I psi imaju dušu!

Ne možemo i ne smemo govoriti o psihologiji pasa, a da pritom nismo sasvim sigurni o čemu se, zapravo radi. Psihologija, konkretno jeste nauka o duši, odnosno o onome što se pod pojmom „duša“ podrazumeva. A pod pojmom „duša“ odnosno „psiha“ krije se skup pojava neposrednog unutrašnjeg iskustva; onih pojava koje svaka svesna jedinka nalazi u sebi kao nešto, što joj je neposredno dato. Tako kažu knjige. Za ljudsku vrstu važi mišljenje moderne medicine koja tvrdi da je čovek svesno biće i poseduje „dušU“. No, kako stoje stvari sa psom?

pas dusa

Tako i nehotice zalazimo u filosofske sfere, koje na prvi pogled nemaju puno veze s kinologijom. Međutim, razmatranje postojanja duše u naših ljubimaca neraskidivo povezuje ove dve oblasti. Naime, bilo koji pristalica materijalističkog pravca u filosofiji izvesno će negirati postojanje i značaj pojma „duše“, dok će ga pristalica idealističkog upravo potencirati. Rečeno drugim recima – materijalistički orijentisana osoba psu će odricati svesnu delatnost i većinu radnji pripisaće instinktima. Nasuprot njemu, idealista će insistirati na priznavanju individualnosti ličnosti psa i postojanju njegove svesti, a time i duše.

Pas-i-vlasnik

Šta je prava i jedina istina, nemoguće je reći. Stvar je ličnog opredeljenja kojem se stavu prikloniti ili, pak, potražiti neku sredinu, ili kompromis. Naš lični stav, kao stav osoba koje s psom provode dobar deo dana, pitanje „Ima li pas dušu?“ ne može ostaviti bez potvrdnog odgovora.

Pas ima dušu, štaviše pas, baš kao i čovek, predstavlja psihički manje ili više izgrađenu jedinku, koja se razvija u apsolutno samostalnu individuu. Tokom svog razvoja pas stiče saznanja unutar svog okruženja i ova saznanja koristti u odgovarjućim prilikama i situacijama u svom „psećem“ životu.

Ovaj proces je normalno postupan i u suštini nije ništa drugo do proces sazrevanja psihe psa, odnosno proces izgradnje budućeg karaktera vašeg ljubimca. Prema Aldingtonu, koji u svojoj knjizi posvećenoj postojanju duše u psa govori i o bitnim momentima za razvoj karaktera mladog psa, postoji nekoliko kritičnih perioda u odgoju psa vezanih za uzast. Kao najvažniji, autor navodi fazu socijalizacije šteneta.

U prvim danima života štene provodi najveći deo vremena spavajući, dok mali delić posvećuje ishrani, odnosno sisanju. Ova faza se naziva neonatalnom i nije od posebnog značaja za psihu šteneta, u ovom periodu štene je još zatvorenih očiju, a reakcije na zvuk nisu uočljive, sve do otprilike – kraja treće nedelje. U ovom periodu, dakle, štene nije spremno da prima informacije iz spoljne sredine vizuelnim niti auditivnim putem, te je na neki način isključeno iz svog okruženja.

Faza socijalizacije optočinje početkom četvrte nedelje starosti šteneta, a karakterišu je pojačana aktivnost i zainteresovanost za zbivanja u okolini, kao i aktivno učestvovanje u istim. U ovom periodu štene počinje da razvija svoju individualnu svest kroz kontakte sa svojom braćom i sestrama u leglu i kroz igru i proučavanje predmeta, pojava i zvukova u svojoj neposrednoj blizini. Zato je i dužnost i obaveza svakog odgajivača i vlasnika da štenetu u ovom periodu, koji se završava oko 12 nedelje starosti, posveti veliku pažnju i da svoju delatnost usmeri na pravilan odgoj štenadi, te da ih u toku igre dovede u niz različitih situacija, koje će štene morati da resi svojom intuicijom ili, da kažemo, „svojom glavom“.

Štene koje se u ovom periodu susretne sa zvukom zvonceta na ulaznim vratima i prihvati ga kao uobičajenu i svakodnevnu pojavu u vašem stanu, neće – kao odrastao pas – gromoglasno lajati svaki put, kada se na vratima pojave vaši očekivani gosti. Sve situacije, koje namerno treba da indukuje pre svega odgajivač, a docnije da nastavi vlasnik psa, imaju za čili, odgajanje zdrave štenadi koja neće imati grešaka u karakteru, niti rđav karakter, već će biti pravi primerci svoje vrste, stabilni, kako u fizičkom, tako i u pihičkom pogledu.

Uporedo sa procesom razvoja individualne svesti pas-pojedinca, teče i razvoj kolektivne svesti psa, vezan za instinktivna ponašanja, pre svega za osećaj pripadanja čoporu, najpre u okviru legla, a potom unutar porodice vlasnika.

Završetkom faze socijalizacije krajem 12 nedelje života šteneta otpočinje juvenilna faza, nakon koje sledi faza sazrevanja ili pubertet. Ova faza vodi u fazu zrelosti u kojoj će naš ljubimac ispoljiti sve one osobine, bile one dobre ili loše, koje je imao prilike da oformi i oblikuje živeći uz nas i sa nama. Zato nije bez osnova stara izreka da štene liči na svoju majku, a odrastao pas na svog vlasnika. A obrnuto – vlasnik na psa? To je već nova priča.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *