Da li životno iskustvo određuje ponašanje psa

Pse, kao i ljude, dobrim delom određuje njihovo životno iskustvo. Svaki pas je na svoj način poseban – zbir osobina neke rase i života koji je vodio, pa sve što možemo učiniti jednostavno jeste da mu pružimo ljubav i podršku kad mu je potrebna.

Životno iskustvo

Iskustvo je važna stvar. Konačno, prenošenje iskustava i znanja sledećim generacijama je i stvorilo ljudsku civilizaciju. Na iskustvu se, uči. Ali iskustvo nam ponekad može i odmoći.

Naime, retko se situacije u životu ponavljaju onako kako su se već dogodile. Svaka je osoba i situacija posebna za sebe i stoga nam, ako to dopustimo, traumatsko iskustvo može otežati snalaženje u novim situacijama i sa novim iskustvima.

Svaki  pas je poseban

Nije sve u iskustvu. Ima nešto i u nepromišljenosti. Sa psima je slično. Još je nobelovac Konrad Lorenz dokazao da što je biće složenije, to je ličnije i poseduje više karaktera. U tom smislu, psi nisu daleko od ljudi.

Svaki pas je jedinka za sebe, tako je čak i kod rasa i uprkos našem selektivnom uzgoju (koji neretko poprima i morbidne razmere). Ako smo već posedovali psa, može nam se tako dogoditi da našeg novog prijatelja upoređujemo s onim bivšim, odgajamo ga na sličan način ali s njim to, eto, nekako ne ide.

Istina, u psihološkom smislu psi dele mnogo toga zajedničkog i postoje metode po kojima se odgajaju, ipak u vašem bavljenju psom treba uvažiti njegovu ličnost. Konačno, kad razmisle o tome, mnogi su vlasnici toga svesni ali često im nedostaje znanja i metodologije da nešto učine u tom smislu.

Psi takođe doživljavaju i traumatska iskustva. Mi našeg psa volimo i želimo da mu pomognemo, ali ljubav ne treba brkati sa popustljivošću i sažalnošću. Fraza ‘Žao mi ga je’ ne pomaže vašem psu, već često čini upravo suprotno. Tešenjem i preterano zaštitničkim odnosom zapravo potkrepljujete stanje u kojem se on zatekne te je tako i sa strahom i panikom.

Istina, našeg je psa nešto povredilo ili uplašilo, a njegov je lični karakter takav da je to ostavilo većeg traga. S nekim drugim psom bilo bi možda drugačije.

Često ne možemo kontrolisati ono što se dešava našem psu ali imamo izbor kako se postaviti prema tome i pomoći mu da ‘pregrmi’ loše iskustvo. Jer, moramo biti svesni, i naše ponašanje i stav umnogome utiču na našeg pratioca. Neretko se dešava da kakav traumatski događaj ostavlja podjednako traga i na našem psu i na nama.

Poznata je, naime, izreka: ‘Kakav gazda, takav pas.’ Iskustvo govori kako u njoj ima mnogo istine. Na primer, ako je naš pas pretrpeo udarac automobila i bio povređen to je moguće, ostavilo traga i na njegovoj psihi. Nažalost, moguće je i da mi otad, kad ugledamo automobil stežemo povodac i napeti smo.

Pas reaguje iz svoje frustracije i traume a mi iz svoje, i evo nas u začaranom krugu iz kojeg se katkad teško izlazi bez adekvatne pomoći i treninga. Slično je i sa drugim poteškoćama koje u suživotu sa našim prijateljem doživljavamo.

Samo mirno

Poznati trener Cesar Millan često govori o smirenosti i asertivnosti i s tim aspektom njegog rada lako se složiti. Rad sa psom zaista zahteva unutrašnji balans i smirenost bez preteranog prepuštanja emocijama. Jedino tako mu možemo do znanja dati koje su naše želje ali i pružiti mu pravilnu podršku.

Takođe, u bavljenju pasjim traumama utemeljenim na iskustvu valja imati na umu da psi (barem koliko dosad znamo) ne kontempliraju o prošlim događajima već reaguju trenutno, ponekad i tako da ih određena situacija podseti na traumu. Stoga je važno pravilnim radom i motivacijom desenzibilizirati ljubimca pri čemu naše, tako ljudsko, kontempliranje o traumatskom iskustvu i nije od pomoći.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *