od težine, starosti i načina života vašeg psa. U hladnijim podnebljima psu će biti potreban nešto veći energetski unos, u zavisnosti od vremena koje provodi napolju. Što se tiče skotnih ili kuja koje doje štenad, o njihovim posebnim potrebama posavetujte se s veterinarom.

Sastojci zdrave ishrane

Kako god da odlučite da hranite svog psa, najvažnije je da znate koji su mu sastojci životno neophodni. Bez uravnotežene ishrane, s kvalitetnim hranljivim elementima, pas ne može biti zdrav. Za zdravu pseću ishranu najvažniji su proteini (belančevine) i masti. Proteini su makromolekuli sastavljeni od aminokiselina, a aminokiseline su gradivni elementi svih telesnih tkiva, isto kao i enzima koji podstiču i potkrepljuju hemijske reakcije u organizmu. Najprirodniji izvor belančevina je meso, ali psi mogu, kao i mi, da dobiju potrebne esencijalne masne kiseline preko belančevina iz povrća.

Mast sadrži esencijalne masne kiseline, i izvor je velike količine energije, budući da sadrži otprilike dvostruko više kalorija nego belančevine ili ugljeni hidrati. Hrana koja ima miris i ukus masti psima je primamljivija, ali mast takođe služi i kao prenosnik vitamina A, D, E i K. Psi više vole mast životinjskog porekla, ali masnoće biljnog porekla takođe mogu da budu veoma hranljive. Ulje iz lanenog semena, na primer, korisno je u ishrani približno kao i riblje.

Vlakna su prirodan deo pseće ishrane, potrebna za dobru probavu i čvrstu stolicu. U divljini će pas vlakna uneti s krznom ili utrobom sisara koji su mu prirodni plen. Postoji više vrsta vlakana, ali se sva ona dele u dve glavne grupe: rastvoriva i nerastvoriva. Rastvoriva vlakna nalaze se u kuvanom povrću i pirinču; hrana koja ih sadrži bolje prianja, probava se usporava, a time i apsorbovanje hranljivih sastojaka iz tankog creva. Nerastvoriva vlakna, kakva se nalaze u mekinjama ili u životinjskom krznu, zadržavaju vodu, pa od njih izmet postaje krupniji i lakše prolazi kroz debelo crevo. Količina vlakana potrebna psu zavisi od njegove starosti i načina života: starijim psima ponekad je korisno povećati količinu i rastvorivih i nerastvorivih vlakana u ishrani da bi im se olakšao rad creva.

Životno je važno da pas stalno ima pristup svežoj i čistoj vodi. Voda čini najveći deo većine ćelija i prenosi kroz telo rastvorive vitamine – vitamin C, folnu kiselinu i vitamine B kompleksa. Koliko će vode pas dnevno popiti biće određeno hranom koju je uneo, vremenskim uslovima i količinom kretanja. Pas kome dajete suvu hranu piće više vode nego ako mu kuvate ili mu dajete hranu iz konzerve.

Šta stvarno govore etikete na hrani

Nije lako uporediti sadržaj proteina, masti i vlakana u različitim vrstama gotove hrane za pse, pošto se ti odnosi menjaju u zavisnosti od sadržaja vode. Jednostavnije će biti ako poredite sadržaj u suvoj tvari – onome što ostaje ako se vlaga sasvim ukloni. Evo kako da izračunate suvi sadržaj proteina, masti i vlakana.

Na tipičnoj konzervi hrane za pse obično će pisati: voda 80%, proteini 8%, masnoća 6%, vlkna 1%. Suve materije ukupno ima 20%. Stvaran sadržaj belančevina, masti i vlakana računa se prema sledećoj formuli.

Sadržaj suve materija hranljivih tvari =

procenat sa etikete x 100 ÷ procentom sadržaja suve materije. Dakle:

Proteini = 8 x 100 ÷ 20 = 40

Masnoća = 6 x 100 ÷ 20 = 30

Vlakna = 1 x 100 ÷ 20 = 5

Šampion u svim disciplinama

Da bi bio u vrhunskoj formi, vaš pas mora da dobija hranu koja sadrži sve neophodne sastojke. Kakva će to tačno hrana biti zavisi od njegove starosti, zdravlja i eventualnih alergija na hranu.

Esencijalne masne kiseline

Proučavanja pokazuju da masnoće nisu samo izvor energije. Esencijalne masne kiseline učestvuju u suzbijanju i regulisanju alergija, artritisa, srčanih oboljenja, pa čak i raka. Dele se u dve osnovne grupe: omega 3 i omega 6 esencijalne masne kiseline. Masne kiseline iz grupe omega 6 neophodne su za zdrave ćelijske membrane, dok su one iz grupe omega 3 povezane sa suzbijanjem ćelijskih upala. Skladan odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina neophodan je za zdravu kožu, organe za razmnožavanje i imuni sistem.

Slobodni radikali

Slobodni radikali su molekule i atomi koji razaraju ćelijsku opnu. Nivo slobodnih radikala u organizmu povećava se sa starošću i bolešću, ali i sa redovnom fizičkom aktivnošću. Materije koje uništavaju slobodne radikale pre svega su antioksidanti, kao što su vitamini C i E i minerali selen i cink, a zatim i karotenoidi, kao lutein i beta-karotin. Ishrana bogata ovim sastojcima pomaže organizmu da se prirodno čisti od slobodnih radikala.

Alergije na hranu

Veterinari se sve češće susreću s raznim vrstama alergija na hranu kod pasa. Ove alergije izbijaju kada je imuni sistem preterano osetljiv na neku određenu komponentu u hrani, ponekad na veštačku aromu ili boju, ali uglavnom na neki sastojak same hrane, mleko, govedinu ili nešto drugo. Alergija obično izaziva svrab, ali može da nadraži i probavne organe i uzrokuje povraćanje ili proliv, ili oboje. Da bi se ustanovilo šta tačno izaziva alergiju potrebno je izvesno vreme, ali kada se alergen pronađe i izbaci, problem je rešen.

Svaka promena u ishrani, bilo zbog godina ili zdravlja vašeg psa, mora da se uvodi postepeno, u rasponu od pet do deset dana, da bi enzimi mogli da se prilagode novim sastojcima i da biste lakše uočili eventualnu negativnu reakciju.

Različite potrebe

Svi psi imaju potrebu za istim hranljivim sastojcima i svi isto probavljaju hranu. Razlikuju se, međutim, genetski činioci koji predisponiraju pojedine rase za određene zdravstvene probleme. Neke velike rase podložne su, na primer, artritisu i gojaznosti. Male rase, kao što je jorkširski terijer na ovoj slici, rado će se hraniti isključivo mesom, ali će to opasno smanjiti količinu kalcijuma koja im je potrebna. Zato je dobro prilagoditi ishranu specifičnim potrebama i veličini pojedinih rasa.

Tekst je preuzet iz ilustrovanog vodiča „Psi“ dr Brusa Fogla, objavljenog u izdanju Lagune.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *