Napolje zbog šetnje ili šetnja zbog nužde?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju neiskusni pseći vlasnici, a ponekad to pitanje postave i oni koji su psa već imali.

Pitanje koje nakon toga treba postaviti glasi: „Napolje zbog šetnje ili šetnja zbog nužde?“ Mnogi se tada nađu pomalo zbunjeni, a u njihovom pogledu može se naslutiti pitanje koje sledi odmah potom: „Nije li to isto?“

Da li je ili nije, zavisi o količini izlazaka i šetnji koje će vlasnik omogućiti svom psu.

Mnogi vlasnici koji žive u stanovima izvode psa samo dvaput dnevno – ujutro i uveče, ali to nije dovoljno.

Evo i zašto…

Fiziološke potrebe

Psi koji žive u stanovima ili borave u kući kada nas nema, JEDINI su ljubimci za koje mi odlučujemo kada će vršiti nuždu i zato jadnici moraju da čekaju da ih izvedemo napolje da bi im to omogućili (osim ako imaju mogućnost da obavljaju nuždu na peleni ili sličnom mestu).

S obzirom na to da su danas ljudi (pre) zaposleni, to čekanje ponekad može trajati više od 8 sati, neretko i preko 10 sati. Koliko je to fer (ili nije) – zaključite sami.

Sledeće pitanje koje svaki vlasnik psa treba da postavi glasi: „Koliko često JA idem u toalet u toku dana?» Prosečna osoba mokri 8 do 10 puta na dan.

Zamislite da niste u mogućnosti da obavite nuždu kada za njom imate potrebu i da morate zavisiti od nekoga da vam otključa tolatel samo dvaput dnevno.

„Organizam se navikne“ reći će mnogi. Ali to zapravo i nije tako tačno. Pas je čista životinja koja ne voli da obavlja nuždu u svom prostoru i svakako će većina njih da nauči da se suzdržava, ali koliko je to dugoročno dobro za organizam?

nuyda

Kako funkcioniše mokraćni sistem?

Mokraćni ili urinarni sistem čine bubrezi, mokraćni kanali, mokraćna bešika i mokraćna cev.

Osnovna uloga mokraćnog sistema jeste čišćenje organizma i izbacivanje viška tečnosti.

Bubrezi filtriraju štetne materije i višak tečnosti – mokraću. Mokraća putem mokraćnih kanala putuje do bešike.

Kada je bešika napola puna, nervi šalju informaciju u mozak i javlja se potreba za mokrenjem.

Bubrezi osim navedenog učestvuju u stabilizaciji nivoa elektrolita (fosfata i kalijuma), učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i odgovorni su za hormone koji regulišu krvni pritisak.

Količina urina koju neki organizam proizvodi zavisi od više faktora:

– od količine unosa tečnosti: leti je unos tečnosti veći zbog visokih temperatura, zimi je zbog centralnog grejanja vazduh suv pa je potreba za unosom tečnosti veća;

psi koji jedu dehidriranu hranu imaju veću potrebu za unosom tečnosti, pa samim time piju više vode…

od količine unosa hrane

od starosti psa: štenad i stariji psi imaju potrebu češće da mokre

od zdravstvenog stanja: dijabetes, bolesti štitne žlezde, bolesti urinarnog trakta

Zadržavanje urina štetno je za organizam

Prisilno i predugo zadržavanje urina dugoročno oslabljuje mišiće, mokraćnih kanala bešike, mokraćne cevi i sfinktera pa dolazi do prerane inkontinencije.

Zadržavanje urina pogoduje razvoju bakterija koje uzrokuju upalne procese poput cistitisa (upala mokraćnih puteva), upale bešike i bolesti bubrega.

Upalni procesi i bakterije najčešći su uzrok stvaranja kamena u bešici i bubrezima. Lečenje i operacije (npr. kamenaca) osim što su opasne i skupe, vrlo su stresne kako za vlasnike, tako iza pse.

pas-dize-zadnju-nogu

Koliko često pas treba da vrši nuždu?

Mala štenad do 4 meseca starosti vrlo često ima potrebu da vrše nuždu veoma često.   Štene od 2 meseca može da izdrži najviše 2 sata, oni stariji nešto duže.

Svi psi bi trebalo da imaju mogućnost obavljanja nužde ujutro kada se probude, nakon jela/ pića, kao i posle igre i pre spavanja. Kuje u teranju i skotne kuje takođe imaju potrebu za ćesim mokrenjem.

Ono što svakako treba da ima na umu jeste činjenica da neće svaki pas tražitida ide napolje kada mu je „frka“, a oni koji traže to čine kada više zaista ne mogu da izdrže. Generalno, pas koji živi u stanu, trebao bi imati mogućnosti vršiti malu nuždu svakih 5-6 sati.

fizička aktivnost

Izlasci napolje nikako ne bi trebalo da su ograničeni isključivo na obavljanje nužde. Psi su društvena, radoznala bića i imaju potrebu za fizičkom aktivnošću, istraživanjem i upoznavanjem okoline.

Nivo fizičke aktivnosti takođe zavisi od starosti psa, od rase psa i od zdravstvenog stanja.

Pre nego što nabavite psa, dobro razmislite da li ćete imati vremena da ga šetate, a ako ga već imate pokušajte naći rešenje kako bi im omogućili vršenje osnovnih fizioloških potreba.

Ako dugo boravite van kuće zbog posla postoje sledeće mogućnosti:

Angažujte komšiju, prijatelja, rodbinu ili šetače pasa Bobi Radojčić, da psa izvedu napolje kako bi obavio nuždu. Ako su voljni psa prošetati i družiti se s njime – još bolje!

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *