Kako pas pokazuje svoju nadmoć nad vlasnikom?

Uši, repovi i oči su veoma značajni u psećoj komunikaciji. Nažalost, mnogim rasama je učinjena velika nepravda mešanjem čoveka u oblik i veličinu ušiju i repa, pri čemu promenjen izgled ušiju onemogućava pokretljivost potrebnu za fine nijanse konverzacije, dok kupirani redovi, svedeni na patrljak, gube svaki izražajni smisao.

Otvoren, prijateljski stav, koji svi vlasnici žele da vide kod svog ljubimca, odlikuje se visoko podignutim repom koji maše srednjom brzinom (kod pasa sa kupiranim repovima ovo je zamenjeno uvijanjem celog zadnjeg dela tela), otvorenim ustima i isplaženim jezikom pri čemu pas izgleda kao da se osmehuje. U ovoj pozi on čoveka uvek gleda oči u oči.

Nakon toga pas obično zauzima položaj koji predstavlja poziv na igru. Prednje noge su mu ispružene unapred, glava vrlo blizu zemlji dok mu je zadnji deo tela visoko u vazduhu, što uz intenzivno mahanje repom označava univerzalni signal, koji u psećem svetu ne može biti pogrešno protumačen. Sama igra u sebi sadrži mnogo trčanja, nagla zaustavljanja (da bi se videlo šta onaj drugi namerava), kao i simulaciju odmeravanja snaga kroz rezanje i pokazivanje zuba. Ipak, svaki vlasnik koji se trudi da razume jezik pasa u stanju je lako da uoči razliku između ovakve igre i prave tuče.

Privlačenje pažnje

Budući da pas nije u stanju da kaže „Pogledaj me“, on koristi telesne signale da bi privukao čovekovu pažnju. Jedan od načina je i takozvani ubod nosom, gest veselja, prijateljstva i podrške, kojim se psi često služe kada hoće da vas podsete na sebe. To je ustvari zavtačenje njuške ispod vlasnikove ruke (najčešće ispod lakta), nakon čega pas naglo diže glavu i njome, kao polugom odbacuje ruku u vazduh. Ovaj pokret je dobro poznat svima koji drže pse i mada nije baš prijatan, ako u ruci imate punu čašu, u predstavlja pseći način da kažu „Primeti me“.

At home

U komunikaciji psa s vlasnikom, koga mnogo voli, jedan od najčešćih položaja bi se mogao nazvati „Zagrli me“, pri čemu se pas smeje širom otvorenih usta, dok su mu obe prednje šape u vazduhu ili, ako je velik, na čovekovim ramenima.

Ovo je prava razmena osećanja, možda još iskrenija nego u svetu ljudi i zato se danas, po pisanju istraživanja Sandy Norris smatra da psa u tome ne treba sprečavati, jer kome povremeno ne treba zagrljaj? Budući da je i skakanje oko vlasnika – način pozdravljanja, treba ga tako i prihvatiti, ukoliko se ne pretvori u neprekidno, sumanuto letenje gore-dole. Zagovornici „stare škole“ u dresuri pasa po pravilu ne tolerišu bilo kakvo hiperaktivno skakanje – na i oko vlasnika – pa u cilju odvikavanja upotrebljavaju brutalne metode poput odgurivanja, gaženja po šapama i tome slično. Naravno, konačni rezultat je zaplašeno i nesrećno kuče, koje se više ne usuđuje ni da vam se obraduje, a kamoli da to pokaže.

Jedini način da psa naučimo da nas pozdravi a da pri tome ne skače do iznemoglosti i da ne pomisli da ga ne volimo je da ga posle nekoliko skokova čvrsto zagrlimo i u tom položaju ostanemo desetak sekundi, dok on ne shvati da smo mu se obradovali, koliko i on nama. Nakon toga ga treba pustiti, po potrebi mu narediti da sedne i pohvaliti ga. Nikakve kazne nisu neophodne. Samo nikada nemojte ignorisati njegovu želju da vas pozdravi.

Još jedan popularan pokret u psećem jeziku tela je – udarac kukom. Nekada se mislilo da je u pitanju gest dominacije, ali novija istraživanja Roy McSoley – a objavljena aprila 1991. u „Animal’s Voice“ kazuju da je to pseća verzija ljudskog tapšanja po ramenu, štenad se ovim pokretom služe da bi započela igru, a odraslim psima je to jedan od mnogih načina da privuku pažnju na sebe. Međutim, ako se guranje i udaranje izvodi celim telom bez sumnje se radi o pokušaju dominacije.

Gestovi potčinjavanja

Sledeći gest za koji se dugo verovalo da prestavlja izražavanje nadmoći je grebanje, odnosno udaranje šapom. U čisto psećim relacijama to verovatno i jeste, ali kada se govori o komunikaciji čoveka i psa teško je poverovati da se životinja, koja vas grebe po nozi da bi vam stavila do znanja da želi napolje, ustvari suprotstavlja vašem autoritetu. Na osnovu ove prirodne akcije mnogo pasa je naučeno da se rukuje, a samo grebanje podržava većina vlasnika, jer su došli do zaključka da je taj način izražavanja u urbanim uslovima života mnogo prihvatljiviji nego lajanje.

Za razliku od svih ovih pozitivnih gestova kojima se služe srećni i samosvesni psi, postoje i oni negativni, tj. gestovi potčinjavanja, kao što su puzanje sa unazad postavljenim ušima, uvijanje, izvrtanje na leđa…

Ovakvo ponašanje vlasnik mora pokušati da promeni uz puno ljubavi i strpljenja, ukoliko želi prijatelja, a ne – roba! Druga krajnost su psi, koji vlasnika ne prihvataju kao vođu. U takvim slučajevima, umesto sile treba primeniti mnogo suptilnije sredstvo – gledanje oči u oči. Svaki pas – pobunjenik će nakon kraćeg vremena skrenuti pogled i tako priznati čovekovu dominaciju. Tu se borba za vlast završava, jer svaki razuman vlasnik želi samo da ga pas prizna za vođu, a ne da počne da ga se plaši.

Kada jednom naučite da razumete šta vam pas govori verovatno ćete biti iznenađeni i oduševljeni novim vidom dvosmerne komunikacije. Otkrićete – kolika mnogo životinja zna o vama jer ona, napuštanjem matičnog legla, ne prestaje da uči jezik onih, koji je okružuju. Tumačenje vaših pokreta je za nju isto onoliko važno koliko je prepoznavanje njenog jezika važno za vas. Uz malo obostranog truda da se bolje razumete, ubrzo ćete komunicirati, gotovo isto onako dobro, kao dva čoveka – ili dva psa

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *