Sezona buva i krpelja je počela, evo šta sve treba da znate

Proleće je počelo, a sa njim i sezona krpelja i buva, koja našim ljubimcima, pogotovo psima, zna da predstavlja popriličan problem.

Buve spadaju u red dosadnih i otpornih buva koje su u stanju da prežive napolju u veoma niskim temperaturama. Sve dok imaju domaćina, u stanju su da prežive velike hladnoće. A na svog domaćina polažu lutke, iz kojih se rađaju nove buve. One mogu da prežive i do godinu dana, sve dok napolju ne postane dovoljno toplo.

Idealne temperature za razvoj buva su između 18 i 26 stepeni, i sada vam je verovatno jasno zašto je ovaj period godine izuzetno opasan. Ukoliko se nalaze u vašem stanu, lako će preživeti zimu tokom grejne sezone. Ipak, najbolje vreme za borbu sa njima je upravo zima.

Za krpelje se smatralo da su sezonskog karaktera od marta do oktobra, ali u poslednje vreme se primećuje da su aktivni i tokom zime. Ako vaš ljubimac provodi dosta vremena napolju, prevencija od krpelja je prosto neophodna tokom čitave godine.

Ukoliko se vaš štenac vrati iz šetnje sa buvama ili krpeljima, neophodno je da odmah prionete na posao kako bi ih što pre ratosiljali ovih dosadnih napasti.

Telegraf

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

1 Comment

  1. Posle svakog boravka u prirodi obavezna kontrola telea na buve i krpelje!

    Preventiva koja može biti dosadna lai koja zlata vredi!

    Zašto?

    Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina, a to mogu biti svi sisari, ptice a ređe gmizavci i vodozemci. U prirodi se krpelji najčešće mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage. Razvojni ciklus krpelja se sastoji iz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult).

    U svakoj fazi razvoja neophodan je obrok krvi. Ženka se češće može sresti kao napasnik, može položiti jaja samo ako se nasisa krvi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: larva oko 1 mm, odrasla ženka oko 4-5 mm. Kada se nasisa krvi može dostići veličinu zrna graška i veće. Žive oko godinu dana, ređe duže. Krpelji imaju složen usni aparat, koji im omogućava da se čvrsto zabodu u kožu domaćina i tako ostanu sve dok se ne nasisaju krvi i sami otpuste.

    U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:

    Tvrdi krpelji (Ixodidae)
    Meki krpelji (Argasidae)
    Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua
    Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina.

    Post a Reply

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *