Kako smanjiti jaz između ljubitelja i mrzitelja pasa

Borba za prava životinja, bez obzira na to da li se radi o kućnim ljubimcima ili ‘skitnicama’, je u usponu. Činjenica je da je sve više onih koji žele da olakšaju život našim pratiocima, ali je činjenica i da sve više ima onih koji se pitaju kuda to vodi. Sigurno ste sreli bar jednog svog komšiju koji je konstatovao da ‘psi i mačke danas imaju više prava nego ljudi’. Ako se slažete sa tim, verovatno vas možemo svrstati u one druge iz naslova teksta. Pitanje je samo da li ste u pravu ili niste.

Strah
Potrebne su bile godine da dođemo na nivo da životinjama obezbedimo zaštitu kakvu zaslužuju, čak smo, možda, malo i preterali u tome, ali to je u ljudskoj prirodi. Međutim, da bi branili svoje poglede na svet, ljubitelji pasa bi morali da odgovore samo na jedno pitanje – koliko, u stvari, poštuju onu drugu stranu, onu koja ne voli kućne ljubimce?

Možemo sebi da dozvolimo da tu drugu stranu ne volimo, jednostavno da ne razumemo ali, zarad dobrih odnosa i što je najvažnije naših životinja, moramo da ih poštujemo. I dan danas u čoveku postoji iskonski strah od pasa. Jednostavno, neko se u njihovom prisustvu ne oseća dobro, ne prija mu njihovo prisustvo. Pri tome, takvu osobu izbegavamo, omalovažavamo i ne želimo je u svom okruženju. Naravno, kada smo u mogućnosti, tako ćemo i da se ponašamo, ali šta onda kada delimo zajednički prostor, da li je naše pravo da volimo životinje veće od prava onih koji ih ne vole? Imao sam priliku da budem zajedno sa veselom, komunikativom osobom koja bi u prisustvu psa izgubila bilo kakav pojam o bilo čemu, osim o njegovom prisustvu koje joj nimalo nije prijalo. Naravno, trudili smo se da pas ne bude u blizini. Pritom nismo mogli a da ne komentarišemo zlurado njeno ponašanje. Sa ove distance mislim da na to nismo imali pravo.

strah od pasa1

Naravno ima i mnogo onih koji vole pse, ali ih se boje. Ukoliko imaju ružna iskustva, lako prelaze na drugu stranu, među mrzitelje, ili među one koji ne podnose vlasnike pasa. Ni u ovom slučaju ne mislim da imamo pravo na kritiku. Suština je u tome da i jedna i druga strana moraju da se naviknu na postojanje onih drugih i, ako je moguće, olakšaju svaki vid komunikacije.

Nepoverenje
Pogledajmo kako to izgleda iz ugla nekoga ko ne voli ili je indiferentan prema psima. Prilikom izlaska na ulicu, gde god da se okrenete, vidite „mine“ koje su ostavili kućni ljubimci. Znači, ako ste nepažljivi, provešćete neko vreme čisteći svoju obuću uz obavezno pominjanje rodbine dotičnog vlasnika psa ili ćete se sa određenim miomirisima, dok ne otkrijete o čemu se radi, kretati među ljudima.
Mnogi vlasnici pasa, iz želje da daju što veću slobodu svojim pulenima, vode ih bez povodnika. Koliko ljudi ne voli da ih u prolazu dodirne pas vlažnom njuškom, telom sa koga se redovno skida dlaka ili, ne daj bože, stane pored njih i pokuša da se mazi? Verovali ili ne, mnogo! Pri tome nije u pitanju samo strah, već i odbojnost, indiferentnost, nezainteresovanost ili jednostavno trenutni nedostatak želje.
Veoma je česta pojava da novopečeni vlasnici pasa izgube svoje dotadašnje prijatelje koji se boje pasa. Iz prkosa, nikada sebi ne priznaju da su i oni mogli drugačije da se postave. Ne, ako ne voli moga psa, ne voli ni mene!. Možda je i tako, a možda je i strah od pasa suviše veliki da bi taj neko želeo da se nalazi u njegovom prisustvu. Uglavnom, dobar izgovor ako želite da se od nekog otkačite, ali i veoma bedan, ako ste na taj način ostali bez dobrog prijatelja, jer niste hteli da ispoštujete njegov stav.

pas

Ponekad nije dovoljno ni vođenje psa na povodniku. Većina vlasnika je spremna da garantuje svim i svačim da ne postoji mogućnost da njihov pas nekog napadne. Iz ličnog iskustva znam da je to besmisleno. Čak i najmirniji pas može da ima „trenutak“, posle čega se svi čude i nalaze u nebranom grožđu. Tako misli i većina onih drugih. Zato se plaše da prolaze pored pasa bez korpe, koji ležerno sede pored svojih vlasnika ispred kafića, na trotoaru ili čekaju na semaforu. Da li su u pravu? To nije bitno. Bitno je da postoji određena sumnja i da se ti ljudi ne osećaju prijatno. Da li mi kao ljubitelji pasa smemo da se na to oglušimo? Naravno da ne. Na zajedničkom terenu moraju da postoje pravila koja će poštovati i jedni i drugi. Činjenica je da danas i postoji pravilo da se psi vode isključivo na povodniku, a da se psi za koje se smatra da mogu biti opasni, moraju ograničiti korpom. Međutim, kao i kod svega ostalog, o ovo se mnogi oglušuju, a konsekvence ne slede. Zato sami vlasnici moraju na sebe da preuzmu određenu odgovornost. Nije dovoljno to što znate da vam je pas bezopasan. Drugi ljudi to ne znaju, a i ne treba da razmišljaju o tome. Ako je ulica zajednička, nema razloga da se bilo ko na njoj oseća neprijatno.

Razumevanje
Sa nekoliko jednostavnih poteza vlasnici pasa mogu da pruže ruku svima ostalima. Kao prvo, ne uzimajte psa pre nego ste dobro razmislili da li možete sebi da priuštite saputnika za sledećih desetak godina, i da se, pri tome, ne desi, kada vam on dosadi, da ga jednostavno izbacite napolje. Ukoliko želite da se sa svojim psom nađete na ulici i šetate ga među ljudima, neophodno je da bude vaspitan. To, pre svega, podrazumeva da se na ulici kreće pored vas i ne ugrožava druge. Da ne skače na njih i ne pokušava da ih lizne ili dodirne šapama, već jednostavno da ‘gleda svoja posla’.
Iako sam protivnik korpe na njuški, ona je ponekad neophodna. Ne zbog psa, jer malo je njih ujedljivo i tako naprasno neprijateljski raspoloženo. To je više zbog onih koji se plaše i koji bi pored pasa u prolazu bili mnogo opušteniji. Iako na prvi pogled kod ljudi stvara sliku da je pas ujedljiv, jer zašto bi inače nosio korpu, vremenom će se prihvatiti da je to normalno i da se, u stvari, ne treba bojati pasa. Sam vlasnik će na taj način biti mnogo mirniji, jer iako zna da mu pas nije ujedljiv, izbeći će bilo kakvo raspravljanje na ulici, jer je njegov pas sa korpom na njuški bezopasan.

Isto tako, veoma retka pojava kod nas je i čišćenje za svojim psom. Kada ste u prirodi to i deluje prilično naopako, ali kada ste na ulici, to je deo kulture. Veoma često i sam vlasnik je iznenađen kada vidi šta je pas uradio na ulici. I tada, jer mu je neprijatno, pobegne sa mesta događaja, nadajući se da niko nije primetio tu sramotu! Mnogo elegantnije od toga bi bilo pokupiti za psom njegov ‘minuli rad’ i odložiti ga u najbliži kontejner. Za to je potrebna samo dobra volja i kesa u pripravnosti. Pošto je ovo Balkan, na takve ljude se gleda sa podsmehom, iako niko ne voli da vidi pseći izmet na ulici. Zato sami vlasnici pasa moraju da shvate svoju odgovornost prema zajednici i da ne obraćaju pažnju na one koji im se podsmevaju dok to rade, već da svojim aktom upravo obezvrede takva nezrela dobacivanja. Kesa u pripravnosti bi trebalo da postane obavezan dodatak opreme za izlazak, i u tome nema ničega zbog čega bi se sramili. To je dokaz zrelog odnosa prema životnoj sredini koju delimo sa drugim ljudima. Ako već ne možemo da sprečimo pse ‘lutalice’, možemo da počistimo za svojim psom.

I na kraju, moramo da prihvatimo one koji ne vole pse. To je njihovo pravo, i nije na nama da ih procenjujemo. Naše je da sa svojim psima poštujemo pravila i dozvolimo drugima da se osećaju slobodno svuda kao i mi.

Važno je da shvatimo da su kućni ljubimci u potpunosti nezaobilazan deo naše svakodnevice, ali da baš zbog toga podležu nekim opštim pravilima ponašanja koja treba da omoguće da suživot onih koji vole i onih koji ne vole bude lakši i lepši

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *