Po kom principu funkcioniše mikročip?

Tehnologija na kojoj je zasnovan mikročip za kućne ljubimce postoji više decenija ali je tek nedavno postala pristupačna po ceni kako bi se koristila na tržištu opreme za kućne ljubimce.

Mikročip za kućne ljubimce koristi tehnologiju identifikacije radio frekvencijom (radio-frequency identification – RFID). RFID, kao što i ime kaže koristi radio talase kao medijum za prenošenje podataka. RFID jedinica čuva podatke i, koristeći elektromagnetne talase kao izvor energije, emituje podatke na uređaj koji ih čita.

RFID uređaji koji se koriste za kućne ljubimce su većinu vremena pasivni i samo čuvaju informaciju, ne emitujući nikakve podatke. Oni nemaju svoju bateriju niti svoj izvor energije. Drugim rečima, potpuno su neaktivni, i čekaju da budu pobuđeni i zatim očitani posebnim uređajem.

čipovanje

Kapsula mikročipa je po veličini slična većem zrnu pirinča i sadrži par komponenti koje joj omogućuju da radi svoj posao. Pre svega, stakleni materijal koji obuhvata uređaj je biokompatibilan. To znači da nije otrovan i da ne šteti telu životinje, tj. vaš ljubimac neće imati alergijsku reakciju na mikročip nakon implantacije.

U staklenoj kapsuli se nalaze silikonski mikročip koji čuva podatke, kao i kondenzator i namotaj antene. Prilikom očitavanja, kondenzator prima energiju (od skenera) i šalje je mikročipu. Informacije sa čipa se tada mogu očitati preko antene, koja se sastoji od bakarnog namotaja.

Kako nema sopstveni izvor energije, mikročip zahteva čitač ili skener da ga „napuni“ tj. aktivira. Kada se podesi na odgovarajuću frekvenciju, skener pobuđuje mikročip puneći kondenzator elektromagnetskom energijom. Kada dobije energiju, kapsula šalje radio signale sa identifikacionim brojem natrag u skener. Skener tada očitava radio talase i prikazuje identifikacioni broj na svom ekranu. Sve se ovo naravno događa u deliću sekunde. Nakon očitavanja mikročip opet ostaje bez energije i vraća se u stanje mirovanja.

Da li je ugradnja mikročipa bolna za kućne ljubimce?

Neki vlasnici pasa imaju dilemu oko ugradnje mikročipa svojim ljubimcima. Neki brinu da ugradnja može biti bolna za životinju. U suštini – nije. Sam zahvat ne zahteva ni anesteziju, iako neki veterinari mogu upotrebiti lokalnu anesteziju kod plašljivih životinja. Ljubimac uopšte neće patiti prilikom implantacije, odnosno bol neće prevazilaziti intenzitet koji se javlja prilikom davanja obične inekcije.

Veterinar koristi potkožnu iglu za ugradnju mikročipa, i zbog toga će bol koji oseća vaš pas biti sličan neprijatnosti prilikom rutinske vakcinacije. Većina vlasnika se slaže da korist koju pruža mikročip daleko prevazilazi trenutnu neprijatnost same ugradnje. Da i ne pominjemo kako je čipovanje u Srbiji (i velikoj većini evropskih zemalja) zakonska obaveza svih vlasnika kućnih ljubimaca.

Mikročipove u Srbiji po zakonu smeju ugrađivati isključivo veterinarske ordinacije koje su za to dobile ovlašćenje od države.

Kada nov mikročip stigne kod veterinara, on već poseduje jedinstven broj koji je u njega uneo proizvođač. Čipovi koji se kod nas ugrađuju dolaze od nekoliko proizvođača: Bazer, VIrbac i Najčešće čipovi dolaze u pakovanju unutar igle i samog apikatora, u kesi na kojoj je jasno istaknut broj čipa. Veterinar prilikom ugradnje čipa skuplja kožu sa leve strane vrata životinje, ubacuje iglu i pritiska polugu. Ovaj potez oslobađa mikročip koji ostaje trajno u telu životinje.

Što se finansijske stane tiče, obeležavanje čipom i izdavanje pasoša za kućne ljubimce u Srbiji košta oko 1000 dinara.

Koji su nedostaci ili mane mikročipovanja?

– Može se desiti da mikročip ne ostane na mestu gde je postavljen i da „putuje“ po telu životinje, što može izazvati neprijatnosti ili komplikacije.

– Kako se razvijao sistem obeležavanja, i kako je čipove proizvodio veći broj kompanija, postoje različite frekvencije na kojima se emituju podaci sa čipa. Isto tako, postoje skeneri (čitači) koji čitaju samo jednu frekvenciju, ali i oni koji su univerzalni. Ovo može dovesti do toga da životinju koja se izgubila u drugoj državi ne mogu da identifikuju ukoliko nemaju odgovarajući skener.

– Ponekad se mogu čuti strahovanja od potencijalne opasnosti razvijanja kancera izazvanog mikročipom. Dosadašnja istraživanja na ovu temu pokazuju da određene vrste laboratorijskih pacova mogu češće oboljevati od kancera nakon ugradnje mikročipova. Isto tako, ispitivanja vršena nad psima nisu dovela do potvrdnih zaključaka u tom smislu i naučnici za sada ostaje pri tvrdnji da su koristi od čipovanja, potvrđene u stotinama hiljada slučajeva, neuporedivo veće od (za sada) nepotvrđene opasnosti.

Alternativne metode obeležavanja postoje i u pitanju su ogrlice koje emituju GPS signal. Nažalost, ovakve sprave koštaju više stotina evra i svakako nisu pogodne za male pse zbog svojih dimenzija.

Šta donosi budućnost?

Neke kompanije koje se bave razvijanjem tehnologija mikročipova za ugradnju u kućne ljubimce (ali i ljude) su razvile modele mikročipova koji ne samo da očitavaju identifikacioni broj, već mogu meriti i temperaturu životinje. Jedna od ovih kompanija, Digital Angel Corp. navodi da njihov Bio-Termo mikročip koristi poseban element koji očitava i šalje temperaturu tela. Ova metoda bi u mnogim situacijama ubrzala i olakšala uobičajeno rektalno merenje temperature. DigitalAngel takođe radi na razvijanju mikročipova koji bi precizno očitavali i neke druge važne telesne parametre poput nivoa šećera, pulsa, količine kiseonika i krvnog pritiska.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *