Napušteni psi: objasnite budućim vlasnicima šta znači imati psa

Sve je više pasa lutalica na ulicama svih gradova u Srbiji, ali je tužan prizor i po selima, gde pojedini vlasnici iz gradova sednu u kola, ubace svog psa, i izbace ga u obližnjem selu. Ovo je nažalost postala naša svakodnevnica, jer pojedini smatraju da je imati psa pomodarstvo, presiži, udovoljavanje deci…

Zapravo ni jedan pas nije došao na nečija vrata i „rekao“: “ došao sam da živim kod tebe“, čovek je taj koji ode po njega u odgajivačnicu, neko udruženje za zaštitu ili ga nađe na ulici. I sve je idealno i krasno, dok štene ne počne da piški i kaki po stanu i dok pojedinci ne ukapiraju da imati psa znači imati novog člana podorice, koji mora da se vakciniše, da jede, da se prošeta i da mu se pruži puno ljubavi. Kada shvate da oni to ne mogu da pruže, psa jednostavno izbace na ulicu, kao neku odbačenu staru stvar.

napusten-pas

 

Razlog tome je primitivizan, bezdušnost i malo odnosno nimalo edukacije o tome šta zaista znači – imati psa…

Udruženja za zaštitu životinja ne mogu sama da se bore sa ovim problemom, jer svakiim danom u njihovim prihvatilištima je sve više i više jadnih odbačenih pasa i štenaca koje su „ljudi“ bezdušno izbacili iz stana. Udruženja nemaju dovoljno novca da zbrinu sve te jadne napuštene životinje, koje se ukoliko su izmačene na ulicu ne snalaze baš najbolje. Nije retkost da ih udare kola, da ih napadaju drugi psi koji su već u čoporu ili da ih šikaniraju ljudi koji se tobož plaše lutalica.

Na društvenim mrežama se svakodnevno kače slike nađenih pasa, po koje većina „vlasnika“ nikada neće doći.

Pošto psu psi društvene životinje, kada bivaju na ulici najčešće su čoporima, bez ikakvog obeležja da nekome pripadaju. Sa povećanjem broja pasa na ulicama, porasla je i briga građana o bezbednosti.

Veterinari ističu da je takvo ponašanje normalno, jer životinja, kada se nađe na ulici, pridružuje se čoporu. Zato se vraćamo početku – odnosno tezi da je svaki pas nekada bio nečiji pas.

Izgradnje azila su dobra stvar, ali ne rešavaju problem, problem treba rešavati velikim kaznama neodgovornih vlasnika. Džaba čipa i čipovanja, kada većina njih promeni broj telefona ili mesto stanovanja i tada im je teško ući u trag.

“Imali smo raznih slučajeva: pronađemo psa, ima čip, zovemo vlasnika, a on ga ne želi. Svakakve smo razloge već čuli – uobičajene su da se vlasnici sele, neko od ukućana ima alergiju na pseću dlaku, bolesni su, vlasnik je preminuo, ljudi se razvode pa ne mogu dogovoriti kome ide pas… Na te smo već navikli i uopše ne ulazimo u to jesu li ta opravdanja istinita – psa ne žele i on ostaje u nekom azilu – kažu veterinari.

Zato kada čujete da neko od vaših komšija, prijatelja, poznanika, rođaka želi da kupi ili udomi psa, recite mu da pas nije igraćka, da pored ljubavi prema životinjama, postoji nešto što se zove odgovornost i obaveza, jer ne uzimaju plišanog slatkog kucu koji će jednog dana završiti u nekom zapećku pun prašine. Recite im da dobro razmisle, jer im u kuću ulazi živo biće željno ljubavi, pažnje i nege.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *