Može li se čovek zaraziti psećim glistama?

Pseća glista (Tokocara canis) ponekad može biti opasna za čoveka, ali samo onda kada se progutaju njena jaja, što se najčešće dešava kod dece koja se nesmotreno igraju po parkovima u kojima borave ljubimci nesavesnih vlasnika.

Na prvi pogled teško priznanje, ali istinito. U jednom grumenu zemlje s kojim se dete igra, može se skrivati i nekoliko hiljada golim okom nevidljivih larvi unutar parazitskih jaja koja su nekada bila sastavni deo izmeta psa u kojem žive gliste. Položena jaja nisu opasna već samo ona koja su proboravili u tlu tokom perioda od nekoliko nedelja (dovoljno dugo da se u njima razvije larva).

Prilikom slučajnog unošenja, u crevu deteta larve se redovno oslobađaju, te krvlju prošire po telu. Najčešće se zadržavaju u jetri, ali mogu dospeti i do oka gde uzrokuju teže promene. Pojava je česta u seoskim sredinama.

Probleme koje uzrokuje pseća glista možemo sprečiti redovnom kontrolom ljubimaca na prisustvo parazita, te pravovremenim lečenjem. Posebno je poznato je da pseća glista polaže dnevno i do 30 000 jaja.

Kod ljubimaca uglavnom živi samo mali broj parazita, ali i to je dovoljno ukoliko se uzme u obzir da u crevu mogu da žive i više meseci. Želimo li smanjiti rizik za našu decu dovoljno je da razumemo problem, te redovno pretražujemo izmet našeg ljubimca na prisustvo parazitskih jaja.

Nakon utvrđivanja stanja moramo se i pridržavati uputstava od lekara.

I pored velike ponude različitih lekova odlučimo se za onog koji nam preporučuje veterinar. Kada želimo pomoći ljubimcu učinimo to na najbolji način.

Postoje različiti lekovi protiv parazita. Moglo bi se reći da za svakoga postoji i onaj najbolji. Suprotno uvreženom mišljenju ne postoje univerzalni lekovi koji uništavaju sve parazite, koji su podjednako efikasni i za pantljičare i za gliste. Za pseće gliste bi mogli reći da su „najmanje zahtevne“ s obzirom na to da su osetljive na nekoliko lekova, ukoliko se pravilno primenjuju. Kako bi postigli pravi efekat veoma je važno dati tačno određenu količinu leka (broj tableta) koja zavisi od telesne težine. Previše učestala primena leka kao i mala količina leka redovno dovode do otpornosti parazita.

Ne postoje univerzalna pravila kojih se moramo pridržavati u lečenju protiv parazita. Kada govorimo o psećim glistama tada moramo napomenuti da su one veoma učestale pogotovo kod kuja s kojih se prenose na štenad. Smatra se da gotovo svako štene biva napadnuto glistama koje prelaze posteljicu ili pak dolaze mlekom majke. Odrasle životinje se zaraze unošenjem jaja iz tla.

Mladu štenad je važno lečiti u nekoliko navrata tokom prva dva meseca života i to najbolje 21. dan nakon dolaska na svet, a zatim 42. i 63. dan života. Takvim učestalim lečenjem sprečava se razvoj glista u crevima i uklanja opasnost koju donose jaja. Učestala,  nepotrebna lečenja, možemo sprečiti redovnim pretragama izmeta. Odrasle životinje su uglavnom otporne i ređe zaražene, pa je posebno kod njih nalaz koji se dobije pretragom izmeta temelj za donošenje odluke o lečenju.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *