Psi su samo krzneni taoci koji nas sve mrze

Zdravo. Psi nas, u stvari, mrze. Mrze naš dodir i mrze naš miris. Mrze kad ih držimo uz sebe, tepamo im i mazimo ih.

Časna poroto, dokaz A:

Photo by Davide Gorla, via

B.

Photo by Ann Dabney, via

C.

Photo by Flickr user Gordon, via

Ove životinje se mole da se ovaj pakao okonča. Šta li psi misle kad im se unesemo u facu i pitamo ih „pa ko je taj dobar dečko“: Molim te, ostavi me na miru, ti, čudovište u smrdljivim pantalonama. Psi su naši krzneni taoci i njegov ogromne oči kriju istinu. Voliš da misliš da oči tvog psa odražavaju nevinost i želju da ga pomaziš, zar ne? Ti si budala. Voliš da misliš da psi mogu da se smeju, zar ne, iako su oni sposobni samo da naprave dlakavu grimasu. Ti si njegov zatvroski čuvar, a oni su zatvorenici. Stavljaš mu ogrlicu oko vrata i puštaš ga napolje samo ako je na povocu. Hraniš ga polumesom i određuješ kada mu je vreme da kenja. Psi su zatvorenici. Priznaj to.

Nauka je ove nedelje najzad priznala istinu da nas psi uglavnom mrze. Doktor Stenli Korin, stručnjak za pse i profesor psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, proučavao je 250 pasa koje su vlasnici grlili i procenjivao stepen njihovog stresa: 81 odsto uopšte nije raspoloženo za to.

Znaš ono kad te ljudi zajašu na žurci i ne možeš da se izvučeš od njihovog gušenja – saterali su te u ćošak, ti ljudi, nabili između ogromnog frižidera i sudopere, a oni te pipkaju prstima onako kako oni misle da je flertujuće, ali je u stvari neviđeno bolno; nabacuju ti izokola da te zovu kod sebe, pitajući gde spavaš večeras, ili, živiš u tom kraju, pa to mi je usput – a onda se najzad pojavi tvoj ortak praveći panične gestove pokazujući da je taksi stigao, pa se pozdravljaš i onda, kao da si video da taj čas dolazi, spuste piće da bi oslobodili ruke, priđu ti, što sporije, zveckaju i klate se dok ti prilaze, a onda te nekako čudno, smotano zagrle? Ponekad prvo pitaju da li smeju da te zagrle ili viknu „zagrljaj!“ dok pokušavaju da te zagrle. E, to si ti i pas. To si ti kad grliš psa.

„Rezultati pokazuju da se na internetu nalazi hrpa fotografija srećnih ljudi koji grle, naizgled, ne tako srećne pse“, napisao je dr Koien u časopisu Psychology Today. „Psi su, tehnički, linijske životinje, što je termin koji ukazuje da su građeni za brzo trčanje. To ukazuje da u trenucima stresa ili pretnje, prva linija odbrane koju pas koristi, nisu zubi, već njegova sposobnost da pobegne. Stručnjaci za ponašanje smatraju da uskraćivanje psu tog poteza kada ga ukočimo zagrljajem može da poveća njegov nivo stresa i, ako anksioznost psa postane značajno veća, mogao bi i da ujede.“

Ukočimo ga. Zagrljajem. U osnovi, kada zagrlite psa, radite nešto stepen niže udaranja strujom sve dok se ne usere. Zatvarate ga iza rešetaka tvoje pogrešno usmerene ljubavi.

Već neko vreme znam da nas psi ne vole, jer je jedan pas jednom zalajao na mene, a ja sam odmah počeo da plačem kao bebica, i od tad sam sumnjičav prema svim životinjama. Ali ako nekom kažeš da ne voliš pse, odjednom postaješ nekakvo čudoviše: „Oh“, kažu oni, „ti si nekakvo čudovište?“ Možda sam ja jedina osoba na svetu koja i dalje brine o psima. Oni žele da jurcaju slobodno i da ih niko ne prekida.

Oni hoće da se jebu u parkovima i spavaju zajedno na gomili. Ne žele im se stavlja povodac i da ih teramo da kenjaju u tvoju kesom obmotanu ruku koja čeka. Ne žele keksiće kojima im pažljivo mašemo ispred njuške i govorimo da sede i čekaju.

Pas je, zapamti, životinja koja ubija. Svi psi su ispunjeni nekom neobičnom nervoznom energijom koja me dovodi na ivicu. Sačinjeni su od mišića, psi, ti mali čvorovi nabreklih mišića sakrivenih ispod mekanog, svilenkastog krzna. Puni su nasilnih mogućnosti. Svaki jebeni živi pas je izuzetno sposoban da skače u vis u vazduh i da me ugrize za penis i/ili muda. Oni se neprekidno spremaju za to. Zar to ne izluđuje još nekog na ovoj planeti?

Psi su izuzetne mašine za kitoujedanje. Pas može da skoči i odgrize mi kidu a da njegovo malo pseće srce ne poskoči ni za tren. Pa ih ipak oblačimo u te kostimčiće za Noć veštica! Grlimo ih i pretvaramo se da nam ne smeta njihov miris.

Vreme je da priznamo istinu o psima. Mi postojimo, zajedno sa njima, u nimalo opuštenom sazvežđu. Oni imaju zube, i dovoljno ih je da se okrenu svi protiv nas, raskomadaju te naše tesne pantalonice i odgrizu nam genitalije. Mi ih zarobljavamo u zatvore ljubavi i očekujemo od njih da ne udaraju glavom o rešetke.

Budite oprezni u odnosu na pse i pažljivo ih dodirujte. Nikad se ne zna kada će ustanak početi.

Izvor; Vice

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *