Simptomi alergijskog dermatitisa kod psa

Zanimljivo je da alergični psi obično imaju jako malo buva – verovatno zato što im njihova preosetljivost nalaže da se neprestano čiste i unište što je moguće više parazita. Bez obzira na to, samo nekoliko ujeda na svake dve nedelje je sasvim dovoljno da alergija i svrab budu prisutni neprestano.

Alergija može da se javi kod bilo kog psa, nezavisno od rase, pola ili uzrasta, mada se najčešće javlja između treće i pete godine života. U našim krajevima (sa hladnom i oštrom zimom i toplim letima) najčešće se javlja sezonski, tj. stanje se popravlja u toku zime.

Kod preosetljivih pasa jedan jedini ujed buve izaziva crvenilo, oticanje, i, što je najvažnije, svrab. Kod ovog problema pas, a ne buva, prouzrokuje najviše štete. Neprestano češanje dovodi do opadanja dlake, oštećenja kože i naseljavanja kolonija bakterija iz spoljašnje sredine. Kod nekih pasa gubici dlake su u obliku okruglih manjih ili većih pečata koji su uglavnom locirani na leđima i bazi repa.

cesanje psa

Simptomi:

Simptomi alergije su upečatljivi i vlasnik ih lako primeti čak i ako pas veći deo dana provodi u dvorištu. Oni obuhvntaju: uporno češanje, opadanje dlake,kraste ili erozije na koži, grickanje repa zadnjih šapa, a ponekad i prednjih, zadebljala i izrazito crvena koža na glavi i leđima, gde se pas najviše češe. U kasnijim stadijumima na oštećenim delovima kože mogu se primetiti i gnojni procesi.

 

Dijagnoza:

Alergijski dermatitis usled ujeda buve je najčešći dermatološki problem kod pasa. Da bi veterinar postavio dijagnozu, mora da iskuči nekoliko problema koji se ispoljavaju sličnom kliničkom slikom: alergiju na hranu i polen, unutrašnje parazite, reakciju na lekove, gljivičnu infekciju, folikulitis, i neke druge ektoparazite. Dijagnoza se postavlja nakon detaljnog pregleda i dobrog odgovora na terapiju.

Takođe, moguće je uzeti uzorak krvi i uraditi serološke testove da bi se utvrdilo prisustvo antitela, odnosno alergena u krvi.

 

Prognoza:

Pas koji je alergičan na buve, biće alergičan čitavog života. Alergija postaje sve ozbiljnija što je pas stariji. Ako se uspostavi kontrola nad infestacijom buvama i njihovim prisustvom u okolini psa, alergija se neće javljati.

 

Tretman:

Prvi korak je prevencija ujeda buve. Ovo podrazumeva agresivnu primenu ektoparazitika koji uništavaju buve, kako na psu, tako i u njegovoj okolini. Drugi korak je tretiranje sekundarnih infekcija kože (antibiotici i antifungicidi), a treći primena steroida koji bi ublažili svrab i tako smanjili dalje oštećenje kože.

Naravno, pošto je „bolje sprečiti, nego lečiti“, mora se držati pod kontrolom populacija parazita u spoljašnjoj sredini. Ovo podrazumeva redovno tretiranje ne samo mesta gde pas spava, veći čitave kuće, gde god pas ima pristup, kao i dvorišta, ako ga imate. Takođe, ako imate druge kućne ljubimce, i njih morate redovno tretirati protiv ektoparazita bez obzira na vrstu (mačje buve mogu da pređu na psa!). Usisavanje i čišćenje stana i pranje ćebenceta Vašeg mezimceta moraju da budu veoma česti, jer pas (ili čak Vi) može da unese buvu u kuću posle šetnje po parku i igre sa drugim psima. Morate da reagujete na prve simptome alergije i da budete u kontaktu sa svojim veterinarom. Dakle, ako Vaš pas ima alergiju na ujed buve, moraćete da vodite večiti rat protiv tih dosadnih insekata, ali iz te borbe nije teško izaći kao pobednik.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *