Milković: Darvin pada pred izumom

Akademija SAIN od 22. juna u 18 sati u Zanatskom domu u Novom Sadu kreće sa serijom predavanja na temu izuma, a razlog tome je edukacija građana o važnostima izuma.

Seriju predavanja, otvara akademik SAIN Veljko Milković sa izlaganjem na temu ” Darvin pada pred izumom”

Tokom javnih nastupa prethodnih godina, Veljko Milković je najavio kapitalna arheološka otkrića iz paleolita na Petrovaradinskoj tvrđavi kao i u Srednjem podunavlju, dok su iskusni arheolozi izjavili kako se o tome “nije moglo ni sanjati”, te da je bilo “apsolutno nenadano”…

A dogodilo se i potvrdilo – kroz najnovija arheološka otkrića iz Paleolita. Na brojnim javnim nastupima, tvrdio je da je Srednje podunavlje kolevka praistorije sto se potvrdilo i kroz nedavna arheloska otkrića evropskih naučnika.

Takođe poseduje jedinstvenu i neobičnu arheološku zbirku, a uz to, prikupio je brojne minerale i fosile Podunavlja kao i ostatke prethodne civilizacije.

Dunav krije tajnu

Pretpostavke da mutne vode Dunava sa obilnim nanosom, kriju mnoge tajne iz pradavne prošlosti potvrđuje i potonućo strvske tvrđave – Inzelšanca sa početka XVIII veka .

Ovo utvrđenje je bilo u sastavu sadašnje Petrovaradinske tvrđave koja je bila sagrađena na tadašnjem Ratnom ostrvu , ali podloga nije izdržala opterećenje , te je cela građevina iščezla – potunuvši pri visokom vodostaju Dunava izmedu 1827 i 1832 godine , te je vremenom zaboravljena i u narodu.

Događaj je interesantan i zato što se nešto slično verovatno zbilo i ranije , te mutne vode Dunava kriju zasigurno još mnoge tajne .

Sličan uzrok u ranijoj prošlosti mogao je sakriti i mnogo interesantnije građevine , o kojima nema baš nikakvog pisanog traga . Nakon ove digresije možemo se ponovo vratiti praistoriji, ali sa manje pretpostavki.

Tako kapitalna otkrića poput Lepenskog vira tek slede…

Mogućnost sakupljanja najstarijih ostataka

Obzirom da su prirodne i vestačke katastrofe nepovratno uništile brojne ostatke kulturnog razvoja čovečanstva – vreme je da se zainteresovani uključe u spasavanju preostalog, tj. ostataka sve od praistorije – oruđa koje je koristio pračovek.

Na prvi pogled složeno, problematično i sl., međutim jednostavno – bez ikakvog iskopavanja, već samo sakupljanje sa površine, jer su upravo ostaci sa površine najviše ugroženi zbog neznanja.

Potrebno je samo dobro prepoznavanje, a pored korišćenja arheološke literature, obilazaka muzeja…

Zašto je težiste na praistoriji ?

Ostaci novijeg datuma se lako definišu, međutim oruđa praistorije često liče na “obično kamenje”. Tako podležu raznim oštećenjima, a neretko završe kao agregat u betonu.

Život pračoveka je najčešće bio uz reku, tako da obala i ono što bageri iskopaju može biti interesantno za razgledanje i sakupljanje.

Mikroliti, ta najsitnija oruđa praistorije, lomljiva su poput stakla i načnjena od najkvalitetnijeg kamenja iz okruženja.

Kvalitetna oštrica, poput žileta, nemože se nikako dobiti od tesanja poroznog kamena, već samo od izuzetnog poput: kremena, ahata, oniksa ,karneola , opala… Tako su pri veštom lomljenju plementog kamena izrađeni nožići, rezači, probadači, i drugi mikroliti.

Sakupljanjem oruđa praistorije saznaćemo mnogo o našim dalekim precima, a pored toga spasiće se ista oruđa od mehaničkog oštećenja koja potiču od neznalica i neodgovornih ljudi.

“Karika koja nedostaje” se možda nalazi u Panoniji srednjeg Podunavlja, pa je stoga zanimljiv i fruškogorski masiv, koji još uvek krije mnoge tajne… Dalja istraživanja ovih krajeva mogu dati izvanredan doprinos u demistifikaciji ranije prošlosti, što olakšava shvatanje sadašnjosti, pa i budućnosti …

Dileme o najstarijim nalazima

Prema dosadašnjim nalazima najstrija oruđa potiču iz Tanzanije (1 400 000 – 1 750 000 god.starosti). Otkrio ih je 1931 godine Luj Lejki (Luis Leakey 1903 – 1972). Ista oruđa bila su izvanredno očuvana.

Prema takvom shvatanju područje Evrope je kasnilo preko 1 000 000 godina sa početkom izrade oruđa.

Međutim, tokom poslednjih decenija, na području srednjeg Podunavlja pronađeno je stotinak kamenih oruđa sa znatno zaobljenim ivicama i površinskom metamorfozom, koja ukazuje na možda veću starost od “najstarijih” oruđa iz Tanzanije. Tako da početci kulturnog razvoja Evrope nisu bili u senci Afričkih i Azijskih kultura.

Novi nalazi i argumenti provociraju skeptike, tako da se žestoka osporavanja mogu očekivati kao i pre više od četristo godina (“Teorija munja”) praistorijska arheologija zasigurno nije doživela savršenstvo, pa novi artefakti zaslužuju realno preispitivanje.

Bacanje dragocenosti u vodu

Gotovo kod svih naroda sve od davnina pa ponegde i u novije vreme običaj je da se pojedini predmeti bacaju u vodu ( reku, jezero, bunar … ).

Žrtvovanje dragocenosti ili u rešavanju spora između sukobljenih ljudi kome pripada nekakav predmet, često se presudilo – nikome i sporni predmet je bačen u duboku vodu.

Kako zaviriti u dubinu vode ?

Gravitaciona sila čini svoje, tako su mnogi ostaci iz prošlosti teško dostupni jer ih skriva duboka, a često i mutna voda. Pored ronjenja, savremeni uređaji poput sonara omogućuju zanimljiv pogled u rečno dno.

Međutim ronjenje u mutnoj vodi i skupa oprema predstavljaju veliki problem, pa su u opticaju bile razne ideje poput: korištenje čamca pošto se vertikalno kroz vodu omogućuje bolji pogled u dubinu nego sa obale, razne hvataljke, velike kašike, periskopi sa baterijskim osvetljenjem i sl.

Izložba sa rečnog dna

 Zanimljivo je da je put do krajnje jednostavne i najkorisnije ideje ponekad veoma dug ili pak nedostižan. Nakon višegodišnjeg bezuspešnog traganja za rešenjem – pogleda u dubinu mutne vode – Dunava, iskrslo je tako prosto rešenje – Bager.

Bageri u cilju produbljivanja rečnog korita ili zbog peska, ili šljunka, izbacuju ono sto je u dubini na površinu. Tako se bez ikakve opreme kao na izložbi može videti sta kriju mutne vode Dunava, kao i drugih reka i jezera…

 


Iskustvo je pokazalo da je kamen najotporniji pa je stoga na predhodnim stranama kratka ali bitna informacija kako prepoznati vrednosti od kamena.

Prilikom pretraživanja deponija peska ili šljunka, potrebno je pripaziti na moguće odronjavanje ili na nekim mestima suviše meke podloge u koje se istraživac može zaglibiti…

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *