Šta se zaista nalazi u hrani za pse

Očigledno, milioni i milioni kilograma hrane za ljubimce proda se u vrećama i konzervama svake godine. To je jedna od najjačih industrija u svetu, verovali ili ne!

Da li ste se ikada zapitali odakle se nabavlja toliko „meso“ i „masti“?Da li zaista mislite da postoje posebne farme ili rančevi na kojima se uzgajaju„sirovine“? Naravno, da ne! Oni sirovine traže po mnogim „preradjivačkim pogonima“ (u originalu „renderingplants“ – slično našim kafilerijama, prim.prev.) po celoj zemlji, da bi se obezbedilitonama koje su im redovno potrebne.To je prljavi posao koji neko mora da obavlja. Pre Drugog Svetskog rata ve

ćina klanicaimala je sopstvene pogone za uništavanje lešina i neupotrebljivih ostataka. Posle rata,uništavanje lešina postalo je zaseban posao. Stoga ovi pogoni više nisu potpadali podvećinu pravila inspekcije vezane za proizvodnju mesa. Tako danas vidimo da ova delatnost uglavnom ima svoja pravila i van je „pogleda javnosti“. Da bismo uopšte mogli da počnemo da shvatamo ovu industriju, prvo moramo dapogledamo „sirovine“ koje dolaze do pogona. Klanice su jedan od glavnih snabdevačsirovinom za prera

đivačku industriju.

Da bi se u klanicama sprečilo dalje korišćenje mesa neupotrebljivog za ljudsku upotrebu, vlada je donela zakone po kojima mesomora biti „promenjeno“ pre nego što će se poslati u preradjivački pogon. Lepa reč –„promenjeno“, ali šta ona znači?

U osnovi, to znači da meso prvo mora biti na neki način „zatrovano“ (kontaminirano) da bi se praktično načinilo nekorisnim za ljudsku upotrebu. Neke od supstanci koje se koriste da ispune ovaj zahtev su: karbolna kiselina, kreozot, lož-ulje, kerozin, citronela,itd. Kada se ovakvim supstancama meso bukvalno natopi, spremno je da se pošalje napreradu u pogon. Još jedan od glavnih izvora sirovog materijala su veterinarske ustanove. Nisu samo (uginuli i eutanazirani, prim.prev.) psi i mačke dopremljeni u plastičnimkesama, već takodje i rakuni, oposumi, jeleni, lisice, zmije, itd.

 

Takodje ne treba zaboraviti prodavnice prehrambenih proizvoda, koje se nekako moraju osloboditi pokvarenog mesa koje više nije za prodaju, kao i masnoće, kostiju, itd…
 
Tako se unutar „preradjivačkih pogona“ na podu nalaze velike naslage „sirovina“sačinjenih od mešavina celih lešina, delova životinja, plastičnih vreća, stiroporskihpakovanja, metalnih plo
čica, ogrlica ljubimaca – bilo šta i sve što se smatra „otpadom“,ali pogodnim za reciklažu mesa.„Preradjivanje“ (u originalu „rendering“) je proces kuvanja sirovog životinjskog materijala, da bi se odstranila voda i masti. Pogledajmo izbliza kako se ovo prakti
čno radi.Unutar pogona pronaćićete čoveka sa maskom na licu koji upravlja mini-buldožerom,tovareći „sirovine“ u 10 stopa duboku

čeličnu nerđajuću jamu. Na dnu ove jame ogroman nož za mlevenje počinje da se okreće. Ovo masu pretvara u manje, podesnije komade. Odatle se transportuje u drugi „mlin“ za finije mlevenje.

granule za psa

Sada treba da shvatite da je ovo za njih posao kao i svaki drugi posao i da se troškovi trebaju smanjiti gde god je to mogu

će. Stoga, oni se ne maltretiraju i ne gube vreme da,na primer, uklone ogrlice protiv parazita sa ljubimaca, pesticidne plo

čice sa ušijugoveda, plastične vreće, ambalažu od stiropora…

Sve je sirovina za mlevenje! Samo ga gurnite buldožerom.Ova masa se tada kuva jedan sat na 280 stepeni. Tokom procesa kuvanja na vrhu sestvara sloj žute masti ili loja koji se skida. Skuvano meso i kosti (zajedno sa ostalimmaterijalom, pesticidima, itd.) šalje se pod presu, kako bi se istisla preostala vlaga imasa usitnila u peskoviti puder. Pošto je „serija“ obrađena, sve što preostane je žuta masnoća, „mesno“ i koštano brašno. Ovaj neprekidni proces kuvanja se nastavlja,neprestano, 24 sata u danu, sedam dana u nedelji, izbacujući tone i tone proizvoda zaprodaju. U zavisnosti od sastojka koji preovladava u pojedinim partijama, proizvod tada postaje: junetina, piletina, jagnjetina, mesno brašno, živinsko brasno, riblje brašno, riblje ulje, žuta masnoća, loj, juneća masnoće pileća masnoća.

Nikada ne piše „pseće brašno“, „mač je brašno“, brašno od tvora, pacova, ili bilo koje„druge poslastice“ koja se meša sa svakodnevnim količinama „sirovog materijala“.Iako ovaj proces efikasno uništava bilo koji od blagotvornih enzima, on ne uništava sodium phenobarbital u leševima eutanaziranih životinja.

Mogućnost da se razgradedruge hemijske kontaminirajuće materije procesom kuvanja takođe je veoma sumnjivo. Možda bi, umesto sto ih zovemo pogonima za preradu mesa bilo bolje da ih nazovemo pogonima za reciklazu „toksičnih bioloških otpadaka“.Da li je potrebno da naglasimo ko su neki od najvećih potrošača ovih finalnih proizvoda? Pogodili ste – kompanije za proizvodnju hrane za pse. Osnovni izvor mesa i masnoća u industrijskoj hrani za pse dolaze iz ovih beskrajnih procesa „kuvanja“. Zastrašujući deo je da se milioni tona ove „obogaćene hrane“ takođe razvoze na farmeživine, goveda, svinja, fabrike hrane za ribu,  gde se meša sa ostalim sastojcima zahranu za životinje, koju će kasnije jesti ljudi.

U 1991.g USDA-Američko ministarstvo za poljoprivredu utvrdilo je da jeod 7.9 000 000 000 (milijardi) funti mesa iz ovih fabrika-kafilerija prerađeno u:12 % za ishranu goveda34 % za hranu za pse i mačke 34 % za hranu za živinu 20 % za hranu za svinje.
 
Kaže se da je taj broj skočio intenzivno od tada.  

Kasnije se u fabrikama hrana za pse „obogaćuje“ njihovim sopstvenim sastojcima(zaštitnim sredstvima – prezervatima, bojom, sintetičkim vitaminima…)Ko zaista zna šta se nalazi u vreći?Jedan od najčćih problema sa kojim se sreć  emo su misteriozne alergije. Odgajivači prelaze sa jedne vrste hrane na drugu, sa junetine na jagnjetinu, sa žita na pirinač otkrivaju da su isfrustrirani i nemoćni da reše problem.

Stvari se mogu popraviti privremeno, a onda se ista stara stvar ponovo pojavi.Promena sa jagnjetine na govedinu izgleda kao logi

čna stvar koju treba pokušati,ali kako uopšte možemo znati šta u vre
ći stvarno dobijamo? Evo hipotetičkog primera šta bi se moglo na
ći u „jagnjetini“ iz preradjivačkog pogona, a da se ipak zvanično može nazvati jagnjetinom. Ako se u jami za kuvanje nadje 25% otpadaka od jagnjetine, pomešanih sa 20% junetine, 20% piletine, recimo 15% psećeg i mačijeg mesa, i recimo 20% različitog mesa leševa životinja ubijenih na drumovima, možemo reći da u toj partiji preovladava jagnjetina (u ovom slučaju ignorisaćemo procenat plastike, metala, stiropora,insekticida, itd. pošto je procenat suviše mali da bi uticao na označeni proces).Sve dok prerađivački pogon ne napiše pogrešan procenat proteina, masnoća ili kalcijuma, oni zvani
čno mogu da prodaju svoje proizvode vašoj omiljenoj fabriči hrane za pse kao „jagnjetinu“. Usput bi trebalo spomenuti da masnoće prodate iz prerađivačke industrije nemaju sve životinjsko poreklo. Zahvaljujući širenju fast-food restorana, skoro polovina „sirovog materijala“ je upotrebljivana kuhinjska masnoća i prečć
eno ulje od prženja (posebna industrija).
Kada jednom shvatite od čega se zaista sastoji komercijalna hrana za pse, ne možete biti iznenađeni kada saznate da se mnogi zdravstveni problemi koje srećemo kod naših ljubimaca mogu direktno prepisati nedostatku pravilne ishrane.
 
Da, imali smo moralnu obavezu da iznesemo ove podatke iako bi svi želeli da to i nije istina.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

2 Comments

  1. U dzaku granula za pse pronasla sam parce plastike, kome mogu da se obratim po tom pitanju, i sta mogu da ocekujem uopste?

    Post a Reply

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *