Psi koji su othranili decu…

“Veza između čoveka i psa je nešto posebno. Naša potreba da budemo u blizini pasa je gotovo instinktivna, kao i njihova potreba da budu pored nas – tako živimo već hiljadama godina, i ta se povezanost prenosi sa generacije na generaciju“ – Stiv Frajer, bihejviorista.

Još u osmom veku pre nove ere, pas se pokazao kao odličan bejbi-siter – ili bar tako kaže legenda o Romulu i Remu, braći koju je odgajila vučica i koja su mnogo kasnije osnovala čuveni grad. lako ova priča nikada nije potvrđena, i dalje se najčešće spominje kada se govori o čvrstoj veze između dece i pasa. Ali ona nije jedina. Čak i u ovom modernom dobu, priče o Mogliju su deo stvarnosti.

1983, Kenija
Kunu Masela, šestogodišnji dečak je živeo sa psom kojeg je nazvao Popi. Majka je priznala da je ostavila svoje dete kada je dečak imao tri godine, zato što je, kao radnik na plantaži kafe, morala da se preseli iz Kenije u Najrobi i nije znala šta sa njim da radi. Kunu je kasnije pričao kako ga je keruša dojila Sa njom je žrveo tri godine.

beba i pas

avgust 1992, Ukrajina
Oksana Malaja rođena je 1983. godine u selu Nova Blagovešenka. Kada je imala tri godine ostala je sama, jer su je pijani roditelji zaboravili kada su odlazili. „Mama je imala puno dece i nismo imali dovoljno kreveta. Zato sam se ja uvlačila kod keruse u kućicu i spavala sa njom“. Kada je ostala sama, devojčica je nastavila da živi sa psima. Sa njima je lutala po kraju, jela otpatke i sirovo meso, i, pošto nije bilo nikoga ko bi je naučio životu među ljudima, postala je jedan od njih.

Pronašli su je posle pet godina. Policajci su bili šokirani kada su videli osmogodišnju devojčicu koja trči na sve „četiri“, lapće vodu i zubima se trebi od buva. Kada bi je zasvrbelo iza uva, češala bi se nogom. Stručnjaci su odmah počeli da rade na njenoj socijalizaciji, učeći je jeziku i socijalnim pravilima. Ali ona je izbegavala društvo druge dece i radije se družila sa psima. Danas, nakon petnaest godina socijalizacije, govori i ponaša se kao osoba odrasla među ljudima. Ipak, pseće ponašanje ostalo je duboko u njenoj psihi i ponekad se ispoljava u stresnim situacijama. I dalje spava sklupčana, kao pas. Danas ima svoju farmu i bavi se hortikuluturom. Ipak, njene mentalne sposobnosti nikada neće biti na nivou deteta koje je pravilno socijalizovano među pripadnicima svoje vrste.

1998, Rusija
I Ivan Mišukov je bio napušten i zaboravljen od svih. Imao je četiri godine. Prosio je hranu koju je kasnije delio sa okolnim psima, a oni su ga zauzvrat štitili i grejali u hladnim noćima u kojima se temperatura spuštala do -30. „Bilo mi je bolje sa psima“, rekao je socijalnim radnicima kada su ga odveli u novi dom. „Oni su me voteli i štilili.“ Veza između dečaka i njegovih pasa je bila toliko snažna da je policiji bilo potrebno nekoliko meseci da ih razdvoje i sklone dečaka sa ulice.

2001, Čile
Aleksa su izbacili iz kuće kada je imao pet godina. Dečak je preživeo 11 godina u čoporu koji je brojao petnaestak pasa, hraneći se mlekom keruša i preturajući po kantama sa svojim četvoronožnim rođacima. Psi su ga prihvatili kao jednog od svojih. lako je bio prilično mršav kada su ga pronašli, očigledno je da su o njemu dobro vodili računa – onoliko koliko to psi mogu. Kada su ga odveli u dom odbijao je da razgovara sa ljudima, iako zna jezik. Kada zatraže da nacrta sliku porodice, uvek crta svoje pse. „On je kao moderan Mogli. Koristi svaku priliku da pobegne iz doma i ponovo se pridruži svom čoporu.“

dete i pas

januar 2002, Rumunija
Novorođenče je ostalo živo zahvaljujući dadilji sa mekim šapama Bio je januar, sneg dubok 13cm, temperatura 13 stepeni ispod nule. Pas koji je sedeo pored stola i zavijao privukao je pažnju prolaznika. Nekoliko ljudi je prišlo i shvatilo da pas stoji iznad korpe sa nedavno rođenom bebom koju su roditelji umotali u plastičnu kesu i sakrili ispod stola. Dete je brzo odvezeno u bolnicu. „Dete je imalo sreće što je pas bio tu“, rekao je doktor. „Sigurno bi se smrzla i ne bi preživela dan. “ I dete i pas su smešteni na sigurno dok im se ne pronađe novi dom.

april 2002, Rumunija
Kada je pastir u transilvanijskoj šumi pronašao sedmogodišnjeg dečaka, gladnog i promrzlog, brzo ga je odveo do bolnice da mu se ukaže pomoć. Dečak nije umeo da govori. Nakon tri godine života među divljim psima, zaboravio je sopstveni jezik. Čak je i režao na svakog ko mu se približi dok jede. Brzo se pojavila žena koja je tvrdila da je njegova majka. Rekla je da je pobegla od muža koji ju je tukao i koji joj nije dozvolio da povede dete sa sobom. Pretpostavila je da je i dečak pobegao iz istog razloga. “ Nadala sam se da je dečaka poslao u dom i da su ga usvojili neki dobri ljudi. Ali nisam smela da odem da proverim.“ I zaista, dečak je usvojen – u čopor divljih pasa koji su ga prihvalili kao svog. Tek nakon dva meseca dečak je počeo da se ponaša više kao dete, a manje kao poludivlje štene. Sada živi sa majkom i njenom porodicom u selu Vistea de Hos.

2004, Rusija
Još jedna priča o neodgovornim roditeljima i detetu koje zbog toga ispašta. Andreja je majka ostavila sa pijanim ocem, koji je na njega zaboravio. Dečak je imao samo tri meseca. Sedam godina je živeo sa porodičnim psom, koji je nekako uspeo da pomogne bebi da preživi i odraste. Kada su ga pronašli, ponašao se u potpunosti kao pas: hodao četvoronoške, ujedao ljude i njuškao hranu pre nego što je pojede. Smešten je u dom, gde je ohrabren da stupi u kontakt sa drugom decom. Brzo je savladao neke osnovne veštine: da se igra sa loptom, jede kašikom. Njegovi pravi roditelji (oni dvonožni) nikada nisu pronađeni.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *