O čemu psi razgovaraju?

Iako psi ne komuniciraju jedni s drugima kao što to ljudi čine, to ne znači da među njima ne postoji nikakav prenos informacija.

Kako psi razgovaraju jedni s drugima i što zapravo imaju da kažu?

U svojoj knjizi „Tako je čovek naišao na psa“ Konrad Lorenz opisao je, između ostalog viteško ponašanje muških pasa u odnosu na ženke i štence.

Naime, svaki pažljiviji vlasnik psa zne da kod pasa postoji određeni kodeks ponašanja.

Odrasli mužjak nikad neće napasti ženku baš kao što ni odrasli psi oba pola nikada ozbiljno neće nauditi štencima.

To je ponašanje tako čvrsto ukorenjeno da se neretko dešava da kuja vrlo grubo, pa i ugrizima tera mužjaka od sebe dok on trapavo poskakuje oko nje kao da govori: „Samo se zezam“.

Psi veoma jasno međusobno komuniciraju i vokalni deo njihove komunikacije samo je jedan deo.

Zapravo, najveći deo pseće komunikacije odvija se vizuelno – raznolikim pokretima koje takođe pažljivi pasoljupci itekako dobro raspoznaju.

Klasičan položaj je takozvano podređivanje u kojem slabiji ili mlađi pas pokazuje jedinki jačoj od sebe da joj ne namerava nauditi.

On kao da kaže: „Vidiš kako sam mali i bespomoćan, ne mogu i ne želim ti nauditi“.

Foto: pixabay

Taj vid komunikacije čest je pogotovo kod štenadi u susretu sa odraslim psima.

Ti štenci jasno daju velikima do znanja da su mali i bespomoćni. Okrenu se na leđa otkrivajući svoj najranjiviji deo – stomak i genitalije, a katkad i ispuste mali mlaz urina naglašavajući da su tek štenad koja, eto, jedva kontroliše i svoj mokraćni trakt.

Odrasli psi takve štence obično s dostojanstvom i obzirom onjuše pa krenu svojim putem.

Još jedna signalizacija česta kod štenaca je lizanje njuški odraslih pasa. Radi se, zapravo, o šteneću atavističkim refleksu. Naime, u divljini majka štenad koja prestaju da sisaju,  hrani tako da prožvaće pa i delimično probavi hranu koju zatim povrati kako bi je štenci lakše pojeli i svarili. Lizanjem njuške psići je na to podstiču.

Refleksom lizanja usana ponekad psi pokušavaju i sa ljudima i tada kažemo da nas ljube. Istina je nešto drugačija, ali nikako ne isključuje njihovu naklonost.

Na studijama društvenih nauka, i dalje se studente uči kako je jedna od osnovnih razlika između ljudi i životinja ta da ljudi imaju kulturu koju prenose s generacije na generaciju, a životinje ne.

Ipak, savremene spoznaje temeljene na pomnim istraživanjima govore drugačije.

I životinje poseduju brojna pravila ponašanja koja se prenose na buduće generacije, dakle imaju kulturu ili barem njene elemente.

U tom smislu, pseći kodeks ponašanja po kojem nije prihvatljivo napadati ženke ni štenaca moglo bi se smatrati nekom vrstom morala.

Oni ga se, baš kao i mi ljudi, više manje pridržavaju i dosledno ga sprovode. Stiče se utisak da prkos nekim drugačijim iskustvima, da psima to često i bolje ide.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *