Kako su ljudi stvorili pse?

Na Zemlji živi oko pola milijarde pasa i svi su rodbinski vezani. Psi vuku evolucione korene od sivog vuka, a genetske razlike između divlje zveri i čovekovog najboljeg prijatelja neverovatno su male.

Iako je evolucija imala mnogo toga da kaže o psima, daleko najveći uticaj na omiljene kućne ljubimce imali su ljudi. Još od praistorijskog vremena, kad su lovci i sakupljači počeli graditi prva privremena naselja, ljudi su počeli da utiču na buduću transformaciju vuka u psa.

Slično mačkama, vukovi su počeli pratiti ljude privučeni smećem koje su lovci ostavljali za sobom, ali  za razliku od malih mišolovka, tadašnji psi su odmah pokazali koliko zajedničkog imaju sa ljudima.

Vukovi su timski igrači i u genima im da budu deo čopora. Oni su, kao i rani ljudi, vešti lovci koje krasi niz evolucionih prednosti u toj aktivnosti.

Ranim ljudima nije dugo trebalo da zaključe kako nije loše na svojoj strani imati životinju čiji nos lako prati plen, koja je izdržljiva na duge staze te koja čak može pomoći pri samom ubijanju drugih zveri. Bio je to početak partnerstva koje još i danas traje.

pas ljudi

Jedna od najranijih grobnica u kojoj su pronađeni ostaci čoveka zakopanog sa svojim psom stara je čak 14.000 godina, no istraživanja fosiliziranih psećih lobanja pronađenih u Sibiru ukazuje na to da je ta posebna veza postojala i pre oko 30.000 godina.

Vuk se u procesu pripitomljavanja počeo menjati – po naravi i izgledom. Razne životne sredine uticale su na izgled pasa, a sposobnost parenja sa bilo kojim psom te s nekoliko vrsta vukova uveliko je povećala lepezu njihovih karakteristika i veličina.

Proces stvaranja novih pasmina najviše su ubrzali ljudi jer su parenjem stvarali izgled i veličinu pasa predviđenih za određene uloge koju su im namenili – od ovčara, lovačkih pasa, ratnih pasa, pa sve do malih ukrasnih pasa.

Nakon što su psi prestali imati jednu od takvih radnih uloga i počeli se pretvarati isključivo u kućne ljubimce njihov uzgoj pretvorio se u sajam ljudske taštine i površnosti. Psi s pedigreom u 19. veku morali su imati tačno predviđen izgled – u slučaju dalmatinera, znalo se tačno u kakvom rasporedu njihove tačke moraju biti.

Stvaranje takvog ‘poželjnog’ izgleda pasa zaslužno je za rase koje imaju razne poteškoće s disanjem (buldozi), bolove u kičmi i zglobovima te niz drugih zdravstvenih problema.

Moderni uzgajivači rade na ispravljanju tih karakteristika, ali pitanje je trebaju li se određene rase uopšte sačuvati, s obzirom da se neki psi tokom života uglavnom muče.

Srećom, savremeni čovek polako postaje odgovoran vlasnik i pokušava svom vernom psu osigurati ugodan i srećan život.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *