Lepo (ne)vaspitan pas je ogledalo vlasnika

Ljubav prema psima je često slepa. Obično biramo srcem i zamišljamo kako ćemo naći pratioca koji će voleti samo nas i biti dobar i pametan. Uz to, slušaće sve što mu kažemo i biti pravi primer vaspitanog psa. Međutim, kako obično biva, i pas ima svoje ja, a to je veoma često za nas nepremostiva prepreka, jer ne znamo kako da se ponašamo. To i nije tako bitno ako pas čuva neko skladište, retko posećivana imanja, ali ako je u kući i postavi svoja pravila ponašanja, onda imamo maltene nerešiv problem.

Ko je vođa
Sa psom koji ne zna da se ponaša, osim nas će probleme imati i naši gosti. Nikad nećemo biti sigurni da li će nekog ujesti ili će sve ostati na lajanju i režanju. Zato se takav pas sklanja kada neko dođe, posetioci se ostavljaju na kapiji ili vratima dok se opasnost ne skloni, a u ustima ostaje gorak ukus neprijatnosti.
Bez obzira na to da li ste u glavi imali vaspitni plan ili ne, pas uči od prvog trenutka kada uđe u kuću. Postavite se na njegovo mesto. Novi svet, totalno neispitan, u kome ima ili nema pravila. Ako ih ima, on će morati da im se prikloni, jer ga geni teraju da se uklopi u čopor. Ako ih nema, na njemu je da ih stvori, jer drugačije ne ume da opstane. Pri tome, to se ne odnosi samo na njega, već i na ostale ukućane, jer on se ne bori samo za sebe već i za čopor, onako kako on misli da treba.
Dakle, od prvog trenutka, pas mora da prati vaše instrukcije i svet oko sebe upoznaje kroz vaša pravila ponašanja. Nebitno je da li se radi o vožnji kolima, odlasku kod veterinara, sedenju u sobi kad nikog nema u kući ili nešto četvrto, pas mora da bude upućen u to šta sme da radi, a šta ne. Pritom, iako zvuči apsurdno, pas se tako bolje oseća, jer kao pratilac zna šta treba da radi. Ubacite u to igru i vežbu, imaćete srećnog psa koji vas iskreno voli.

pas9

Bitno je da trening počne odmah, pre nego vas osvoje tužne oči koje traže ljubav i zaštitu. Zapamtite, to je varka. Radi se o pravom profesionalcu koji samo izgleda slabo. On raste i spreman je da uči, bez obzira na spoljni bebasti izgled.

Korak po korak

Počnite sa kratkim lekcijama od prvog dana. Za nekoliko dana će znati osnovne stvari. Kako se zove, gde je hrana, kada se jede itd. Pokušajte da ubedite prijatelje da vas posećuju u tom periodu. Uz učenje osnovnih komandi, navići će se na stalni protok ljudi koji se prema njemu ponašaju prijateljski. Pri tome, ne dozvoljavajte mu da skače na njih, grize ih ili gnjavi na neki drugi način. Tako ćete psu, kroz praktične primere, pokazati da u kući postoji red i da se on poštuje. Tada stavljate i ogrlicu koja ne mora da bude izistinska već obična krpica vezana oko vrata. Kad se navikne na nju, stavite pravu. Posle nekoliko dana za ogrlicu prikačite kanap ili traku koju će da vuče za sobom. S vremena na vreme, uzmite taj „povodnik“ i prošetajte kuče. Posetite obavezno i veterinara. Neka se upoznaju i neka pas zna da osoba u belom nije uopšte opasna. Bitno je da psa ne bombardujete novim iskustvima non stop, kako bi mogao postepeno da se navikava na ljude, stvari i način života. Pokušajte da mu nađete i neku zanimaciju dok je sam u kući. Ne dozvolite mu da sam sebi traži razonodu. To vreme iskoristite u kontaktu s njim i učvrstite ona znanja koja mora da ima kada je u kući. Ukoliko dolazi veterinar, ne dozvolite da pas pokazuje neprijateljstvo već se postavite kao autoritet koji ne dozvoljava da on iz straha bude agresivan. Istovremeno ograničite svoje komande samo na vreme kada mora biti miran pri pregledu, ili dok prima terapiju. U međuvremenu, to jest pre i posle terapije, pokušajte da sa veterinarom ostvarite prisan kontakt, kako bi pas osetio da osoba koja mu nanosi bol (injekcije) i koja ga plaši, u stvari i nije tako opasna. Još ako posete ne budu začinjene intervencijom, moguće je da se stvori lep odnos sa službenim licem. Iako možete da probate sa omiljenim igračkama, kako biste mu skrenuli pažnju, ili ukusnim poslasticama, veoma je važno i da veterinar ima dobar odnos prema psu. Iako mora da bude čvrst i profesionalan u svom stavu, može sebi da dozvoli i blizak odnos sa životinjom. Ako pas oseti da dotični radi svoj posao, ali u međuvremenu ne iskazuje negativne emocije nego je sve vreme nasmejan i komunikativan, najgore što može da se desi je strah kao kod malog deteta. Ali, ne takav strah koji izaziva agresiju i želju psa da se suprotstavi. Čak, ime veterinara možete da koristite kasnije kao magičnu reč ako pretera sa nestašlucima.

pas6

Uvod u učenje

Dalja socijalizacija, koja će onemogućiti psa u razvijanju loših navika kada su drugi ljudi u pitanju, vezana je za stalne treninge i susrete sa drugim vlasnicima i psima. Pozitivno je da vam u dvorište ili kuću dolaze ljudi koji imaju otvoren odnos sa psom, ili još bolje, da imate otvoren odnos s njima, pri čemu pas vidi da je on tu samo pratilac koji kontroliše situaciju. Tek kad mu omogućite kontakt sa drugim psima, može sebi da dozvoli jurcanje, nestašluke i sve ono što čini zabavnim igru dva psa ili više njih.
Sve ovo je uvod u ono što pokušavamo da rešimo. Pokušavamo da socijalizujeme psa kako bismo bili sigurni u njega i kad smo sami, i kada nam ljudi dolaze u kuću.

Karakter pasa

Ponašanje pasa u kući umnogome zavisi i od samog karaktera. Već smo naglasili da je socijalizacija bitna, ali je važno i o kakvom se psu radi. Ako je u pitanju mužjak, njegov odnos prema došljacima će zavisiti koliko od vaspitanja toliko i od njegove želje da ne prizna nikoga ko dolazi u kuću. Naime, moguće je da pas koji mora da se povinuje svojim vlasnicima, ne želi to da uradi ni pred kim više. On je čak sposoban da lepo komunicira sa pridošlicama, sve dok smatra da je to njemu prijatno. Sigurno je da će se u jednom trenutku potruditi da pokaže kako je, što se njega tiče, druženje završeno i da više nema nameru da toleriše druženje sa gostima. Posle toga, može se, pod uticajem komande, povući i truditi se do kraja večeri da ne primećuje pridošlice. Kad predoseti odlazak, sa uživanjem će skočiti, kao da želi da kaže – najzad, već sam počeo da se dosađujem.

Naravno, postoje i mužjaci koji će jedva dočekati goste kako bi mogli da ih maltretiraju traženjem pažnje ili željom da budu maženi. Postoje i lajavci koji ne žele da prihvate nikog u kući i koristiće svaku priliku da pokažu svoje neslaganje. Obično će se i držati daleko od pridošlica, plašeći se od njih.
Kada su ženke u pitanju, verovatno je da će biti prijemčivije, ali opet zavisi i od rase, od starosti, vaspitanja i karaktera. Vlasnici u svakom slučaju imaju pune ruke posla i njihov zadatak je da na sebe u potpunosti preuzmu odgovornost oko ponašanja pasa.

Dobar odnos

Osim vaspitanja od samog početka i kontrolisanja ponašanja neophodno je da znamo šta možemo da očekujemo od psa prilikom dolaska gostiju. Znači, vlasnik u potpunosti mora da poznaje svog psa i da ga ukoliko je to potrebno preduhitri.
Nije dovoljno da se pas obučava i navikava na ljude. Poznajući njegov karakter, neophodno je da znamo šta možemo da očekujemo od njega u komunikaciji. Sigurno je da je pas što je stariji više vezan za svoju teritoriju i njegov odnos prema ljudima koji dolaze može takođe da se menja. Moguće je sve veće izražavanje posesivnosti i želje za zaštitom teritorije, tako da odnos prema pridošlicama zavisi od toga koliko pas misli da mu je teritorija u opasnosti.

Iako kod mlađih pasa možemo očekivati prijatnije ponašanje, ne znači da će njihov takav odnos ostati i kada sazru. Jednostavno, nepoverenje prema nepoznatima može da bude prevaziđeno,ali i ne mora.
Cela priča se svodi na sledeće: dobro vaspitan pas, koji ima svoj dnevni raspored, srećan je u svom čoporu, može da prihvati i toleriše goste. Može čak i posle početnog nepoverenja da uspostavi sa njima dobar odnos. Međutim, ima pasa koji jednostavno i pored treninga i čvrste gazdine ruke ne žele da tolerišu goste, ili će to raditi pod krajnjom prisilom. I u jednom i drugom slučaju radi se o normalnim psima koji jednostavno na svoj način vide stvarnost i prema njoj se tako i odnose.
Trebalo bi da vlasnik u svakom trenutku zna kako njegov pas reaguje i šta može da očekuje od njega. U skladu sa tim mora i da ako treba skloni psa, bez bespotrebnog uveravanja da je pas dobar, i da neće da ujede, što se uglavnom desi pre ili kasnije.

Pravi krivac

S druge strane, ljudi koji posećuju prijatelje koji imaju pse, trebalo bi na vreme da se informišu s kim imaju posla i kako bi trebalo da se ponašaju. Naravno, to ponekad ide tako daleko da morate da znate u koju fotelju smete ili ne smete da sednete, to jest da li neke igračke u kući smete ili ne smete da dirate bez dozvole njihovog vlasnika na četiri noge. Ponekad, izgubi se određeni broj prijatelja ukoliko nisu zadovoljni ponašanjem psa u kući, ali da budemo iskreni, uvek je u pitanju krivica vlasnika a ne psa. Jer, ako znamo na šta je naš pas sposoban, treba da smo i mi sposobni da to predupredimo. Ukoliko nismo, onda je možda i bolje da ne držimo psa, ili da se – ne družimo.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *