Kako da znate da je vaš pas oboleo od prostate

Bolesti prostate su vrlo česte kod pasa – one uključuju benignu hiperplaziju, bakterijski prostatitis, neoplazije prostate, ciste prostate i apcese prostate.

Klinički simptomi kod bolesti prostate su vrlo slični zbog toga što se kod svih njih javlja uvećanje prostate praćeno upalom.
Najčešće se javlja krvavi iscedak iz prepucijuma psa nezavisno od samog mokrenja.

Od nespecifičnih simptoma mogu da se jave povišena temperatura, kao i bol koji je često prisutan u stomačnom delu. Palpacijom (napipavanjem) prostate kroz rektum i preko abdomena može se utvrditi njena veličina i položaj.

Ultrazvučnim pregledom, zatim i rendgenskim snimanjem mogu se videti tačna veličina, položaj, ili neke cistične promene na samom tkivu prostate.

Benigna hiperplazija prostate je jedna od najčešćih promena na prostati kod pasa. Ona se javlja kod starijih pasa (6-7 god.) i obično nastaje zbog stimulacije androgenih polnih hormona. Na dijagnostiku benigne hiperplazije prostate obično ukazuje hematurija (krv u mokraći).

Ultrazvučnim pregledom može se videti simetrično uvećanje prostate. Takođe se vide male difuzne cistične strukture, a citološkim pregledom nalazimo krvne elemente, ali nema nikakvih znakova sepse ili neoplazija.

Što se tiče lečenja – ono nije potrebno kod benigne hiperplazije bez ozbiljnih simptoma. Kod pasa koji nisu za priplod, preporuka je izvršiti kastraciju. Samim tim, posle par nedelja, nastaje atrofija prostate. Kod pasa u priplodu treba da se koriste antiandrogeni, ali njihov efekat je privremen. Nažalost, bolest se ponovo vraća nakon što se prekine hormon-supresivna terapija.

 

Bakterijski prostatitisi mogu da budu akutni ili hronični, a kod takvih jedinki može da nastane i apces prostate. Normalno prostata je zaštićena od naseljavanja bakterijama, ali bolesna prostata je sklona tome da potpomogne infekciju ove žlezde. Najčešći put infekcije je iz uretralne flore, takođe je moguć i hematogeni put (putem krvi).

Od bakterija u uzorku, najčešće se javljaju: E. Coli, Pseudomonas, Streptococcus i Stafilococcus. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkog pregleda, pregledom tečnosti prostate i aspiracijom.

 

Veličina prostate ne mora biti promenjena kod ovakvih prostatitisa, dok se kod apcesa prostate palpacijom može naći asimetrija i povećanje.

Ultrazvučnim pregledom se lepo mogu videti apcesi koji su ispunjeni sa tečnošću.

Psi sa akutnim prostatitisom, ili apcesom vrlo retko mogu ejakulirati, zbog toga što je to za njih jako bolno.
Najbolji rezultati se dobijaju citološkim pregledom prostate. Ona obično pokazuje upalu sa prisustvom septičnih agenasa, ili prisustvo krvavog sadržaja.

Za bakterijski prostatit jedini pravi izbor lečenja su antibiotici. Prostatična tečnost je vrlo često kisela, a antibioticima je potrebna bazna sredina za lakše prodiranje u parenhim ove žlezde.

Akutni bakterijski prostatit i apces prostate su vrlo ozbiljne i po život opasne bolesti. Uprkos agresivnoj terapiji mortalitet pasa je vrlo visok.

Hronični bakterijski prostatitis može da bude asimptomatičan, osim što se sa vremana na vreme javljaju povratne urinarne infekcije.

Pregledom nalazimo normalnu veličinu prostate, ali ona može da bude asimetrična.

Tečnost prostate i urina treba mikrobiološki i citološki pregledati.

Antibakterijaska terapija mora trajati najmanje 4 nedelje i posle završetka terapije treba s vremena na vreme ispitivati uzorak semene tečnosti i urin, da bi se videlo da li postoji infekcija.
Kastracija je metoda izbora u lečenju hroničnog bakterijskog prostatitisa.

Od neoplazija prostate je kod pasa je najčešći adenokarcinom prostate. On se obično javlja kod starijih pasa u proseku posle desete godine.

Adenokarcinom je lokalno invazivan i lokalno metastazira u sublumbalne limfne čvorove, kosti karlice, kao i u lumbalnim pršljenovima.

Od kliničkih znakova javlja se bolno mokrenje, često se javlja i šepavost prouzrokovana koštanim metastazama, kao i gubitak telesne težine psa. Žlezda obično nije jako uvećana, ali njen oblik je uglavnom nepravilan.

Dijagnoza neoplazije temelji se na anamnezi, kliničkom i rengenološkom nalazu. Dijagnoza se potvrđuje aspiracijom, ili biopsijom.

Što se tiče prognoze kod adenokarcinoma prostate – ona je loša. Prostatektomija (hiruško uklanjanje prostate), hemoterapija i hormonalna terapija nisu mnogo uspešne u produžavanju kvaliteta života kod obolelih pasa.

Na žalost, bolesti prostate u kliničkoj praksi danas su sve češće. Sve bolesti ovog organa (osim karcinoma) mogu da se spreče kastracijom u toku prve godine života psa.

Kod nekastriranih odraslih pasa, ako se bolest razvije, kastracija je obavezno indikovana za sve pacijente i u bilo kom uzrastu, osim u stučaju karcinoma prostate – gde kastracija neće dovesti do poboljšanja zdravlja psa i samim tim je nepotrebna procedura.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *