Koliko su važni vitamnini u ishrani psa?

Vitamini su organska jedinjenja malih molekula raznovrsne strukture koje pas, kao i ostale životinje pa i čovek, nije u stanju da sintetizuje, bar ne u potrebnim količinama. Koliko se za pojedine vitamine zna, oni imaju brojne uloge u živim organizmima jer učestvuju u mnogim hemijskim reakcijama, najčešće u sastavu koenzima ili enzima.

Značaj vitamina je vrlo rano zapažen. Vitamini su esencijalni sastojci hrane. Neke bolesti su samo posledica nedostatka vitamina. Vitamini su zaštitne materije u pravom smislu reči jer njihov nedostatak ili neadekvatno unošenje hranom, neadekvatna apsorpcija ili drugi peremćaji dovode do teških oboljenja koja se nekad mogu završiti i smrću. Za razliku od životinja biljke i mikroorganizmi imaju sposobnost da sintetizuju vitamine. Zato životinje svoje potrebe regulišu unošenjem vitamina putem hrane. Potrebe za vitaminima se mogu zadovoljiti unošenjem hrane koja sadrži provitamine, supstance koja se u organizmu, pod dejstvom određenih enzima, pretvaraju u vitamine.

HIDROSOLUBILNI I LIPOSOLUBILNI VITAMINI
Za snabdevanje vitaminima značajnu ulogu igraju i crevne bakterije. One imaju sposobnost da sintetizuju neke značajne vitamine. Oštećenje crevne flore pod uticajem lekova (naročito antibiotika) može dovesti do nedostatka nekih vitamina i pored normalne ishrane. Mnogi genetski poremećaji mogu dovesti do promene u apsorpciji i transportu nekih vitamina.

Smenjene količine vitamina izaziva poremećaj ili stanje koje nazivamo hipovitaminoza, a njihov potpuni nedostatak izaziva avitaminozu. Obrnuto, povećane količine vitamina dovode do hipervitaminoze.

One su retke i obično nastaju pri terapiji, naročito liposolubilnim vitaminima (rastvorljivim u mastima) jer se teže izlučuju.

Prekomerno uzeti hidrosolubllnl vitamini (rastvorljivii u vodi) vrlo se lako izlučuju mokraćom. Otuda i opšta podela vitamina prema rastvorljivosti na hidrosolubilne (vitamini rastvorljivi u vodi) i liposolubllne (vitamini rastvorljivi u mastima). Opšte karakteristike hidrosolubilnih vitamina su da su nepostojani na višim temperaturama, pri termičkoj obradi se razgrađuju, deluju kao kofaktori nekih enzima, a nalaze se u tečnoj, sočnoj i vodenastoj hrani, vrlo lako se izlučuju mokraćom i ne stvaraju depoe, nisu toksični (otrovni). To su vitamini B kompleksa (B1, B2 , B3, B5, B6, B10 i B12), H vitamin i C vitamin.

B VITAMIN jedan je od najvažnijih vitamina, zapravo to je ceo kompleks vitamina i vitaminskih podgrupa. Sastoji se od vitamina B1, B2, B3, B5, B6, B10, B12 i PABA (para-amino-benzoeve kiseline), inozitola i H vitamina.

VITAMIN B1 (tiamin ili aneurin) je vitamin sa funkcijom u ćelijskom metabolizmu, naročito metabolizmu pirogrožđane i mlečne kiseline. U koncentrovanom obliku nalazi se u spoljašnjem sloju (omotaču) zrna žitarica, u kvascu i u životinjskim tkivima (jetra). Riblje meso sadrži termolabilne tiaminaze, enzime koji osiromašuju hranu ovim vitaminom. Tiamin igra važnu ulogu u odvijanju normalnog rada nervnog sistem i tonusa glatkih mišića. Rezerve u organizmu nisu velike, brzo se potroše, pa se moraju redovno obnavljati. Povećanu potrebu za ovim vitaminom imaju psi u treningu (izložbeni psi), lovni psi u lovnoj sezoni i štenad. Nedostatak ovog vitamina izaziva razdražljivost, gubitak apetita i mišićnu slabost.

U KOJOJ HRANI SE NALAZE?
VITAMIN B2 (rlboflavin) je žućkasta, fluorescentna supstanca, široko rasprostranjena u prirodi u flavinima (žutim bojama). Uloga mu je u održavanju normalnog stanja svih životnih funkcija. Ima vrlo važnu ulogu u ugradnji gvožđa u hemoglobln, u sintezi belančevina i nukleinskih kiselina, ali i u razgradnji masti i ugljenih hidrata. Apsorbuje se u tenkom crevu, slobodno kruži u krvnoj plazmi ali ga u tkivima ima vrlo malo. Riboflavin je obilno zastupljen u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, jajima, lisnatom povrću, kvascu i pšeničnim kllcama. Povećanu potrebu u za ovim vitaminom imaju štenci u rastu, psi u treningu i oni u stanjima stresa. Deficit ovog vitamina izaziva očne, oralne, kožne i genitalne promene. Oštećuju se sluzokoža usne duplje i desni, kao i jezika praćena bolom, otokom, crvenilom i svrabom. Na koži se javljaju upale (dermatitisi), na genitaInim organima dematitis skrotalis (upala ovojnice testisa), a na očima se javlja malokrvnost rožnjače i keratitis (upala rožnjače oka).

VITAMIN B3 (niacin, nikotinska klselina) u prirodi se nalazi u obliku nikotinske kiseline ali je nestabilan pa lako prelazi u nikotinamid. U organizam se unosi hranom bogatom niacinom kojeg ima džigerici, mesu i ribi. Drugi izvor niacina je aminokiselina triptofan, kao prekurzor iz kog se u jetri sintetiše niacin. Uloga tog vitamina je u biološkim procesima i to u onim oksidativnim, pri stvaranju energije, u izgradnji, odnosno razgradnji masti i ugljenih hidrata, a sintetiše i neke hormone (testosteron i estrogen). Nedostatak ovog vitamina izaziva hormonske poremećaje i „bolest crnog jezika“ kod pasa.

VITAMIN B5 (pantotenska kiselina) je svetložuta, viskozna, uljasta supstanca, stabilna pri višim temperaturama i pri neutralnoj pH. Naziv „pantotenet“ potiče od grčke reči i znači „odasvud“, jer se nalazi u gotovo svakoj hrani, kao sastavni deo vrlo važnog činioca u metabolizmu svih živih bića, „koenzima“. Važan je za normalno funkcionisanje nedbubrežmh žlezda, za proces epitelizacije kože i sluzokože, a podstiče rast, stvaranje i održavanje dlake.

VITAMINI B KOMPLEKSA VITAMIN B6 (piridoksin) je najznačajniji vitamin B-kompleksa. Javlja se u tri oblika: piridoksin, piridoksal i piridoksamin. Ima važnu ulogu u održavanju krvotvornlh (hematopoeznih) organa i u stvaranju crvnih krvnih zrnaca, imunološkog aparata i nervnog sistema. Sva tri oblika vitamina B6 su podjednako zastupljena i u biljnoj i u životinjskoj hrani. U biljnoj hrani ima ga u pšeničnom zrnu, kvascu, mekinjama, kupusu i ovsu. U životinjskoj hrani ima ga u u svinjskom mesu, iznutricama, džigerici, mleku i jajima. Kuvanjem i dugotrajnim pripremanjem hrane oko 50 odsto tog vitamina se uništi. U izvesnoj meri sintetišu ga i bakterije crevne flore. Ima važnu ulogu u apsorpciji masti, aminokiselina i gvožda. Sprečava nastanak nekih kožnih bolesti i nervnih tegoba, a sprečava i nastanak grčeva u ekstremitetima. Pojačano unošenje belančevina hranom i pojačan fizički napor povečava potrebu za tim vitaminom što je naročito izraženo kod pasa u treningu i štenedi u toku najintenzivnijeg rasta.

VITAMIN B10 (folna kiselina) je vitalno važan sastojak hrane, neophodan za izgradnju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Poboljšava crevnu apsorpciju gvožđa, a samim tim i njegovu biološku iskoristljivost. Pored vitamina B6 i B12 folna kiselina je neophodna i za sintezu nukleinskih kiselina. Tog vitamina najviše ima u iznutricama (jetra i bubrezi), tamnozelenom povrću (spanać, blitva i zelje) i pšenici. Nedostatak vitamina B10 izaziva anemiju, zapaljenje jezika (glositis), zapaljenje usne duplje (stomatitis), a u trudnoći može izazvati anomalije ploda.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *