Opasnosti koje vrebaju na ulici i u dvorištu…

Sretniji vlasnici kućnih ljubimaca poseduju i komadić vrta oko kuće. Ukoliko u vrtu sadite samo cveće, nema veće opasnosti za vašeg psa ili mačku. Jedina otrovna biljka koja je česta u našem podneblju je oleander, ali ni pas ni mačka ga neće svojevoljno pojesti.

Njegovo lišće sadrži neke alkaloide koji za životinje imaju odbojan miris pa ih tako na neki način sama biljka upozorava na to da je otrovna. Trovanje oleanderom je vrlo ozbiljno. Između ostalog, on sadrži neke otrovne materije koje deluju na srce, pa relativno mala količina pojedenog lišća može izazvati probleme u radu srca.

Važno je da se strogo pridržavate uputstva na proizvodu o razblaživanju sredstva i načina upotrbe. Iako na većini preparata za zaštitu biljaka protiv štetočina piše da nisu opasni za ljude i toplokrvne životinje, imajte na umu da se to ne odnosi na one koji će to sredstvo eventualno lizati ili piti.

Poigra li se vaš ljubimac s bočicom nekog takvog sredstva obavezno veterinaru odnesite original pakovanje, kako bi znao o kakvom se otrovu radi. Psi se najčešće otruju nepravilno uskladištenim otrovom koji kapa po podu, cedi po kantici ili se pas jednostavno „okupa“ u njemu ukoliko je proliven.

Herbicidi, sredstva kojima se prska korov, vrlo su toksični. Oni ostaju na lišću biljaka u suvom obliku i po nekoliko dana, a dovoljno je da pas samo poliže lišće pa da dođe do trovanja koje je često smrtonosno. Herbicidima se prska i korov uz ulicu, i ne treba psu u šetnji dozvoliti da jede travu koja raste uz samu ivicu asfalta. U periodu posle obiljnijih kiša, poprskani otrovi slivaju se sa lišća na zemlju, pa mogu biti prisutni u većim količinama u lokvama vode na tlu.

Najčešći simptom trovanja herbicidima je povraćanje do kojeg dolazi najviše 24 sata nakon trovanja.

Zatim se javljaju nekoordinisanost u kretanju, taman urin, otežano disanje, grčevi… Za preventivu, kao i uvek, najbolje će poslužiti brnjica. I svakako odučite vašeg psa da „brsti“ travu gde stigne. Opreza nikad dosta. Moram napomenuti da vlasnici otrovanih pasa najčešće optužuju svoje komšije, ali mnogo češće je za trovanje kriva neka odbačena kantica otrova koji su sami upotrebili.

Virusni gastroenteritis

Uzročnici virusnog gastroenteritisa kod pasa su virusi iz porodice Corona, Parvo i Rota.

Ovi virusi napadaju želučanu i crevnu sluzokožu i izazivaju poremećaje u resorbciji hranjivih materija i u sekreciji digestivnih sokova. Prilično su otporni na delovanje niskih temperatura tako da se sa ovim bolestima srećemo i u zimskom periodu iako su najučestalije upravo u toplim letnim mesecima.

Pored štete koju izazivaju primarni uzročnici-virusi, česta komplikacija ovih bolesti su sekundarne infekcije bakterijama među kojima se najčešće pojavljuje E. Coli. Izvor infekcije je najčešće feces bolesne životinje, ali se bolest prenosi i hranom, vodom kao i odećom i obućom ljudi koji su u kontaktu sa psom. Oboleva uglavnom štenad starosti do 3 meseca i to naravno štenad koja nije primila vakcinu koja ih štiti od nekih od ovih viroza. Corona virus naseljava zrele ćelije epitela creva pa bolest ima nešto blaži oblik od one koju izaziva Parvo virus. Parvo virus naseljava prethodnike epitelnih ćelija creva pa zato izazivaju veća oštećenja na sluzokoži jer praktično potpuno uništava crevne resice.

Kod štenadi stare do 6 nedelja Parvo virus može oštetiti ćelije miokarda što dovodi do vrlo brze smrti. Obolelo štene postaje apatično i povraća. Obično u početku bolesti povraća nesvarenu hranu, a zatim žut, tečan sadržaj. Proliv se javlja drugi ili treći dan bolesti. Kod infekcija Corona virusom proliv je vodenast, zelenkaste boje dok je kod Parvo infekcije proliv voden i krvav.

Telesna temperatura u početku bolesti naraste preko 40 stepeni Celzijusovih. U krvnoj slici nalaze se vrlo niske vrednosti belih krvnih zrnaca što je s odgovarajućom kliničkom slikom dovoljno za postavljanje dijagnoze virusnog gastroenteritisa. Ukoliko obolelo štene nije čišćeno od crevnih parazita lečenje će se dodatno zakomplikovati. Terapija se sastoji u nadoknađivanju izgubljene tečnosti i elektrolita kao i davanju antibiotika zbog sekundarne bakterijske infekcije. Sve dok štene povraća potrebna je potpuna dijeta, što znači da ne sme uzimati ni vodu ni hranu. Sve se potpuno nadoknađuje intravenskim infuzijama.

Lečenje traje od 3 do 7 dana, a na terapiju je potrebno dolaziti najmanje 2 puta na dan. Bolju šansu za oporavak imaju štenad koja su očišćena od glista kao i oni štenci koji su debeljuškasti. Pravovremenim čišćenjem od glista i vakcinacijom protiv pravoviroze i infekcija Corona virusima možemo najlakše sprečiti pojavu svih ovih bolesti.

Upravo zbog lakog prenošenja ovih virusa štene mora biti u izolaciji dok ne primi sve potrebne vakcine. Imajte na umu da je posebno kod Parvo infekcija smrtnost štenadi visoka-dakle: bolje sprečiti nego lečiti.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *