Šta je to apetično ponašanje psa?

Suprotno od fiksiranih uzoraka nasledno koordiniranih kretnji apetična ponašanja naših ljubimaca su veoma promenljiva i nespecifična. Kako tvrde naučnici, kada opazimo životinju kako nemirno šeta, u potrazi za zadovoljenjem svojih htenja, koja mogu biti i nagoni, u prvom trenutku i ne znamo šta ona hoće. Tek po završetku radnje, odnosno po zadovoljenju apetičnog ponašanja, postaje jasno šta je životinja svojim ponašanjem zapravo htela… Ali, to znači i da definitivnih pravila kod te vrste ponašanja našeg psa, zapravo i – nema.

 

Životinje sa centralnim nervnim sistemom, kako smo to u prethodnim tekstovima već pisali, imaju  genetski „utisnute“ programirane uzorke akcije, koje, pri odrgovarajućem nadražaju, pokreće „urođeni mehanizam oslobađanja“.

Taj mehanizam, objasnili smo ranije, selektivno propušta kroz svoj „filter“ samo one nadražaje koji uzrokuju pokretanje naslednih programiranih (instiktivnih) kretnji ali zadržava i izdvaja sve one koji su bez određenog efekta ili učinka po životinju. Kod kičmenjaka taj mehanizam je kompleksniji jer kod tih životinja proces učenja povećava mehanizam filtriranja. Tako, na primer, uspeh ili neuspeh prilikom gradnje gnezda kod ptica uči ih koji materijal treba primeniti u izgradnji svog budućeg doma. Istina, „nacrt“ gnezda je ptici programiran kao fiksirani uzorak, ali i iskustvo modifikuje pomenuti urođeni mehanizam oslobađanja. No, kako još pasije „životno iskustvo“ može uticati na ponašanje našeg ljubimca?

PROMENE UZROKOVANE ISKUSTVOM

Sa životnim iskustvom mogu nastati, dokazuje nauka, sasvim novi uzorci nadražajnih reakcija. Pas koji živi u harmoničnoj sredini zajedno sa čovekom neminovno dobija nova iksustva i saznanja i u toj zajednici on se socijalizuje u dominantno što ne znači i u agresivno biće. Ali, ukoliko psa životna sudbina „ošine“ i gurne na lanac, pod gospodarev bič i neprestane psovke i grdnje, takav „pasji život“ neminovno će u moždane uzorke psa ugraditi – krajnje agresivno ili čak depresivno ponašanje.

Sa životnim iskustvom životinja dobija nove uzorke delovanja pa, samim tim, i nove naučene mehanizme oslobađanja jer će nadražaji  sada oslobađati nove uzorke reagovanja. S obzirom na različite oblike socijalizacije pas će reagovati dominanto i agresivno. No, ukoliko su nadražaji u njegovom „pasjem životu“ kontinuirano bolni (snažni trzaji sa povodnikom  i bodljikavim okovratnikom, udarci nogom, batinjanje, bičevanje i slično, što, uzgred budi rečeno, više govori o samom gospodaru nego o  „tvrdoglavosti psa“ – prim. aut.) pas će, umesto na primer željene oštre jedinke postati plašljiv ili u tokvoj meri „ukočen“ i depresivan subjekt da će ga se, zbog takvog „izdresiranog ponašanja“ ponekad stideti i – sam njegov stvaralac.

Dakle, u zavisnosti od toga koliko je podstrekačkih ili porobljivačkih „podsticaja“ pas dobio tokom primarne i sekundarne socijalizacije zavisiće i konačni „mentalitet“, odnosno karakter našeg štićenika pa zato tu pojavu i nazivamo – sumiranje nadražaja.

 

U ovom slučaju, ipak, treba biti i krajnje realan i pošten pa priznati da postoje i oni trenuci kada baš nikakvi spoljni nadražaji ne mogu uticati na ponašanje psa, odnosno da kod našeg četvoronošca postoje, i do krajnje konsekvence izvedeni – supernormalni nadražaji.

Naime, sasvim je prirodno da će našeg psa više motivisati za rad neka poslastica nego recimo – šiba ili kakva palica. Takođe, zavodljivi miris neke kuje u teranju biće za njega mnogo veći nadražaj nego – naša ponuda pomenute poslastice, a još manje naša izričita naredba da, recimo, preskoči neku prepreku. Upravo zato o tim, samo na prvi pogled prozaičnim stvarima, pre početka rada sa našim psom, moramo i te kako voditi računa.

Kod mnogih živih bića izuzetno su značajni i kočni nadražaji. Tako na primer autoritarni nastup, agresivno ponašanje ili etnička netrpeljivost kod ljudi može veoma često da izazove odvraćanje od komunikacije sa takvim osobama. Kod životinja imamo sličnu pojavu: kočioni nadražaj može i te kako da kuju odvrati od parenja sa priplodnjakom. Ili da, pak, kočioni nadražaj spreči psa da naskoči njemu dodeljenu kuju. Tu pojavu imali su naročito priliku da primete odgajivači rasnih pasa koji su zalud pokušavali da svog psa privole da naskoči odabranu kuju.

Fiziolog Alfred Seitz prvi je dokazao konstantnu povezanost između jačine nadražaja i intenzivnosti reakcije. On je ustanovio da iste akcije mogu izazvati jaka unutrašnja pripremljenost i slab nadražaj, kao i moćni spoljašnji nadražaj i slaba unutrašnja pripremljenost životinje. Kasnija istraživanja su takođe otkrila i da jednako moćni nadražaji mogu prouzrokovati da se i genetski programirane kretnje – različito snažno ispolje.

Reakcija psa, dakle, nije zavisna samo od ključnog nadražaja već i od – unutrašnjeg stanja životinje. To stanje imenujemo pripravljenost na delovanje ili motivisanost. Nekada to nazivamo samo nagonom, raspoloženjem ili tendencijom.

Neki etolozi smatraju da je motivisanost, kao unutrašnje stanje životinje nekada trajnije, a nekada nadređena pripremljenosti životinje na akciju. Pripremljenost za akciju ne bi trebalo da označi samo spremnost na neku konkretnu akciju ili segment akcije. Neki od njih ne razlikuju, međutim, motivisanost od apetencije.

Psiholozi vide u unutrašnjem nagonu nekakvu spontanu potrebu, unutrašnji pritisak da čovek, s obzirom na spoljne uslove, agresivno deluje. Fanatičnog ratnika, na primer, lako preplavi agresivnost i on u jurišu ne gleda na opasnosti koje mu prete od neprijatelja. Isto tako i psa preplavi agresivni zov i on u besu kreće na drugog psa ili čoveka ne gledajući na opasnosti. To još više važi za pasmine borbenih pasa.

Novije etološke teorije podrazumevaju koncept nagona kao pripremljenost na delovanje koji je, kao uzorak delovanja, podložan stalnim promenama pod uplivom endogenih (unutrašnjih) i egzogenih (spoljnih) faktora. Mada je kod pasa, po pravilu, agresivnost spontana (nezavisna od spoljašnjih činilaca) agresivno ponašanje i pripremljenost na akciju može se ipak modifikovati – učenjem i životnim iskustvom. Kako?

Analizom motivisanosti možemo izmeriti pripremljenost životinje na akciju u odnosu na endogene i egzogene faktore. Iako pripremljenost nije moguće neposredno izmeriti nju možemo proceniti na osnovu merljivih parametara delovanja životinje. Na primer, možemo ustanoviti intenzitet pokreta kao i učestalost i trajanje pojedinih kretnji. Isto tako možemo „meriti“ vremenski razmak između početka primene nadražaja i početka određenog ponašanja koje je posledica prethodnog nadražaja.

HIJERARHIJA NAGONA

Spremnost na delovanje kod životinja je hijerahično organizovana. One imaju u svom genetskom programu utisnute nasledno koordinirane kretnje i među njima su neke značajnije od drugih. Bez sumnje je u toj hijerarhiji pripremljenost za očuvanje vrste na prvom mestu posle koje sledi nagon razmnožavanja, a koji mnogi autori smatraju i za osnovni. Pripremljenost životinje za samoočuvanje, pripadnost krdu, njena stalna spremnost za prehranjivanjem, odbranu ili napad – logičan su nastavak prve dve.

Proučavanja čopora pasa u prirodi pokazala su da je kod divljih životinja primarna pripremljenost za očuvanje vrste i razmnožavanje. Ali to ne znači, prema tvrđenju biologa Dierk Francka, da je ta hijerarhija i nepromenljiva, mada su, objektivno, te dve karakteristike – zakoni prirode koji omogućavaju preživljavanje vrste.

 

Kao što je poznato, ti surovi zakoni prirode, u kojem samo najjače jedinke preživljavaju, međutim, ne važe u istoj meri i za domaće životinje, pa ni za našeg psa. Jer, odgajivač mora u ovom slučaju sam da se brine o „prirodnoj selekciji“ svog ljubimca. Domaći pas, da li treba posebno obrazlagati, ima sve što mu je potrebno za život: dom, hranu, mir, lekove, zaštitu, pa i ponekad „svoju kuju“. Ukoliko živi kod pravih ljubitelja pasa biće mu zagarantovana i duboka starost; proživeće svoj vek mirno i spokojno i podeliti starost sa svojim vlasnicima.

Zato je za naše pse teško reći da je za njih primaran zakon održanja vrste. Pre bi se moglo tvrditi da je na toj lestvici njegovih „potreba“ na najvišem mestu – potreba sa samoodržanjem. Značajan im je siguran dom, spavanje, igra u prirodi u kojoj razvijaju svoju osobenost, redovna hrana sa koskom na kraju kao nagradom i – mi. Takav dom, ali i gospodara sa celom njegovom porodicom, koja mu sve to omogućava, naš pas, znamo to i iz vlastitog iskustva, spreman je da brani do kraja iz jednostavnog razloga što su to – uslovi i njegovog samoodržanja. I to pas veoma dobro zna i oseća!

 

Setite se, uostalom, samo sa kojim se zadovoljstvom i olakšanjem vaš pas uvek vraća u svoj dom, u svoj „sopstveni brlog“! Naravno, potreba za paranjem obuzme ga s vremena na vreme ali za to nije kriv on već, sasvim razumljivo, komšijska kuja u teranju i tada treba pripaziti na njega jer su, u tom slučaju, ovi nagoni predominantni što samo dokazuje da kod našeg ljubimca nagon za održanjem vrste ipak nije utahnuo i utopio se u „konformizam savremene civilizacije“.

U svemu tome treba imati u vidu da kod našeg psa postoji i  permanentna napetost i rastuća želja za izvođenjem kakve instiktivne kretnje koju su naučnici nazvali – apetencija. Dakle, ukoliko neko delovanje psa (traženje plena, hrane, borbeno ponašanje, odbrana i napad i slično) ne dobije svoje zadovoljenje, prema etolozima, raste njegova pripremljenost za akciju. Prag nadražaja se snižava i pas reaguje i na najmanji potsticaj. Zbog toga takvo stanje unutrašnje napetosti nazivamo apetencijom što bi, u slobodnijem prevodu, značilo težnja, želja, pohlepa…

U takvom stanju životinja prelazi u tzv. apetično ponašanje, a Wallace Craig je među prvima dokazao da se, ukoliko životinja ne zadovolji svoje instinkte, u njoj stvara stanje uznemirenosti koje uzrokuje i snižavanje praga nadražaja. To nemirno traženje, ali i tu unutrašnju napetost koja tera životinju ka zadovoljenju nadražajnih kombinacija, ovaj naučnik je zato i nazvao – apetično ponašanje.

Takvo ponašanje najbolje se očituje u neusmerenoj lokomociji (kretanju u prostoru) i u uznemirenosti pokreta jedinke. No, malo je verovatno da će ona takvim pokretima i naći traženi nadražaj. Kod viših vrsta, sposobnih da uče (kao kod pasa) apetično ponašanje objedinjuje skoro vidno niz uslovnih reakcija što se može nazvati i dresiranim načinom ponašanja. Uostalom i gladni čopor vukova ponekad, bez cilja, kruži po svom terenu ne bi li zadovoljilo svoju apetencu, dok se, na primer, kod naših pasa to očituje u njuškanju tla i traženju „informacija“ koje bi kod njih mogle da pospeše određeni nadražaj. Ali, kada životinja sazna cilj svog apetičnog ponašanja, sledi ponašanje koje proističe iz nasledno koordiniranog programa kretanja. Pripremljenost za akciju navodi apetično ponašanje na nasledno koordinirane kretnje. Kod „svadbenog ceremonijala“, najpre, životinja traži adekvatnog partnera, kada ga nađe počinje udvaranje, odnosno priprema parenja da bi, kao posledica definitivnog zadovoljenja apetičnog ponašanja, došlo do samog čina parenja.

Nasuprot fiksiranim uzorcima naslednih i koordiniranih kretnji prethodno opisana apetična ponašanja su veoma promenljiva i nespecifična. Jer, tvrde naučnici, kada opazimo životinju kako nemirno šeta, u prvom trenutku, i ne znamo šta ona hoće; tek po završetku radnje, odnosno po zadovoljenju apetičnog ponašanja postaje nam jasno šta je životinja htela (da izađe iz kuće i obavi svoje fiziološke potrebe, da se igra, da dobije porciju hrane, svežu vodu i slično), što znači da pravila kod te vrste ponašanja našeg psa, zapravo i – nema.

SPONTANOST AGRESIVNOSTI

Kod svih životinja je moćna i apetencija ka borbi. Naime, i one kao i čovek žele da se „takmiče“ sa svojim istorodnicima, ne bi li se, na primer, pred ženkama pokazali što moćniji, hrabriji, pametniji, muževniji… Takvo kompetitivno ponašanje mužjaka pokazuje da kod njih postoji zbilja velika apetencija ka borbi.

Dominantan pas će u takvim slučajevima najpre zauzeti borbenu pozu: aktiviraće svoja čula do maksimuma, nakostrešiće dlaku, glavu će dignuti visoko napred, rep takođe… Počeće da poskakuje s prednjim nogama napred, a ukoliko ga još i podstaknemo glasom i ohrabrimo, „temperatura“ će mu se naglo podići i on će, sa vučjim nagonom i besom krenuti na protivnika koji ugrožava njegov rejon.

Način borbenih pokreta kod pasa ima istu vrstu spontanosti kao i druge njegove instinktivne kretnje pa zato i možemo govoriti o – spontanosti agresije. Zanimljivo je da istu spontanost nailazimo i kod ljudi. Naime, čovek u ratnim situacijama ponaša se takođe agresivno i to uglavnom zbog ličnog osećaja ugroženosti. Pri tome je glasovno podstrekivanje i ovde važno: intonacija glasa, a ne toliko njegova glasnost, pokazala su razna iskustva, imaju veliku stimulativnu funkciju za vojnike koji vođeni odlučnom (dakle ne i glasnom) komandom svojih pretpostavljenih kreću u juriš u kojem će, sasvim izvesno, mnogi, na žalost, naći samo – smrt.

 

Sa ovih nekoliko tekstova o ponašanju, komuniciranju i učenju životinja, svakako, tek smo dodirnuli vrh velikog ledenog brega čiji je onaj veći deo i predmet izučavanja etologije. Namera nam je bila da tek informativno ukažemo na pravce kojima ide ova zanimljiva nauka.

Dalja etološka istraživanja i njihovi rezultati biće dobar povod da i mi nastavimo sa sličnim tekstovima na stranicama Nature Online. U tom smislu, zahvaljumo na dosadašnjoj pažnji i vašem strpljenju.

 

Odbrana vlasništva

Klasična etologija je smatrala da su posledice ponašanja povezane sa konačnim delovanjem, sa tzv. akcijskim konzumiranjem, odnosno sa – „zadovoljenjem nagona“. Po toj teoriji akcijska pripremljenost životinje opada posle zadovoljenja potrebe i nju je moguće probuditi samo jačim nadražajem što se, opet, tumači gubljenjem motiviacije za već učinjenu radnju.

Nemački kinolog Helmut Raiser je te tvrdnje etologa pokušao da primeni na ponašanje pasa u odbrani i napadu kada je i ustanovio da je njihova pripremljenost za agresivnost povezana sa kolebanjem. Vrednost praga nadražaja, koji podstiču agresivnost, najniža je tamo gde se životinja oseća najviše sigurnom, a to je – sopstveno dvorište. Pas zato u svom dvorištu i na najmanji nadražaj reaguje i napada. Dominantan pas u takvim slučajevima počinje da nasrće na ogradu, da skače, reži i poskakuje terajući tim kretnjama uljeza. Tu on ne uzmiče pred neprijateljem ali, ako se udalji od svog „glavnog štaba“, primetio je Raiser, njegova spremnost za megdan opada u onoj meri u kojoj je nova teritorija za njega nepoznata i strana.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *