Saša Pavlović Riess: Kada uzmem makaze u ruke, i počnema da šišam u mom svetu više ne postoji ništa i niko…

Saša Pavlović Riess, rođen je 1974. godine u Novom Sadu, a svoj san, koji je pretvorio u javu, da postane profesionalni groomer, handler i učitelj umetnosti groominga i stajlinga vredno i strpljivo je razvijao od 1990. godine. Pohađao je Grooming Akademiju u Budimpešti, završivši je kao najbolji student od njenog nastanka 1983. godine, a samo dve godine nakon diplomiranja postaje jedan od najmlađih instruktora na ovoj prestižnoj instituciji. Kako nije vičan stagniranju u bilo čemu, nastavio je obrazovanje, usavršavajući svoje sposobnosti na različitim master kursevima širom Evrope, Amerike i Japana. Kao profesionalni handler izlagao je vrhunske pse na izložbama u Americi, Japanu, Argentini, Brazilu, i širom Evrope.

Tokom karijere show handlera svojim klijentima obezbedio je preko 800 šampionata širom sveta. Prvi salon u Srbiji otvorio je 1997. godine, pod imenom „Sasha Riess Pet Grooming and Styling Studio“, koji je veoma brzo tranzitirao u „Sasha Riess Show Dog Care Company“.

sasa pudla

 

O svom poslu, ljubavi prema psima i ljubavi prema grumingu priča na portalu Paszavas.com

Koliko znam od malih nogu, ti tvoja sestra i roditelji ste imali pudle. Otkud tolika ljubav prema pudlama?
Krzno pudle je jedno od najinteresantnijih za gruming, jer omogućava da se ispolji maksimalna kreativnost, a ono što je meni veliki izazov ješsto ta kreatvivna sloboda ipak mora da zadovoljava osnovna pravila forme I upotrebne vrednosti same frizure. Koliko god ekstravagantno izgledalo, svaka od preporučenih frizura pudle svoju formu ima utemeljenu u upotrebnoj vrednosti pudle kao lovačkog psa. I upravo takve frizure pomagale su pudli da obavlja svoje lovačke zadatke, plivajući u hladnim vodama aportirajući patke. Ta tradicija okovana pravilima i kreativna sloboda su izazov u kojem, eto izgleda, uspesno plivam, sada već preko 25 godina.

Kako se zvao tvoj prvi ljubimac, a kako se zove pas kojeg sad imaš?
Prvog ljubimca, sećam se kroz maglu. Zvao se Burduš, I bio je veliki crni šnazuer. Moja prva pudla bila je Milica, siva toy pudla koja je živela skoro 14 godina i na kojoj sam “učio“. Danas imam Titta, veliku belu pudlu, bebu koja sada ima 4 meseca. Moj mali pudlington ( pudla ošišana u formu bedlington terijera)

sasha1

S obzirim na to da si odrastao uz psa, da li se tu rodila ljubav prema grumingu?
Nisam siguran kada se to desilo, ali sećam se trenutka kada sam ostao fasciniran odnosom čoveka i psa kroz gruming kao umetnost. Bilo je to na jednoj izložbi pasa u Novom Sadu, kada sam sreo Judit Szilagy iz Mađarske koja je izlagala (sređivala) svoje engleske koker španiele. Ta fluidnost odnosa me je zapanjila. Nisam mogao da verujem da postoji nešto što objedinjuje ljubav i toliko uživanje kao gruming. Ta slika mi je još u sećanju. Uživanje pasa i Judite bilo je kao bajka, i niko nije izgledao prisutan. Odavali su utisak totalne prepuštenosti i međusobnog poverenja. To sam poželeo – tada tu na tom mestu, 1991 godine, i to je ono što danas živim. Kada uzmem makaze u ruke, i počnema da šišam u mom svetu više ne postoji ništa i niko samo pas i ja.

Kada si znao da ćeš se baviti ovim poslom?
Sve je jako spontano išlo, posle završene škole u Budimpešti poslom grumera sam se bavio iz hobija, nastavio sam da studiram veterinu, prekinuo sam na prvoj godini, počeo da radim u operi SNP u Novom Sadu, sve vreme mi je gruming bio hobi. I onda…kada se rodila Sara, moja starija ćerka, hobi je prerasao u biznis….eto ostalo je istorija.

Pre nego što si otišao na Grooming Akademiju u Budimpešti, da li si eksperimentisao, odnosno da li si šišao svoje ljubimce ili ljubimce prijatelja?
Zapravo prvi pas kojeg sam i prvog ošišao bio je maltezer, čijeg se imena ne sećam, ali znam da mu se vlasnica zvala Cica. (Ali) Odmah sam shvatio da je to veoma kompleksan zanat i da je nemoguće to raditi “amaterski”. Ništa u životu ne volim da radim ako to nije najbolje moguće, a da bi to pružio svojim klijentima morao sam da završim školu. Nakon što sam upoznao Juditu na izložbi u subotu, 4 dana kasnije bio sam u Budimpešti.

sasha2

Završio si akadamiju kao najbolji student, šta ti je to donelo u kasnijem radu?
Bio sam jako posvećen svojim obavezama na Akademiji ali nikada dovoljno dobro da “fasciniram” svoju profesoricu Mariku. Iako su svi oko nas bili oduševljni – čudom iz Srbije, Marika i ja smo imali mnogo težak odnos. Ona je u meni prepoznala nešto i nije dozvolila da to ne razvije do maksimuma. To je bio veoma stresan preriod mog profesionalnog početka, imao sam samo 16 godina i teško mi je bilo da razumem neke stvari, a mnogo mi je bilo bitno da razumem. Jedva sam čekao da završim školu i odem iz Budimpešte, more proplakanih suza samoća i konstantni pritisak učinile su svoje, ali ne kako je to na prvi pogled izgledalo. Sa diplomom sam izleteo iz Akademije sa željom da se nikada ne vratim. Ali čim sam došao kući, čim sam shvatio zapravo šta sam ja odatle doneo, kako mi i dalje odzvanjaju njene reci: “ Hoćes da budeš pseći šišač ili profesionalni grumer, umetnik, gospodin čovek – samo od tebe zavisi, Biraj!!” Postalo mi je jasno (mi je bilo) šta je sve vreme radila, iako je meni izgledalo da se samo urotila protiv mene… Sada mi je to sve simpatično, i ponosan sam na taj period. I iz ovog ugla sve bi ponovo prošao isto jer je i više nego jasno gde me je takav početak doveo, ali trebalo je ono izdržati..:)

Koliko sam upoznata, nakon toga si u našoj zemlji obučio veliki broj ljudi koji su danas grumeri. Da li si im ikada rekao da je bolje da se ne bave sa tim poslom jer nemaju dara?
Mislim da nisam ni jednom, talenat je izgovor za neuspeh. Obično najtalentovanjiji ostaju prosečni jer ne rade dovoljno da bi stvorili navike koje stvaraju uspešne ljude, danas radije biram vredne nego talentovane. Talenat se javlja iz interesovanja koje nam daje podsticaj da učimo čime razvijamo i oslobađamo svoj talenat ili potencijal. Talenat, pokazalo se, predstavlja značajnu ali ne i presudnu prednost za uspeh u ovom poslu. Uvek postavim pitanje svojim studentima da li si zadovojan ako si bolji od drugih, a to si postigao sa 15 odsto svog kapaciteta. Program Akademije je veoma prilagođen i personalizovan tako da se studenti ne upoređuju jedan sa drugim nego uvek u odnosu na svoj lični profesionalni potencijal. I tako se i ocenjuju. Nekada se desi da lošiji rad bude bolje ocenjen od nekog u klasi koji izgleda bolje, ali taj lošiji se približi svom maksimumu, a onaj drugi iskoristi neznatni deo svojih mogućnosti. Upravo to ne iskorisćavanje ličnog potencijala stvara dosadu, koja prerasta u lenjost. To je zamka talenta….To je znala i moja profesorica Marika.

sasha3

Tvoj rad je specifičan, dok ostali grumeri imaju i nekih „problema“ u radu, u šetnji sa psima često se može čuti kako vlasnici nisu zadovoljni sa frizurama svojih ljubimaca. Šta bi poručio ljudima koji se bave istim poslom?
Samo da slede svoj osećaj za lepotu i da se predstavljaju tržištu onim što jesu. Nezadovoljstvo se javlja kod klijenata kada oni ne znaju da objasne šta žele, jer grumer ne zna da sprovede interviju vlasnika na pravi naćin. To je više problem odnosa prema klijentu nego neznanje pružanja usluga. Klijent je nezadovoljan zato što je dobio nešto što nije tražio, a to može da se desi ako je grumer rekao da će da uradi nešto što nije moguće, (ili je klijenta) često u najboljoj želji (hteo) da oduševi klijenta. To se uvek završi nezadovoljstvom i frustracijom za obe strane. Uvek sam radio najbolje što znam školovao se ceo svoj profeiosnalni vek, što i danas radim, učio kako da razvijam sebe kao profesionalca iako to nikome od mojih klijenata nije trebalo. Njima treba slatko ošišan, čist i uredan pas. Frizure kojima sam ja stekao svetsku slavu ne trebaju klijentima na kojima je zasnovan biznis grumera. Ali kao što niko ne nosi modele sa nedelja visoke mode po svetu, brendovi i dalje svoj identitet grade na ekstravaganciji, da bi na kraju ipak svima nama prodali “običan” džemper potpisan imenom. Takav je i naš posao. Ako se ostvarite kao profesionalac nezavisno od biznisa, moći ćete svoj biznis da razvijate u skladu sa potrebema klijenata. Te dve stvari ne idu uvek zajedno…Veoma su povezane i međuzavisne, ali ne i izmešane.

Pošto si svetski priznati grumer, otkrij nam koje su sada pseće frizure u modi?
Ne postoji moda koja se kreira nezavisno od razvoja kolektivne svesti o lepome. Pas je sastavni deo životnog čovekovog okruženja i samim tim u njega se uklapa u skladu sa pojmom lepog u određenom trenutku kako mesta tako i prostora. Pojam lepote nije isti u Amerci ili na dalekom istoku. Ali moramo razumeti da je upravo to ono što određuje umetnost gruminga. Da razumemo pravo na različitost i pravo na poimanje pojma lepog….Moderno je ono što nas ispunjava i daje prostora da ispoljimo svoju kreativnost, a sa druge strane da se poklopi sa željama klijenata.

sasha4

Koju frizuru ti najviše voliš sa praviš, i da li postoje neki trikovi u šišanju, kako bi se kod nekih pasa sakrile mane?
Prvi deo pitanja je lak i volim da mi ga novinari postave, jer odgovor završava u jednoj reči, volim pse, prepustim se svom znanju i ono što ispadne je nekako uvek veoma primećeno, iako je pudla nekako najzastupljenija u mom radu.

(Dok) Drugi deo pitanja zahteva možda najkompleksniji mogući odgovor.
Recimo, naši studenti u traganju za odgovorom na takvo pitanje izučavaju gomilu predmeta u periodu od oko 2 godine, a sve sa ciljem da bi ovladali “trikovima” i sakrili mane pasa. Uvek je pitanje kako prepoznati manu, pa znati kako izgleda ispravno i onda odabrati najbolju tehniku kako bi kreirali formu koja u prvi plan stavlja prirodni pojam ispravnog i lepog, i kako je to ispravno i lepo uopšte definisano.

sasha5

Šta bi poručio vlasnicima pasa i onima koji tek to žele da postanu?
Pas je biće koje nas obasipa beskonačnom ljubavlju. To dopušta razvoj mnogo lepih osobina u samoj porodici, pogotovo emocionalne inteligenicje i empatičnosti kod dece. To zadovoljstvo opravdava brigu koju je čovek preuzeo na sebe. Omogućavanje psu da se u ambijentu porodice ponaša kao njen sastavni deo veoma je važno, ali ne smemo zaboraviti da je ipak reč o životinji koja ima svoje potrebe i zahteve. Ukoliko ispravno naučimo da komuniciramo sa psima ta veza je harmonična, ali ako se izgubimo, u tom odnosu nastaje haos u kojem svi trpe i prelep ambijent postaje noćna mora. Informišite se koji je pas najbolji za vas i vašu porodicu i kako ispravno odgojiti savršenog ljubimca. Ipak ulazete u vezu koja može trajati i do 16 godina.

Foto: Privatne fotke Saše Pavlovića

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *