Kako hraniti čivavu?

Čivave su mesojedi i njihova osnovna hrana je meso ili granule i prerađevine na bazi mesa. Imaju veoma dobar apetit i često su u debljoj kondiciji nego što bi trebalo.

Hranjenje po dobi

Čivave su mesojedi i njihova osnovna hrana je meso ili granule i prerađevine na bazi mesa. Imaju veoma dobar apetit i često su u debljoj kondiciji nego što bi trebalo.

Štenad i psi u razvoju zahtevaju puno veći unos proteina i hranjivih materija nego odrasli psi. Većina suve hrane (granula) za štenad je dobro izbalansirana i uz nju štenetu ne treba ništa osim vode. Suva hrana u granulama se većinom sastoji od piletine, govedine ili jagnjetine sa kukuruzom, pšenicom ili pirinčom. Što je veći procenat mesa, veći je i procenat proteina, te je obrok ukusniji i svarljiviji. Procenat proteina u hrani za štenad je obično između 25-30%.

 

Ima mnogo izbora suve (granule) i konzervirane (salame, konzerve) hrane za štence i odrasle čivave. Najbolje je za primarne obroke davati suvu hranu, jer je žvakanje suve hrane bolje za zube i desni. Osim toga, suva hrana je jeftinija od konzervirane istog kvaliteta. Psi kojii se hrane konzerviranom ili mekanom hranom imaju veću verovatnoću naslaga kamenca na zubima i problema sa desnima. Ipak, konzervirana ili polusuva hrana može služiti kao dodatak suvoj hrani, u maloj količini stimulišu apetit ako je potrebno.

Nekad je bila samo hrana za štenad i hrana za odrasle pse. Sada postoji hrana za štenad, mlade aktivne pse u razvoju, manje aktivne pse i za starije pse.

Šta je razlika između tih hrana? Razlikuju se po sastavu. Manje aktivnim psima ne treba toliko proteina ili masnoća kao aktivnim i psima u razvoju; starijim psima ne treba u hrani ono što treba štenadima. Ako se pas koji nije aktivan hrani sa previše proteina, lako se može previše udebljati. Ako se štene hrani hranom za odrasle, rizikujemo njegov pravilan razvoj što može imati trajne posledice.

 

Koliko obroka dnevno

Štenadima je potrebno nekoliko obroka dnevno, dok je starijim psima potreban jedan ili dva obroka dnevno.

Potrebno je ustanoviti koliko hrane održava vašeg odraslog psa da izgleda i oseća se najbolje. Tada se odluči koliko obroka dnevno. Ako ste zabrinuti da će se udebljati, trebate biti sigurni da merite dobro hranu i da ne dajete međuobroke. Bez obzira da li hranite psa jednom ili dva puta dnevno, treba mu ostaviti hranu onoliko dugo koliko je potrebno da je pojede, npr. 10 minuta. Nemojte se brinuti ako vaš pas ne pojede sve u određenom vremenu. Naučiće da treba.

Gravidnim kujama i kujama koje doje potrebno je više obroka dnevno, 3 do 4. Mogu im se davati vitaminsko-mineralni dodaci po preporuci veterinara.

Nemojte hraniti čivavu dok vi jedete. Hranjenje kod stola pretvoriće vašeg psa u gnjaveža, koji će prositi hranu i osramotiti vas pred gostima.

 

Plan hranjenja šteneta

Vaše štene će dobijati 4 obroka dnevno dok ne vidite da ostavlja hranu, kada ćete preći na 3 obroka dnevno u istim intervalima. Štene će vam samo dati do znanja kada treba preći na 2 obroka dnevno u intervalu od 10-12 sati. Treba povećati porcije kada se prelazi na 2 obroka.

Trebaće vam neko vreme da procenite koliko vašem štenetu treba u svakom obroku. Pas treba biti hranjen u isto doba svaki dan. Štene bi trebalo dobijati četvrtinu šolje hrane u svakom od četiri obroka. Svako štene je individua i jede različite porcije.

Sveža, čista voda treba biti dostupna sve vreme. Psi koji jedu suvu hranu piće više vode.

Kada perete posude vaše čivave, nemojte koristiti dezinfekciona sredstva, dovoljna je samo vruća voda.

 

Hranjivi dodaci

Ako hranite psa odgovarajućom hranom koja je pogodna za njegov stadijum razvoja i on je okretan, izgleda zdravo, nije predebeo niti premršav – ne trebaju vam nikakvi dodaci. U stvari, ako niste ekspert za hranu, koristeći hranjive dodatke možete naštetiti psu. Npr. ako dodajemo previše kalcijuma u hrani to se odražava na mišićno-skeletnim nepravilnostima. Ako mislite da vaš pas treba dodatne vitamine i minerale, najbolje da se o tome konsultujete sa veterinarom.

 

Alergija na hranu

Ako se vaše štene ili pas češu bez posebnog razloga, mogli bi biti alergični na jedna ili više sastojaka u hrani. Zbog toga mnoge hrane sadrže jagnjetinu i pirinač, umesto piletine, govedine, pšenice ili soje. Testirajte psa kod veterinara kako bi ste utvrdili na šta je alergičan i šta trebate ukloniti iz hrane.

Čivave obožavaju kosti, naročito pileće, na koje su najčešće alergične, i ne treba im ih davati. Osim toga, često ih ne sažvaču pravilno, pa im se zaglave u grlu, ili već u desnima.

 

Zabranjena hrana

–                 čokolade, torte, kolači, masno i slano pečenje, kosti …

Vrste namirnica koje su pogodne za ljude predstavljaju rizik za psa. Neke namirnice izazivaju manje digestivne probleme, dok druge mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja, pa čak i smrt.

Alkoholna pića i jela koja u sebi sadrže alkohol – mogu da izazovu trovanje, komu i smrt.

Hrana za bebe – može da sadrži crni luk u prahu koji je toksičan za pse.

Kosti ribe i živine – često psi za praznike dobiju i veću količinu kostiju, što može izazvati stomačne i crevne probleme. Javlja se povraćanje, zatvor, proliv, grčevi, pas ne jede, a sadržaj u crevima se pokreće s velikom mukom, nekad tek nakon nekoliko dana, uz obaveznu posetu veterinaru.

Hrana za mačke – sadrži veće količine proteina i masti.

Čokolada, čaj, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom – jako su toksični i pogađaju srce i nervni sistem. Simptomi su povraćanje, proliv i drhtanje mišića. Veća količina može dovesti do uginuća psa. Sadržaj teobromina u čokoladi je različit, čokolada za kuvanje ga sadrži više. Smrtna doza za psa od 10 kg je 90 gr. čokolade za kuvanje, a za čivavu je to količina od 10-15 gr. čokolade.

Agrumi – mogu da izazovu povraćanje.

Grožđe sdrži toksin koji može da ošteti bubrege.

Hmelj – izaziva ubrzano disanje, ubrzan rad srca, povećanu temperaturu, grčeve i smrt.

Dodaci ljudskoj ishrani koji sadrže gvožđe – mogu da ometaju rad digestivnog sistema i da budu toksični za druge organe, kao što su jetra i bubrezi.

Velike količine džigerice – mogu da izazovu hipervitaminozu vitamina A, što pogađa mišiće i kosti.

Crni i beli luk – kuvan, svež ili u prahu je otrov za psa.

Paradajz i krompir sadrže oksilate koji mogu da utiču na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema.

So u većim količinama, odnosno preslana hrana je štetna.

Hrana bogata šećerom – uzrokuje gojaznost, probleme sa zubima i dijabetes.

Kvasac za testa – može da izazove bolne gasove u digestivnom sistemu, i u nekim slučajevima ozbiljne stomačne i crevne probleme.

Ostaci sa stola nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da čine više od 10% ishrane psa.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *