Kako bi svet izgledao kada bi čovek učio od psa

Za razliku od ljudi, koji se zaklinju u prirodu, iako s njom imaju sve manje dodira, psi su joj u potpunosti prilagođeni. I koliko god čovek nastoji da pse otrgne od nje, i prilagodi ih sebi, zapis u genima psa dovoljno je jak da on i dalje ostaje – prirodan.

Ako ovako postavimo stvari, stižemo do pitanja ko koga treba da vaspitava i obučava. Psi su dovoljno inteligentni da mogu da prihvate čoveka i njegova pravila. Problem je u tome što čovek nije dovoljno pametan da od psa nauči ponešto. Možda zvuči smešno, ali je tačno: pas bi imao čemu da nauči čoveka! I ne samo to. Pas bi mogao da nas približi majci prirodi mnogo više, samo ako to želimo.

Početne lekcije

Šta nas kod našeg psa najviše obraduje? To što se uvek veseli kad nas vidi. I koliko god da nas čudi, on se uvek raduje, kao da nas vidi posle dugog vremena.
Pas je životinja trenutka i njegovo pamćenje ne doseže daleko unazad, da bi razmišljao šta se sve dešavalo i šta bi bilo kad bi bilo. Osim toga, zašto bi se opterećivao time kad je život ionako kratak? Dakle, svaki trenutak zajedničkog života treba iskoristiti i zato je normalno da nam se pas svaki put iznova obraduje.

02

Bez obzira na to šta se desilo prethodnog dana, sa svakim buđenjem vaš pas je ponovo spreman na uživanje i iskorišćavanje dana koji je pred njim. Bez obzira na vrstu aktivnosti, ako to radi s vama, vreme je u potpunosti iskorišćeno. Znate i sami da ako ga izvodite svakog dana u određeno doba, možete po njemu i sat da navijate. Nacrtaće se pred vratima sa neizgovorenim, a tako očiglednim pitanjem:”A šta ti čekaš“? U stvari, nije bitno o čemu se radi, već sa kim se to radi, svaki bogovetni dan.

Beskrajne igre

Nimalo ne treba da nas čudi želja psa da se igra kad god mu se pruži prilika. Danas pogotovo treba da se ugledamo na njega, jer nam dani prolaze u obavezama, a večeri u pokušaju da se odmorimo posle radnog dana uz televizor, ili ne izlazeći iz kreveta od hroničnog umora. A pas samo gleda i jedva čeka da vas izbaci iz te nezdrave kolotečine. Ne samo da će se lepo izigrati, već će i vama prijati da se opustite.
Uobičajeno je da ljudi u javnosti paze na svoje ponašanje, bez izliva emocija, sa stamenim izrazom lica, a sve sa željom da “neko” ne kaže nešto loše. Da li ste videli psa da se pretvara i da ne iskazuje svoje emocije? Na takvog još nisam naišao, a verovatno i neću, jer je pas životinja koja izražava svoja osećanja, bez obzira na to o čemu se radi. Možda to ponekad i nije najkulturnije, ali sigurno prija onome ko to radi.

Pseća priroda

Najviše volim da posmatram psa ujutru kad se budi. Nema skakanja iz kreveta i nema žurbe “na posao”. U stvari, potpuno je suprotno. Pas ustaje polako, dobro se protegne i zeva, a onda polako i lenjo osmatra okolinu i počinje da prikuplja informacije. Vremena za žurbu uvek ima. Zato se probudite na vreme i umesto skakanja iz kreveta, uživajte još nekoliko minuta.
Najlepše za vlasnika je kad se pas posle maženja i kontakta sa drugim ljudima i psima vrati, pogleda vas u oči i kaže, “Ajmo dalje, ovde smo završili”. Pseću lojalnost ništa ne može da kupi, ukoliko ste mu stvarno odani i provodite vreme zajedno. Koliko nas je spremno za tu osobinu. Bezrezervna odanost našim najbližima bez obzira na to šta rade i koliko su nam blizu. Osobina koja danas i nije baš na ceni, šta više,maltene nas potiču da sve bude posao, a emocije možemo da tražimo u sapunicama i Velikom Bratu. Naravno da ne, ako lojalnost tako lepo stoji psu, što ne bi i nama. Uz lojalnost ide i opraštanje. To jest, ne budite zlopamtilo. Da li je pas zlopamtilo? Samo ako je maltretiran toliko da se to pretvorilo u svakodnevnu noćnu moru. Inače, vaše svakodnevne greške i propuste on ne pamti i ne opterećuje se njima. Ako zna da ga volite, sve će vam oprostiti, jer je suviše pametan da bi se opterećivao glupostima. Probajte i vi.

Izgled i suština

Uvek sam savetovao vlasnicima da uče pse da jedu različite vrste hrane. I gotovu, i kuvanu, i svežu, kao i voće i povrće. Nema ničeg lepšeg nego kad vidite da pas uživa u obroku koji je dobio od vas, pri čemu na kraju uvek pita da li će možda dobiti i repete. Činjenica je da psi uživaju dok jedu kao da im je poslednji obrok. Naravno, ima i izroda od kojih vam se diže kosa na glavi, jer ništa nije dovoljno dobro za njih. Ali, hajde da se držimo većine koja voli da jede. Pokušajte da uživate u hrani. Ne kao da vam je poslednje, već kao nešto što treba da omogući da i dalje funkcionišete i čekate da vidite šta vam je sledeće kuvar spremio.
U psećem slučaju izgled i nije toliko bitan. Sve je u mirisima, pokretima i unutrašnjoj snazi (kao i spoljašnjoj). Ali, izgled je, za razliku od ljudskog roda, na ko zna kom mestu. I ko je u pravu? Naravno, psi. Ne može spoljašnji izgled da bude važniji od onoga što osećamo jedni prema drugima. Nadgradnja se vidi u odnosu prema nama samima i onima koji nas okružuju, a ne u tome koliko su skupe krpice koje nosimo.

Nesputano čulo

U jednom od nedavno objavljenih tekstova upozorio sam da ne dovoljavate psu da gura glavu kroz prozor sutomobila. Mišljenje nisam promenio, samo pokušavam da dokučim šta ih vuče da to rade. Pretpostavljam da su slični nama. Vetar i opijajuća brzina čine da se osete moćno i slobodno, da rade nešto što inače ne mogu. Ono što fascinira je detinja radost koju pokazuju i u kojoj uživaju, bez obzira na to koliko godina imaju. Mi, s godinama, nažalost, potpuno izgubimo to osećanje i kolotečina u kojoj živimo ubija u nama avanturistički duh koji smo nekad imali. Pratimo svoje četvoronožne prijatelje, a hrabrost kojom prilaze životu je za kopiranje.
Zvučaće smešno, ali… počešite se kad vas svrbi. Naravno, ne mislim na buve. Mislim na probleme koje guramo pod tepih i godinama gutamo u sebi ono što nam skraćuje život. Psi to ne rade. Svoje neuroze pokušavaju da reše u trenutku, inače nisu sposobni da idu dalje. Sve što ih muči žele da reše ako su u mogućnosti, a ako ne, onda će izbegavati mesta gde mogu biti povređeni.
I na kraju, ono što najviše volimo kod pasa… čuvajmo one koji su nam bliski i trudimo se da pomognemo da izraze svoj maksimum kako bi našli svoje mesto u ovom sve izvrnutijem svetu u kojem živimo. Znate li požrtvovaniju majku od keruše u prvih mesec dana života štenadi? Braniće ih životom, a kad progledaju, učiće ih da opstanu najbolje što mogu.
Dakle, iako malo filozofski napisano, sve ovo su osobine koje volimo kod naših pasa. Zašto ih onda ne bismo i mi ispoljavali. Šta je sramotno u njima, ili, zašto su psi gori od nas ako se ponašaju po ovim kodeksima? Ostaje samo da se nadamo kako će još dugo odolevati ljudskim pokušajima da od njih naprave pandan ljudi u životinjskom svetu. Da će ostati svoji i podučavati nas još dugo.

Vernost

Pseća vernost dolazi do izražaja naročito kad nam nije sve po volji. Velikodušnost i strpljivost koje pokazuju leče sve. Kao da znaju kad treba samo duboko da dišu i leže pored nas strpljivo, dok u nama sve kuva. Dodir tople pseće kože u tom trenutku odnosi napetost. Zar ne bi bilo lepo da i međusobno možemo da ostvarimo sličan kontakt?

Dr vet. med. Miloš STANOJEVIĆ

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *