Ima li veterina odgovore na sva „ulepšavanja“ pojedinih rasa

Nije zanemarljiv broj rasa koje, takve kakve su stvorene voljom čoveka, ne bi dugo opstale u prirodi.

Ali, to ništa ne znači onima koji ih vole i sa tim njihovim „manama“ koje imaju i svoje naličje.

Nesporno je da je morfologija brahiocefaličnih pasa (buldog, francuski ili engleski, mops i boston terijer, razni molosi) rezultirala genetskom selekcijom u više od pedeset proteklih godina i dovela do poravnjanja, naboranosti kože i skraćivanja ličnog dela glave.

Uprkos novonastalim problemima sa koštanim sistemom i pojavom kožnih oboljenja, nastavlja se sa „ulepšavanjem“ ovih rasa, što automatski dovodi do usavršavanja veterinarskih intervencija. Iako u prirodi ne postoje ovakve rase, njihov broj i ljubav prema njima opstaje stotinama godina unazad, pa tako i želja da im se omogući normalan život.

Poremećaji
Koliko god je izgled glave ovih pasa bio popularan, stvorio je prostor za neke deformacije koje se naročito oslikavaju na sistemu za disanje i, što je najinteresantnije, preko njega i na organe za varenje. Od nepravilnosti i poremećaja evidentni su: pojačani zvuci pri disanju, ograničenje tolerancije prema toploti i naporima, cijanoza (plava, modra prebojenost kože i sluzokože) i sinkopa (prolazni gubitak svesti).

U digestivnom traktu, problemi se izražavaju u obliku vraćanja hrane, ili povećanog balavljenja pri stresu, kao i čestog povraćanja. Sve su brojnija istraživanja koja dokazuju da su poremećaji organa za varenje povezani sa anomalijama disajnih organa.

Kad je razlog dolaska kod veterinara otežano disanje, netolerancija na napore ili vrućinu ili nesvestica, kroz razgovor i uvrđivanje istorije bolesti često se dođe i do podatka o poremećaju organa za varenje.

Isprva se uočava otežano disanje, uglavnom poreklom od stresa različitih vrsta. Obično ga prate hrkanje i otežano kretanje, ili loš odgovor na fizički napor i to nedeljama ili mesecima unazad. Može da bude otežano i udisanje, ili i jedno i drugo. Problem je u tome što ovakve stvari prate i poremećaji organa za varenje.

Tu mogu da se uključe ponovljeni pokreti gutanja, pojačano traženje i žvakanje trave tokom šetnje, povraćanje tokom uzbuđenja ili igre, vraćanje pljuvačke ili povraćanje delimično svarene hrane dugo nakon obroka.

Kad se jave uočljivije promene organa za varenje, prate ih i promene u disajnim organima.

Simptomi
Postoji pet osnovnih znakova koji se uzimaju u obzir da bi se utvrdila ozbiljnost disajnih poremećaja.

To su: hrkanje, otežano udisanje, gubitak daha, loše podnošenje napora ili stresa i nagle nesvestice. Ako su zahvaćeni i organi za varenje, može se očekivati balavljenje, regurgitacija (vraćanje hrane iz želuca u jednjak) i povraćanje.

U jednoj studiji sa istraživanjima, koja su obavljena na 73 psa, samo 6,6 odsto nije pokazivalo probleme digestivnog trakta, zavisno od toga koji je razlog dovođenja psa (respiratorni ili digestivni problemi koje je vlasnik primetio).

Čak 82 posto pasa imalo je izražene srednje jake ili jake simptome oba sistema. Prvi klinički znaci, bez obzira na to da li su u pitanju organi za varenje ili disanje, javljaju se još sa šest meseci starosti kod 67,2 odsto obolelih.

mops

Kod organa za varenje treba pregledati obavezno usnu duplju i proveriti pokretljivost donje vilice, jer je moguće da dođe do smanjenja pokretljivosti.

Devijacija jednjaka izaziva njegovo izduživanje a samim tim i slabiji protok pljuvačke i manjih količina hrane koja se zadržava u jednjaku, pa može da dođe i do njenog izbacivanja na usta, ukoliko je životinja uzbuđena.

Zapaljenje jednjaka takođe može da se pojavi iz istog razloga, ili da zbog nemogućnosti kardije ostane zatvorena (otvaranje tokom disanja, što nije primećeno ni kod jedne druge rase tokom ispitivanja jednjaka endoskopijom). Može se očekivati i gastritis, a na izlasku gde pilorus zatvara i otvara prolaz u dvanaestopalačno crevo nalaze se nabori i sluz koja može da oteža prelazak hrane u crevo.

Lečenje
Pristup ovakvim problemima može biti hirurški i medikamentozni. Kod oštećenja gornjih disajnih puteva veterinari će se pre odlučiti za hiruršku intervenciju, a kad je u pitanju sistem za varenje, dobri rezultati postižu se i lekovima.

Tretmani traju dve do tri nedelje, ali je najbitnije da pas u tom periodu bude oslobođen bilo kakvih fiičkih napora i da bude na dijeti koju prepisuje veterinar.

Problemi koji su nastali zbog genetskih predispozicija ne mogu se rešiti baš u svakom pojedinačnom slučaju, a mogući su i recidivi.

Napredak veterinarske medicine daje dovoljno razloga za optimizam, pa samim tim i dalje čuvanje ovakvih rasa koje bi u prirodi bile veoma brzo eliminisane.

I srećom po takve rase, postoji mnogo ljubitelja koji ih vole baš takve sa kratkim njuškama, hrkanjem i još kojekakvim drugim problemima.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *