Hrvatska: Zabranjeni terapeutski psi za reahbilitaciju, asistentima ukinut novac

Poznata je činjenica da terapijski psi mogu ulaziti svuda kao pratnja osobama kojima služe za rehabilitaciju, ali u predškolske ustanove ulaz im ipak neće biti dozvoljen, piše Slobodna Dalmacija.

Ministarstvo nauke, obrazovanja reagovalo je na slučaj deteta u Zagrebu koje ima višestruka oštećenja i čiji su roditelji tražili da u vrtić dolazi s terapeutskim psom.

U MZOS-u su zatražili stručan savet Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo i, na osnovu toga, ove nedelje su svim direktorima vrtićkih ustanova u državi poslali dopis u kojem ih upozoravaju na činjenicu da za boravak psa u predškolskoj ustanovi nema zakonskog utemeljenja, te da se umesto toga deci sa poteškoćama osiguraju pomoćnici u radu, dodatni vaspitači ili neka druga kvalifikovana osoba.

Deca invalidi

– Predlažemo svim glavnim vaspitačima i direktorima kojima se roditelji obraćaju sa željom da pas bude uz dete u prostorima dečjeg da im u uljudnom razgovoru ukažu na to da je dečji vrtić vaspitno-obrazovna i javna ustanova u kojoj se obrazuju deca rane i predškolske dobi, za što su odgovorni oni, a terapijski pas ili pas vodič može biti u porodičnom okruženju sa detetom, na što roditelji imaju prava i odgovornosti, te da sa psom mogu doći do ulaznih vrata dečjeg vrtića – piše u dopisu kojeg direktorima vrtića šalje Marija Ivanković, šefica  Službe za predškolski odgoj i obrazovanje u MZOS-u.

Svoju odluku, ponavljamo, na dobijenom mišljenju HZJZ-a čiji stručnjaci takođe smatraju kako su lični asistenti bolje rešenje za mlađu „vulnerabilna populaciju“ nego što su to terapeutski psi.

– Deca predškolskog uzrasta su u povećanom riziku od infekcija uopšteno, pa tako i od onih koje potencijalno mogu preneti psi … Oni su, kao i druge životinje, nosioci različitih klica: bakterija, virusa (čak i virusa gripa), parazita i gljivica koje kod ljudi mogu izazvati bolest …

U svom krznu mogu da imaju krpelje ili buve kao moguće vektore uzročnika bolesti. Ističemo važnost zaraze bakterijom Campilobacter jejuni, jednom od vodećih uzročnika bakterijskog gastroenteritisa kod dece. Ostale moguće bolesti koje se mogu preneti sa psa na decu su besnilo, K-groznica, šuga, ehinokokoza, mikrosporoza – piše, među ostalim, doc. dr Ranko Stevanović, v.d. direktora HZJZ-a koji navodi kako bi, u slučaju eventualnog odobrenja boravka terapeutskih pasa u vrtiću, bila potrebna prethodna edukacija svih radnika, kao i eventualno supervizije „budući da je to jedan sasvim novi aspekt za vaspitače i celokupni u vrtiću“.

Apsurdno je, međutim, da iz HZJZ-a sugerišu dovođenje ličnih asistenata u vrtić koji bi bili na raspolaganju deci s poteškoćama, a Zakonom o predškolskom vaspitanju oni uopšte nisu predviđeni u radu sa decom!

Neslužbeno doznajemo i kako su se s ovom problematikom i pre zagrebačkih vaspitača susreli oni u Imotskom, u tamošnjem vrtiću.

– Tačno je, lane smo imali jedan takav slučaj. Roditelji deteta sa poteškoćama u razvoju kazali su nam u junu, dakle krajem prošle pedagoške godine, da će najesen u vrtić dolaziti i terapeutski pas koji im je odobren. S obzirom da za takvo što nikad dotad nismo čuli, raspitali smo se na nekim adresama i dozvolili roditeljima da psa dovedu isključivo do vrata vrtićke grupe.

Oni su se prvo protivili, naglašavajući kako je to skup pas kojeg se ne može ostavljati pred vratima, te da može biti i među drugom decom, no mi nismo na to pristajali. Dakle, do garderobe i gotovo. U međuvremenu su i proredili svoje dolaske sa psom, tako da nas više toliko i ne muči taj problem, no nakon ovog dopisa, kojeg smo primili od Ministarstva, moraćemo ih zamoliti da životinju ipak ne uvode u vrtić – kaže Dražen Markota, direktor DV -a „Imotski“.

Prepreke

– Nemaju asistenata koji bi bili s njihovom decom u redovnom vrtiću
– S terapeutskim psima smeju isključivo do vrata vrtića
– Nemaju koga angažovati da im čuva decu dok su oni na poslu

Briga se svaljuje na leđa stažista

S činjenicom da zakon uopšte ne predviđa rad asistenata s vrtićkom decom suočila se i naša sagovornica (podaci poznati redakciji), majka šestogodišnjeg dečaka sa poremećajem iz autističnog spektra koji već tri godine, po dva sata dnevno, uz posebni, pohađa i redovni vrtić.

– Poslednjih godina u redovni program upisuje sve više mališana sa nekakvim poremećajima, zbog socijalizacije koju im omogućava druženje sa drugom decom. Problem je što, po mom sudu, to nije rešeno na adekvatan način. Naime, takvoj bi se deci trebalo malo više posvetiti, a na koncu ispadne kako ova dužnost dopadne neku stažistkinju koju nakon nekoliko meseci, zavisno o potrebi, pošalju na zamenu u drugi vrtić ili, pak, odgajateljicu koja mora istovremeno brinuti o dvadesetero dece u grupi . To definitivno nije rešenje – kaže ova majka.

Slobodna Dalmacija

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *