Sam kod kuće: Evo kako da naučiite psa da ne pravi džumbus

U životu svakog psa dogodi se situacija kada mora ostati sam kod kuće. Od našeg načina života zavisi da li je kuca svaki dan sama 9, 10 ili više sati ili je samo ponekad ostavimo na nekoliko minuta. Bez obzira gde i kako živimo, treba već mališana naviknuti na samoću.

Psima ostavljanje, tj. odvajanje od „čopora“ nije baš prirodno. Više vole da su sa nama, da imaju pored sebe svog vodiča, koji ih mazi i pazi. Privremeno izbacivanje iz čopora je način kazne koju koristi majka u leglu. Našim ljubimcima je ostalo u genima da odvajanje može biti jako opasno.

Posmatrajte svoje štene u parku, gde ima puno ljudi. U ranom uzrastu većina među njima se ne usuđuje otići više od nekoliko koraka od vodičevih nogu. Nije to strah ili nepoverenje prema strancima, nego samo način preživljevanja. Bezbednije je biti pored onoga, koji hrani i štiti. Vlasnik treba iskoristiti situacije u kojima štene obraća pažnju na njega i kada doolazi bez poziva, ali više o tome u narednim tekstovima.

Problem nastaje kada je mališan ubeđen da nikako nije dobro napustiti čopor. Jer ruku na srce, u šetnji to od njega i tražimo. Naši zahtevi se promene kada je vreme da odemo na posao, u prodavnicu ili na mesta gde pas ne može ići sa nama. Uvek je bolje „sprečiti nego lečiti“ što je svakako zlatno pravilo navikavanja na samoću.

Sa vežbama počnite istog trenutka kada je štene došlo u kuću. Nemojte zanemariti prve znakove ‘sindroma samoće’, kao što su cviljenje, lajanje, uništavanje stvari i slično. Koliko god se vama činilo simpatično da mala pahuljica cvili jer joj toliko nedostajete, to nije simpatično, pošto odrastao pas koji svaki dan laje dok ste na poslu, izgrize sto, uništi utičnice, pocepa kauč i tako dalje. Tada nije smešno ni vama, ni komšijama a najmanje je smešno psu. Tada nije više toliko bitno koliko to smeta okolini i koliko košta, nego kako je to opasno za psa.

Puno pasa, koji pate dok su sami, jede uništene stvari, grize zid, praska po vratima i laje dok se potpuno ne iscrpi. Nažalost je lečenje takvih problema dugotrajno, mukotrpno i često neuspešno. Zato štene naučite da nije ništa loše ako ostane samo kod kuće, jer ćete se vi sigurno vratiti.

Psi nemaju osećaj za vreme kao mi. Slični su deci koja još ne znaju šta je sat. Pet minuta ili ceo dan, sve je to isto. Juče je bilo juče, i ako je možda prošlo nekoliko nedelja. Vreme više mere po tome šta su radili. Koliko puta su jeli, spavali, igrali se…

Verovatno ste primetili pse, koji se podjednako puno vesele svojim vlasnicima kad se vrate, ako ih nisu videli minut ili deset sati. Malo karikirano, ali neki psi su srećni i kada se vratite iz toaleta. Psu ne možete obrazložiti da se vraćate za deset minuta. Njemu to ništa ne znači. To je najbitniji razlog što nikada ne treba ostavljati psa kada je gladan, kada nije obavio nuždu i istrčao se. Isto tako se pobrinite da maknete sve stvari, koje bi mogao uništiti i koje su opasne. Ako ste u mogučnosti, ograničite prostor ili ga zatvorite u sobu ili hodnik. Ostavite mu neku igračku, koju nemože razgristi i progutati. Nikada mu ne dajte kosti ili slično – umesto toga kupite igračku u koju se stavlja hrana koja ispada dok se pas igra. To će ga zabaviti neko vreme. Pripremite mu činiju sa svežom vodom i ćebe ili krevetić na kome će spavati. Štene ne može dugo da trpi, tako da postoji mogućnost da se upiški dok vas čeka. Bolje maknite tepihe i slične stvari.

Psi vole, da znaju šta ih čeka. Stoga smislite ritual, koji obavite svaki put pre što mališana ostavite samog. Tako će znati, da negde idete ali još bitnije, znaće da ćete se i vratiti. Vreme obroka prilagodite tako da ste posle hranjenja još neko vreme kod kuće. Kuci treba da svari obrok, pa ga tako nemojte hraniti nekoliko minuta pre odlaska, jer postoji veća verovatnoća da će unutra obaviti nuždu. Pre sam odlazak idite u šetnju, koja ne podrazumeva brzi piški i kaki. Odvojite vreme, poigrajte se, bacajte loptice, malo potrčite. Psu će biti puno lakše, ako dok ste odsutni barem sat-dva odmara umesto da ga ostavite sa viškom energije. Pokažite mu gde je njegovo mesto, dajte mu igračku i recite mu, da idete od kuće i neka mirno pričeka. Bitno je, da koristite komandu, za koju će pas naućiti, da znači vaš odlazak i dolazak. Ne pravite nikakve nervozne scene, ne milujte ga preterano, samo odite.

Floki vraćam se ja brzo, ti lepo čuvaj kuću i igraj se. Potpuno mirno, bez griže savesti što ga ostavljate. Tako miran treba biti i vaš dolazak kući. Nemojte istog trena, kad ste ušli, voditi psa napolje. Normalno uđite, mirno ga pomazite i tek posle pet, deset minuta idite napolje i poigrajte se. Pas treba shvatiti, da je lepo da ste došli kući ali da vaš odlazak i povratak nije ništa posebno. To je samo još jedan od načina života. Ponekad ste kući a ponekad idete. Ritual nije namenjen tome da se pas već unapred unervozi, nego baš smirivanju. Obavite sve njegove potrebe i najnormalnije idete od kuće.

Pas, koji je naučen da ostane sam, bez problema izdrži nekoliko sati. Svi znamo da nije idelano kada je kuca po ceo dan bez vas ali realno gledano – posao i sve ostale obaveze oduzimaju određeno vreme i to se ne može promeniti. Zato onih nekoliko sati sa njim provedite na kvalitetan način. Dobra strana svega je da psi puno spavaju, pa tako, naučeni na samoću, prespavaju većinu dana.

Nije tačna priča da psi koji nisu vezani za vlasnika ne prave probleme!

Nažalost, nema pravila koji pas će samoću podnositi bez problema. Veliku ulogu igra sam karakter psa a još veću njegova dotadašnja iskustva.

Vežbe su namenjene sprečavanju ‘sindroma samoće’, kojeg možemo razumeti kao fobiju. Kada pas malo cvili, da bi privukao vašu pažnju, to još nije bolest. Međutim, svakako se može razviti u velik problem.

Kada imate psa sa ‘sindromom samoće’, ne pitate više kako ga prepoznati. Verujte mi, kada to jednom vidite, apsolutno ste sigurni. Psi su u trenutku kada vas više ne vide ubeđeni da će uginuti, da sami ne mogu da prežive. Kod njih je nagon čopora toliko jak da se izbezume kada ostanu sami. Nažalost je to jako čest problem, ali vlasnici ne žele pričati o tome.

Ako se na vreme prepozna, može puno toga da se reši. Sečam se vlasnice vajmeranke, prekrasne kuje, koja je svaki put kada bi je ostavljali samu doslovno uništila stan. Vlasnica je sa mužem prilagodila posao, tako da je jedan radio prepodne a drugi posle podne. Pas je sam bio svega pola sata. Ali u ta pola sata je stan izgledao kao da je prošao tornado preko njega.

Jednog dana je uspela pocepati tapete sa zidova. Najstrašnije u celoj priči je to, da je kuja imala 4 meseca… Uz puno strpljenja su rešili situaciju i renovirali stan.

Sa vežbama možemo puno toga sprečiti, pošto ćemo smisliti situacije u kojima je pas nagrađen kad mirno pričeka. Loša iskustva ćemo svesti na minimum. Naše ponašanje u tim vežbama igra najbitniju ulogu.

Počnite sa jednostavnim i kratkim treningom. Pripremite neku poslasticu za psa, zavežite ga (metar dugačak povodac) za radijator ili neki teđak deo nameštaja i kažite mu da pričeka. Udaljite se nekoliko koraka. Ako ostane na mestu, odmah se vratite, dajte mu nagradu i završite sa vežbom. Ako krene za vama i mirno se zaustavi – odmah ga nagradite. Ako pas zategne povodac a ipak mirno pričeka, isto ga tako nagradite. U slučaju da počne da cvili, urla i izbezumi se a vi ste svega korak od njega – možete očekivati probleme. Ne tražite izgovore i ne umanjujte ozbiljnost situacije. Ako je moguće, potražite pomoč stručnjaka i to odmah! Što je mlađi pas, više toga se može sprečiti.

NIKAKO I NIKADA NEMOJTE NAGRADITI PSA DOK CVILI ILI LAJE!!!

Budite svesni, da pas ne zna kakvo ponašanje tražite od njega. Zato nikako ne obraćajte pažnju na psa, dok vuče, otima se, laje, cvili, skače i radi sve ono, što ne bi treabao da radi kada ga ostavite samog.

Nemojte zaboraviti da psu nije ništa strašno, da bude na metar od vas vezan za radijator. Ne može baš ništa loše da se mu desi. Nemojte mu pričati, ne gledajte ga, ne milujte ga, čak ni ne razmišljajte o tome da se mu događa nešto loše. Bilo kakva potvrda njegovog ponašanja (što može biti najneviniji ‘Pa dobro je, nemoj da laješ…’) je potvrđivanje da je strah i paranoja dobra. A vi želite psa naučiti da lepo i mirno čeka. Jednostavno izdržite i pričekajte da se pas smiri. Nemojte se pomerati, čučnuti, razgovarati telefonom, pušiti cigaretu, nego budite potpuno usredsredeni na psa ali potpuno mirni i opušteni.

Samo čekajte, i u trenutku kada se pas smiri, tj. prestane da laje, cvili i skače, idite mirno do njega, dajte mu nagradu, odvežite ga i posle nekoliko minuta iziđite u šetnju.

Bitno je UHVATITI TRENUTAK SMIRENOSTI!

Ne čekajte da kuca mirno sedi celi minut, pošto to nećete dočekati. Iskoristite prvi trenutak mirnoće i tako malom pokažite, da je to to što se traži od njega. Neki psi od samog početka mirno čekaju. To čekanja u stvari nije pravo čekanje, jer traje samo sekund ili dva, ali je OSNOVA ZA MIRAN ŽIVOT. Nemojte čekati sa nagradom tako dugo da se štene unervozi. Iskoristite prvi trenutak mirnosti i nagradite ga. Ako napravite tri koraka i mali je miran, okrenite se, dajte mu nagradu, poigrajte se i idite u šetnju.

Tih pet sekundi je POZITIVNO ISKUSTVO, bez kojeg pas nemože naučiti, šta želite od njega! Kada je u pitanju čekanje u stanu, nije bitno, dali pas leži, sedi ili stoji. Čak nije ni potrebno da obrača pažnju na vas. Čekanje u stanu nije isto kao vežba „sedi“ gde se pomaknete nekoliko koraka i pas mora da ima potpunu pažnju na vas.

Vežbajte nekoliko puta na dan i postepeno produžite vreme i broj koraka. Danas ste napravili pet koraka, sutra šest i tako dalje. Uvek iskoristite kucinu smirenost i nagradite ga. Nemojte se dovesti u situacije, da mali počne lajati. Kada sve to ide lepo i mirno, idite na teže vežbe.

Isto tako zavežete psa ali niste više usredsredeni samo na njega, nego recimo sednete i čitate novine. Sve to kratko traje, tako da posle nekoliko pročitanih reči (nemojte da stvarno čitate, gledajte šta radi pas, čitanje je samo neka vrsta kamuflaže) idete do psa, nagradite ga i poigrate se. Polako produžujete vreme, sve dok možete recimo na miru popiti kafu. Uz pomoč tih vežbi pas shvati, da nije ništa loše, ako je njegovo kretanje ograničeno. Nije to kazna, nego samo malo smirivanja, posle kojeg svaki put dođe igra i šetnja.

U sledečem koraku nestanete iz vidokruga psa. Isto tako ga zavežete, kažete mu, da pričeka ali idete u drugu prostoriju. Nemojte zatvarati vrata i odmah se vratite. Bitno je, da nestanete samo za sekund i da uhvatite i nagradite mirno ponašanje. Posle nekoliko treninga možete zatvoriti vrata, kroz koja se otišli i produžiti vreme. Sve do sad je mališan shvatio, da nije ništa loše pričekati i ostati na jednom mestu, jer se vi kad tad vratite, što znači igru i nagradu. Sada je vreme, da psa odvežete i jednostavno mu kažete, da pričeka a vi idete u drugu prostoriju. Posle nekoliko sekundi se vratite i nagradite ga.

Uz sve vežbe, ako ste na pravilan način nagradili psa, možete mališana ostaviti u stanu na par minuta. Isto kao u vežbama mu kažete da pričeka, ostavite mu neku igračku i brzo se vratite. Polako produžujete vreme i u krajnom cilju može pas nekoliko sati ostati sam, bez stresa i neugodnih situacija. Nikada, bez obzira, koliko bio naviknut, nemojte zaboraviti na njegove potrebe, što se tiče hrane, vode, šetnji i obavljanja nužde.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *