Šta kada pas ima kijavicu

Kao i ljudi, psi su skloni bolestima koje se javljaju samo u određeno doba godine. Tek što smo svoje ljubimce odbranili od prehlada i upala i uspešno izašli na kraj sa letnjim alergijama i infekcijama disajnih puteva i kašljem, alarm je ponovo uključen. Jesen, kome se raduju svi ljubitelji pasa, nosi i spektar rizika i potencijalnih bolesti na koje bi vlasnici trebalo posebno da obrate pažnju.

Alergije i alergijski bronhitis, crevni paraziti i dermatitis u kombinaciji sa navalom insekata oštrih žaoka i svim posledicama koje njihovi ujedi nose kompletiraju lepezu opasnosti koje prete našim ljubimcima. Među najozbiljnijim bolestima koje psi mogu da zakače već sa prvim toplim danima jeste piroplazmoza (babezioza).

PIROPLAZMOZA
Ovo oboljenje izazivaju sitni paraziti babezije, koji napadaju eritrocite u krvi psa, gde se razmnožavaju i uzrokuju njihovo raspadanje. Babezija ulazi u organizam preko krpelja koji, kada se prilepi na domaćina, u njegov krvotok izlučuje zaraženu tečnost. Nisu svi krpelji u prirodi zagađeni, ali oprez je neminovan.

Bolest počinje naglo, a prepoznaje se po promenama u ponašanju životinje. Pas preko noći postaje miran, trom, lenj, bez apetita i živosti. Neke životinje povraćaju ili imaju proliv, a javlja se i otežano disanje. Prateća pojava je povišena temperatura. Među najuočljivijim simptomima je promena boje mokraće, koja postaje tamnožuta, crvena ili tamnosmeđa.

Piroplazmoza se dijagnostifikuje laboratorijskom analizom krvi. Uspeh izlečenja zavisi od brzine reagovanja posle otkrića simptoma. Ukoliko u ruke veterinara ljubimac dođe u početnom stadijumu, uz određene lekove koji ubijaju parazite, kao i infuzije sa vitaminima, poboljšanje nastupa već posle dan, dva. Ako bolest odmakne, dolazi do masovnog stradanja eritrocita, zbog čega se smanjuje funkcija jetre i bubrega. Ukoliko su oštećenja prevelika, terapija ne garantuje poboljšanje.

ALERGIJE
Proleće je i vreme bujanja alergija, koje podjednako muče i pse i ljude. Vesnici proleća i alergena su često češanje, opadanje dlake, pa čak i kijanje. Istraživanja pokazuju da čak svaki peti pas pati od preosetljivosti na određenu materiju. Posebno su ugroženi oni kojima zbog hiperosetljivosti teško pada i najobičnija šetnja u prirodi.

Prema rečima dr veterine Siniše Ivaštanina, atopija odnosno alergija na polen trave, cvet drveća, prašinu ili grinje pojava je koja nije svojstvena samo ljudima već i životinjama. Razlika je u tome što se ove promene na prvu loptu netačno objašnjavaju kožnim oboljenjima.

“Najčešći simptomi kod pasa su češanje i grickanje šapa, dok se disajni problemi kao što su kijanje, curenje iz njuške i kašalj javljaju u retkim slučajevima. Česta je upala spoljašnjeg ušnog kanala, koju vlasnici mogu da ustanove po neprijatnom mirisu i stvaranju veće količine ceruma odnosno ušne masti”, objašnjava Ivaštanin.

Važan pokazatelj da se radi o sezonskoj alergiji svakako je i period u kojem se simptomi ciklično ponavljaju. Povećana koncentracija polena vezuje se za proleće, ali i ranu jesen, dok cveta veliki broj trava. Alergotestovi su veoma pouzdani za definisanje alergijske reakcije kod životinja, ali veterinari na osnovu ranije anamneze utvrđuju da li je baš to uzrok problema. Dragoceni su testovi koji se rade intradermalno odnosno na koži se izaziva reakcija s manjom količinom alergena, a u istu svrhu koriste se testovi na osnovu analize krvi.

Praksa pokazuje da osetljivost na alergene pokazuju labradori, retriveri, škotski terijeri, engleski i irski seteri, nemački ovčari, ali i brahocefalične rase poput engleskog buldoga ili boksera

Pas na livadi

Lečenje podrazumeva upotrebu antihistaminika, kao i kortikosteroida koji umanjuju reakciju. Često nastaju i bakterijske infekcije kože zbog lizanja i češanja mezimca, pa se uporedo propisuju i antibiotici. Ukoliko su izazivači alergija stalno prisutni u okruženju mezimca, kao što su grinje i prašina, redovna upotreba ovih lekova može dodatno da oslabi imunitet, a samim tim i otpornost na druge alergene. Tada se preporučuje hiposenzibilizacija odnosno tretman kroz koji se ubrizgava mala količina alergena da bi organizam povećao prag tolerancije. Terapija je duga, a samim tim i skupa, ali i jedini uspešan način da se ljubimac trajno spase od prolećnih nevolja. Nezasićene masne kiseline u ishrani su takođe preporučljive, ali nisu delotvorne kod svakog psa, mada nema ni opasnosti da se proba i ovakav vid lečenja.

kijavica pas

Praksa pokazuje da osetljivost na alergene pokazuju labradori, retriveri, škotski terijeri, engleski i irski seteri, nemački ovčari, ali i brahocefalične rase poput engleskog buldoga ili boksera. Ukoliko je uzročnik alergije polen, preporučuje se izbegavanje drveća koje ga stvara i održavanje kratko ošišane trave ako je mezimac u dvorištu. U vreme najvećeg stvaranja polena, za psa je bolje da bude u zatvorenom prostoru, a pranje šapa posle šetnje je obavezno.

Posebna vrsta preosetljivosti koja muči dobar deo naših mezimaca je ujed buve. Toplo vreme je idealno za njihovo razmnožavanje, a često kretanje pasa ubrzava njihovo prenošenje sa jedne životinje na drugu. I dok se većina ljubimaca sa buvama bori kao sa neželjenim gostima, preosetljivim životinjama dovoljan je ujed i samo jednog insekta da bi izazvao svrab i upalu kože. Promene se najčešće javljaju u lumbalnom delu, u korenu repa, na bedrima i stomaku. Manifestuju se gubitkom dlake, crvenilom kože, pojavom krasta ili živih rana koje životinje prave intenzivnim češanjem. Verni pratilac ovih simptoma jeste sekundarna bakterijska infekcija. Jedini put za eliminaciju ovih problema je primena sredstava protiv buva i insekata, ali i higijena sredine u kojoj pas boravi. Buve svoja jaja ostavljaju u podlogama, prekrivačima, ležajevima, krpama…

DERMATITIS
U krugu bolesti koje mogu da ponesu etiketu prolećne jeste i atopični dermatitis. Reč je o kožnoj reakciji na alergene kod genetski predodređenih životinja. Najčešće se pojavljuje kod pasa između prve i treće godine. Manifestuje se svrabom i crvenilom kože u dodiru sa određenim vrstama trava, polena, grinja. Svojevrsni odgovor organizma na pojedine supstance iz prirode jeste i alergijski bronhitis. Po pravilu se pojavljuje sezonski, u doba cvetanja ambrozije, lipe, leske… Ova vrsta bronhitisa manifestuje se kašljem, kijanjem, curenjem iz njuške, ali i pojačanim suzenjem očiju i pratećim upalama.

Povećano kretanje pasa, mešanje sa drugim životinjama, ali i toplo vreme razlozi su učestalosti crevnih parazita u prolećnim mesecima. Prvi signali da je životinja došla u kontakt sa parazitima jesu poremećaji u stolici. Javlja se proliv, koji je uzrok zaraze od koje mogu oboleti i druge životinje.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *