Ishrana pasa po uzrastu, polu i rasi

Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE
Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.

PERIOD ESTRUSA
Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršaveloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.

SKOTNOST

Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
– optimalnu vitalnost nošenja;
– stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).

Happy golden retriever dog with vegetables

LAKTACIJA

Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvećanje nutricionih zahteva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (naročito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlečnosti majke. Proizvedena količina može bti veoma velika; na primer, kuja od 17 kg koja doji četri šteneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jaču hranu. Ako se apetit kuje povećava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vršnom periodu laktacije (izmedju 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povećanim unošenjem naročito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvećanje zahteva tokom te faze nameće potrebu da se svakodnevna porcija podeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povećati energetsku gustinu hrane njenim obogaćivanjem masnim materijama. Kuja koja doji više od četri šteneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa više od 4,2 kilokalorija po gramu suve materije. U tim uslovima, ona može utrošiti svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da preterano oslabi. lako tabela na prethodnoj strani daje primer tipske domaće porcije, svesni smo da je bolje pribegavati kompletnoj suvoj hrani tipa “stres“: tako, za kerušu težine 22 kg koja doji šest štenadi, neophodno je skoro 4 kg vlažne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane „stres“. Ova manje opterećuje pri varenju i dopušta raspodelu obroka tokom dana.

ŠTENE SA CUCLOM I ODBIJENO OD SISE

Ishrana šteneta pre odbijanja od sise ne stvara probleme, budući da u fiziološkom smislu, uspeva da pokrije nutricione ptrebe održavanja majke, uvećane zbog toga što ona izvestan broj hranijivih sastojaka prenosi preko svojih dojki.
Ipak, razlozi da se pribegne veštačkom dojenju su mnogobrojni:
– zootehnički. kad je broj štenadi odveć veliki ili ako su ostali siročad.
-fiziološki kada kuja nema mleka ili ne može da nasravi sa dojenjem;
– patološki, ako se javi upala dojke: nju najčešće uzrokuju stafilokoke ili kolibacili.
Zna se da štene dolazi na svet gluvo, slepo i da zavisi od spoljne temperature da bi očuvalo sopstvenu temperaturu tela do treće sedmice. S druge strane, štene veoma brzo raste zahvaljujući nutricionom bog-atstvu kujinog mleka težina mu se udvostručuje za osam dana utrostručuje za tri sedmice- učetvorostručuje za jedan mesec. Ta ogromna brzina rasta usko je povezana sa veličinom rase u zrelom dobu i može se nadzirati pojedinačnim svakodnevnim merenjem mladunaca, po mogućunosti uvek u isto vreme; svako štene koie gubi na težini svakih 24 do 48 sati, ili prestane da dobija u težnii svaka dva ili tri dana mora se veštački dodatno prehranjivati. Napraviti kujino mleko na bazi kravljeg je teško zato što treba korisnu materiju podićl za 75%, procenat proteina za 30% procenat lipida za 35% procenat laktoze treba smanjiti na 50% i najzad očuvati nivo minerala. Dobra zamena za majčino mleko treba uvek da zadovolji tri imperativa,da bi se pokazalo delotvornim i da ne bi izazvalo štetno sekundarno dejstvo:
– poštovati fiziologiju varenja šteneta;
– da se daje u „majčinskom“ okruženju (toplina, higijena);
– da ima sastav najbliži sastavu kujinog mleka.

VEŠTAČKO DOJENJE: NEKOLIKO SAVETA
Štenad se hrani pomalo, ali često. Savetuje se šema 7-6-5-4 (sedam sisanja dnevno u prvoj sedmici; sest u drugoj, itd.) čak 4-4-4-3.
o za veštačko dojenje koristite savršeno čiste sudove:perite ih hladnom vodom, potom toplom da bi se izbegla koagulacija mlečnih proteina.
U odsustvu majčinske brige, probudite štenad pre svakog obroka.Po završetku obroka masirajte im međicu vatom natopljenom mlakom vodom ili toaletnim mlekom (zamena za majčin jezik),da bi se pokrenuli refleksi uriniranja i defekacije.
Od treće sedmice, možete učiti štenad da piju mleko iz činije.

ODBIJANJE OD SISE (PERIOD ZALUČIVANJA)
Odbijanje šteneta od sise (zalučivanje) utiče dobrim delom na njegovo kasnije ponašanje u pogledu ishrane; ukoliko je uspešno, ono se odražava na budućnost psa, kako na njegovu sposobnost budućeg prilagodjavanja u okviru životnog veka, tako i na njegov telesni razvoj i zdravlje.U stvari, ne postoji nikakvo tačno pravilo u vezi sa datumom početka odbijanja od sise: jedini istinski imperativ jeste držati se postupnog odbijanja, tokom odredjenog vremena. Jedino će takva metoda omogućiti organizmu šteneta, naročito njegovom digestivnom traktu da se prilagodi novoj ishrani.U periodu koji prethodi odbijanju od sise, od kraja treće sedmice dojenja treba početi sa davanjem kaše mladuncima (mlečna kaša, sitne granule, seckano meso ili, još bolje, specijalna hrana koja se može naći kod veterinara ili odgajivača). Odbijanje od sise se tako vrši postepeno do 5-6. sedmice. Počev od tog trenutka, štenad može jesti:
– tri obroka suve hrane „rast“ sa dodatkom vode;
– sitne krokete kojima se sami mogu poslužiti.
Na uzrastu od 7-8 sedmica, možete preći na normalnu ishranu kako biste pospešili pravilan rast šteneta

RADNI PAS

Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vežbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se najpre vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterjom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladište energije za stalno snabdevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:
– sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;
– anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;
– aerobni sistem, ili sistem kiseonika.
Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija.
Šematski prikazano, organizam tokom napora beleži tri uzastopne faze energetske potrošnje. One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:
– prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mlečnom anaerobiozom);
– druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mešovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mlečne kiseline (ograničavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;
– treća, koja se pojavljuje posle dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.

PROCENA POTREBA U HRANI
Vodeći računa o tim teorijskim aspektima, neophodno je dobro sagledati nutricione specifičnosti vezane za aktivnost psa pre no što se pokuša sa utvrdjivanjem tipske porcije. Valja pre svega proceniti kvantitativnu energetsku potrebu svakog subjekta. Potrebe psa od 25 kg približno iznose 1500 kilokalorija. Radni pas u periodu korišćenja umnožava svoje potrebe 1,5 do 2 puta. Jedini izuzetak u odnosu na ovo pravilo je vučni pas koji malo jede, budući da 1300 kilokalorija pokrivaju njegovu ukupnu energetsku potrebu, ali ipak ostaje da se obavezno utvrdi kvalitativni aspekat porcije hrane. S obziroom da se porcija za rad ponekad u mnogome razlikuje od porcije za održavanje, mora se ispoštovati razumni prelaz u ishrani kako bi se izbegli poremećaji u varenju. Postupaće se po etapama, od samog početka faze treniranja, da bi se postupno unela neophodna dodatna hrana. Kod vučnog psa, što je slučaj krajnje izmene porcije, preporučuje se povećanje količine masti za 10 g sedmično; maksimalna količina daje se na početku faze takmičenja. Neznatno povećanje težine koje zbog toga može nastati, pokazuje se kao pozitivno, pošto je bitno da psi kasnije vrlo brzo povrate svoju težinu koju imaju kad su u punoj formi. Poštovaće se isto pravilo, ali u obrnutom smislu, radi vraćanja na porciju održavanja. Pojedini proizvodjaći predlažu kompletnu hranu „specijalan rad“ izuzetnog nutricionog kvaliteta i koja se, dakle, bez ikakvih problema može koristiti sama.

LOVAČKI PAS
Lovački pas zaslužuje posebnu pažnju, kako zbog znatne populacije koju predstavlja, tako i zbog svoje specifične vrste rada. Za lovca je bitno da ishranu svog psa prilagodi dužini i nivou rada koji se od njega zahteva. Tako se izbegavaju rizici prevelike uhranjenosti i pothranjenosti. U tom smislu, mi smo razvrstali sve podatke o lovačkom psu u referentnim tabelama datim uz tekst koje daju sve informacije, kako opšte tako i posebne, o tome kako hraniti svog psa.

PAS ZA SPORT

Obuzetost ljudi psom trenumo ide uporedo sa njihovim interesom za sportove pasa. Trke saonica sa psima ili trke hrtova, takmičenje pasa za odbranu , sve su to fizičke vežbe koje omogućuju da se sačuva utilitarni karakter izvesnih pasmina.
Sportski pas pokazuje aktivnost različitog intenziteta u toku godine. Da bi se utvrdila njegova porcija, moraće se uzeti u obzir tačno trošenje njegovog organizma: i zaista, tokom iste godine, radni pas prelazi iz faze strogog održavanja (održavanje van radne sezone) u period više ili manje intenzivnih napora (treniranje, takmičenje, postepeni prestanak treniranja).

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *