Prebiotici, probiotici ili oba?

Prebiotici, probiotici, ili oba? Slični kad čitate, različiti po ulogama, a opet, imaju isti cilj – da obezbede zdravu crevnu floru, koja omogućava psu da spreči nastajanje mnogobrojnih zdravstvenih problema vezanih za lošu resorpciju hrane ili reakciju na toksine, koje stvaraju nepoželjne bakterijske vrste u crevima.
Opšte je ploznato da odmah po rođenju, mladunčad od majke preko mleka dobije sve neophodne odbrambene snage za borbu sa mikroorganizmima iz okruženja, jer u njegovim crevima još nije formirana mikroflora koja bi sprečavala razvoj drugih, nepoželjnih bakterija. To prvo mleko je poznato kao kolostrum, a priroda se pobrinula da uz pomoć njegovog sastava i svojstva zaštiti novorođenče sisara i omogući mu da preživi dok ne obezbedi svoje zaštitne snage.
Prebiotici
U prirodi, prebiotika ima naročito u belom i crnom luku, asparagusu i jogurtu, što baš i nije neki meni za četvoronošca, ali ne zaboravimo da su predatori, poput pasa i njihovih srodnika, svojevremeno, posle lova jeli, pre svega, digestivni trakt ulovljenih životinja i pili krv. Na taj način su obezbeđivali i neophodne bakterije i sastojke kojih baš i nema u mesu. Zato im nije bio neophodan ni jogurt, ni luk. Ali danas, kada ne love, moramo naći način da im obezbedimo ishranu koja će im omogućiti dug i zdrav život.
Za razliku od probiotika, koji sadrže žive mikroorganizme, prebiotici su nesvarljivi ugljeni hidrati, poreklom od biljaka, ili veštačke tvorevine nastale od prostih šećera, kao što su, na primer, fruktoza i galaktoza koji čine gotov preparat laktulozu, koji ne samo da ubrzavaju rast pozitivnih bakterija, već smanjuju i rast bakterije escherichije colli, koja za razliku od laktobacilusa i bifidobakterija, ne može da iskoristi prebiotike kao što je laktuloza. Trenutno se ove vrste preparata koriste u humane svrhe kod zatvora, raznih oštećenja jetre, prevencija raka debelog creva, atopije (oblik alergije). Njihova uloga je da stimulišu razvoj „dobrih“ bakterija u okviru crevne flore, kao što su Lactobacillus Acidophilus i Bifidobakterium bifidum, koje u simbiozi (zajedno) obezbeđuju zdravu i pozitivnu crevnu floru pasa.probiotikProbiotici
U jednostavnijem obliku probiotici se koriste već više stotina godina, kroz fermentiranje mleka, a prvi istraživač koji je i izolovao prvu bakteriju Lakctobacillus Bulgaricus, danas poznatu kao Lactobacillus delbrueckii ssp je Ilja Mečnikov (otac imunologije), koji je za svoj istraživački rad dobio i Nobelovu nagradu 1908. godine. Pozitivan efekat probiotika se ogleda u: sprečavanju rasta patogenih bakterija, pozitivnom efektu na imuni sistem, oporavku crevne flore posle davanja antibiotika, proizvodnji crevnih enzima, inhibiciji virusaekst.
U proizvodnji hrane probiotici danas zauzimaju veoma bitno mesto. Proizvođači se prosto utrkuju koju bakteriju i u kojoj meri će upakovati u proizvod, kako bi bili konkurentni na veoma probirljivom i osetljivom tržištu. Trebalo bi, ipak, imati na umu da, bez obzira šta piše na deklaraciji proizvoda, sadržaj je veoma različit od proizvođača do proizvođača.

Stresnost
Isto što važi za čoveka, kada je u pitanju njegova današnja svakodnevica, na sličan način važi i za pse. Mnogo je faktora koji mogu, itekako, da poremete njihovo zdravstveno stanje. Poslednjih godina stres ostavlja vidne posledice na ljudsko zdravlje ali, izgleda, da nismo ni smo svesni da i naši ljubimci, maltene, svakodnevno doživljavaju stres. Putovanje, promena hrane, promena sredine, bolesti, napadi drugih pasa ili ljudi, odbijanje štenaca od sise, ili linjanje. Sve to predstavlja manje ili veće poremećaje za organizam. U to vreme krvni sudovi, usled promene u kvalitetu rada srca, menjaju svoj ritam, a to se odnosi i na krvne sudove koji ishranjuju creva i koja skupljaju rastvoreni sadržaj iz creva. Usled ovog mikro poremećaja dolazi i do promena u brojnosti pojedinih tipova bakterija, jer pri svakoj promeni uslova u crevima nestaju bakterije koje su živele komotno u prethodnim uslovima, a javljaju se i nove kojima je rad lakši u uslovima loše ishrane creva. Naravno, takve bakterije sigurno ne odgovaraju kvalitetnom načinu života. U tom slučaju može doći do dijareje, ili do još težih oblika poremećaja zdravstvenog stanja, jer se menja i kvalitet apsorbovanih supstanci iz creva.
U većini slučajeva, pas je sposoban da se sam izbori sa stresom i da nastavi dalje. Međutim, ako je mlad, već bolestan, veoma star, i slično, pitanje je da li odgovor organizma može biti dovoljno odlučan i snažan. Tu su i dodatne stvari koje obično ne računamo, kao što su: novo okruženje, nagla promena temperature, korišćenje zagađene vode, promena vlasnika…

Procesi
Za pravilan rad organizma neophodni su i vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati i masti. Ali, da li znamo kako dolazimo do tih materija? Neophodno je da budu resorbovane iz creva. I, neophodno je, pre toga, da u njima postoji valjana flora i fauna, koja će omogućiti ovaj proces. Znači, bakterije koje se nalaze u crevima pokazuju svoju suštinsku neophodnost. Ne samo da su neophodne zbog pravilne resorpcije hrane, već su prvi stub odbrane protiv patogenih sojeva bakterija koje bi se tu naselile, da im to ne brane svojim prisustvom i brojem, za organzam pozitivne bakterije.

Treba shvatiti da bakterije u crevima komuniciraju između sebe, adaptiraju se, mutiraju i stvaraju prave tvrđave u organizmu. Neke od njih brane organizam, a neke napadaju, što bi se reklo, u špijunskim filmovima: „Ništa lično, u pitanju je posao“. Sigurno je samo da se u organizmu svakodnevno odvijaju „krvave“ borbe za koje i ne znamo, a od kojih direktno zavisi zdravlje i dužina života, i nas i naših životinja. Ako obezbedimo dovoljne količine pozitivnih bakterija našim ljubimcima, manje će biti opterećeni i jetra i bubrezi, kojima je zadatak da sve đubre koje se nađe u krvotoku neutralizuju i izbace napolje. Ako u crevima ima dovoljno čistača, manje smeća će stići do ovih organa i time se produžiti njihov vek.
Korišćenjem antibiotika ne samo da se smanjuje broj negativnih bakterija, što je i bio cilj lečenja, već se uništava i veliki broj pozitivnih mikroorganizama. Treba shvatiti da antibiotici nemaju
selektivna svojstva. Oni ispred sebe brišu sve što je osetljivo na njihovo dejstvo. Posle korišćenja, neophodno je duže vreme da se povrate one kulture bakterija koje treba da pomognu varenje i
resorpciju hrane. Zato treba iskoristiti prednosti istraživanja i napretka i obezbediti životinji što brže, preko probiotskih preparata, neophodne bakterije.
U svetu se već proizvode probiotici za svaku vrstu posebno: za pse, za mačke, i za ptice. Kod svih se koristi i soj pedioccoccus koji se koristi za sprečavanje razvoja buđi u silosima sa žitaricama. Nije neophodno svakodnevno korišćenje ovakvih preparata, ali je poželjno da se, s vremena na vreme, uradi bakteriološki pregled stolice i da se utvrdi u kakvom stanju se nalazi digestivni trakt psa, posle čega već možemo da razmišljamo o korišćenju ovih preparata. Ali, i bez toga, nije naodmet da se ponekad ubace kako bi se osvežile već postojeće kolonije u crevima.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *