Na koji način vlasnik stvara nervozu kod psa

Psihički problemi ne javljaju se samo kod ljudi, već se različiti kompleksi pojavljuju i kod pasa.

Reakcije na određene nadražaje i konfliktna stanja izazivaju nervozu i agresivno ponašanje koje se može lako uporediti s onim kod ljudi. I kod pasa se radi o psihičkim poremećajima koji su najčešće višeslojni. Kada neko ima psa sa psihičkim poremećajima mora se posavetovati sa stručnjakom.

Mnogi veterinari svojim znanjem ne obuhvataju to područje „pseće psihologije“. Savetovati vas može samo stručnjak koji se bavi proučavanjem psećeg ponašanja i njemu otvoreno možete reći sve o problemima koje imate sa svojim ljubimcem.

Analizirajući neurotična stanja pasa i uzroke koji do njih vode, uočavamo da su za poremećaje kod pasa skoro uvek krivi vlasnici i njihovo neznanje. Zato se nadamo da će vam ovaj tekst pomoći u otkrivanju barem nekih tajni o ponašanju pasa.

Šta je neuroza?
Neuroza ne proizlazi iz biološke osnove, to je nenormalno ponašanje s reakcijama koje ne očekujemo. Pas, recimo, stavi svom vlasniku glavu među noge kao da ga pomazio, a tada ga neočekivano ozbiljno ugrize.

Evo nekih tipilnih smetnji u ponašanju :
– preterana agresivnost prema strancima ili članovima domaćinstva (često do nje dolazi kada dozvolimo, možda čak i uživamo, dok pas reži kada mu želimo oduzeti posudu sa hranom);

– pas odjednom zaboravi na higijenu mada nema za to organske razloge

– preteran strah od ulice i automobila

– trčanje za biciklima, motorima i automobilima (kada se pas već odvikao od toga, jer većina mladih pasa to
radi dok ih ne odučimo);

– preterano grickanje ili linjanje nekih delova tela;

Ovo su neke okolnosti koje su za nas ljude normalne, jednostavne i same po sebi razumljive, ali u psećim očima u većini slučajeva izgledaju potpuno drugačije:

– izleti vikendom automobilom uvek na nova mesta;

– noćenje u hotelu;

– promene u porodici, kao što su razvodi, svađe, rođenje deteta…

– saobraćaj i gužva u velikim gradovima;

– selidba;

– stalno sužavanje prostora za šetnju;

– njegovo zanemarivanje s naše strane.

– Pas je životinja navika i potpuno mu je svejedno da li doživljava uvek samo dobra ili samo loša iskustva.
Njemu može i jedno i drugo biti lepo.

– pas počinje gristi predmete u stanu!

– velika osetljivost na telefonsko ili kućno zvono i druge slićne zvukove pas preterano laje;

– povremeni strah od vlasnikovih ruku (bez razloga);

– pas se počinje skrivati;

– šepa, a nije ozleđen.

Kad onda dolazi do neuroza?

Dr. Ferdinand Brunner smatra kako je veliko čudo što relativno mnogo pasa ipak dočeka visoku starost bez psihickih potresa. Znači to je manja zasluga ljudi, a veća životinja (pasa). Njihova priroda ipak je snažnija od ljudskog uticaja. Jasno ili glasno rečeno: za mnoge neuroze pasa krivi su ljudi. Medutim, postoji nekoliko rasa kod kojih ovo ne važi. Na nervni sistem, pored predispozicije, još utice i štitna žlezda.

Uzroke za niz poremećaja kod odraslih pasa treba tražiti u doživljajima iz mladosti. Pas kojeg je u mladosti napao odrastao pas, ceo ce se život bojati drugih pasa ili će na njih reagovati agresivno. Ni jedno nije pravilno, niti je poželjeno. Ponekad pas ne podnosi samo određene rase i samo na njih čudno reaguje.

Neuroze nastaju u trenutku promene ponašanja vlasnika, njegovog nestalnog i nepredvidivog raspoloženja . Psu se ne čini logicnim da ga vlasnik- pohvali kada je očekivao kaznu, da ga udari kada očekuje pohvalu. I tako u očima psa dolazi do nerazumljivih doživljaja, a posledica su frustracije.

Pas iznenada počne da reži na jednog od članova porodice, pokušava da napadne poštara ili nuždu obavlja u sobi.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *