Kako vlasnik treba da razgovara sa psom?

Ljudi ne mogu mahati repom, nakostrešiti se ili podignuti uši uspravno pa za komuniciranje pre svega koriste govor. Pas razume zvuk i naglasak pojedinih reči pa zbog toga naše reči moraju biti izgovorene jasno, uvek isto.

Moramo uvek koristiti iste ključne reči, i to one koje je pas upoznao u komunikaciji s nama. Uz reči `dođi` i `sedi` možemo koristiti posebne reči za šetnju, povodac ili spavanje. Sa psima često pričamo kao s decom.

To nije zabranjeno, mada nije ni preporučljivo. Čak i stručnjaci kao što su Bolk, Lorenz i Konig su napisali da je pas vuk koji je uvek ostao štene.

Pas je na određenom stepenu razvoja polno sazreo i tada je kao osoba potpun, ali, za vuka polna zrelost znači samo kraj `dečaštva`. Dok se bavite sa svojim psom budite uvek smireni. Psi čuju približno šesnaest puta bolje od nas i dobro čuju zvukove u daljini koje mi ne možemo da čujemo. Ako žele mogu čuti i naš šapat. Zato vam savetujem da nikada ne vičite na psa, osim u izuzetnim situacijama kada vas inače ne bi čuo (dok laje).

Vikanje zbunjuje psa. Njemu je važan ton i intonacija vaših reči: oštar ton znači kažnjavanje, jasan i čist naredbu, bodar i veseo ton pohvalu. Prigovaranje znači pomirenje.

Pas istovremeno opaža i zato moramo reči upotpuniti pokretima ruke i mimikom lica. Pošto pas i inače govori telom, lako razume naše pokrete i mimiku. Znake ne smemo koristiti kada to nije potrebno, odnosno neka budu uvek povezani s rečima. Svako, ko se barem malo bavio psima, uočio je da pas pre posluša ako naredba povlači za sobom i pokret ruke. Kada psu samo pokažemo povodac, on zna da idemo u šetnju. Ti pokreti vremenom dobiju značenje naredbi i reči postaju suvišne.

Kada smo loše volje, često sa psom postupamo loše. Previše zatežemo povodac, vičemo bez potrebe, čak i znamo da udarimo… Zbog takvog postupanja pas može postati plašljiv i nesiguran, zbog grubosti može i da otupi pa se na našu viku više neće ni obazirati. Budemo li grubi, pas će u našoj blizini biti uvek preplašen, rep će nositi među nogama, telo će spustiti i uši će obesiti unazad. Ovakav pas nije na čast ni jednom gospodaru.

Još nešto o klasičnim nesporazumima između pasa i mačaka. Kada pas digne prednje noge i maše repom, poziva na igru. Isti položaj kod mačaka znači:

`Makni se, ili ću te ogrebati.` Mačka se, dakle, neće igrati sa psom jer se ne razumeju. Mačka prede kada je spremna za igru, a pas predenje razume kao režanje – novi nesporazum. Kada mačka digne šape, pas misli da želi da se igra, a umesto igre dobije pljusku s otvorenim kandžama. Pas je sposoban da nauči i druge znake, pa ukoliko pas i mačka odrastaju zajedno, naučiće da međusobno `razgovaraju` i tada teškoća u komunikaciji neće biti.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *