Da li su psi naši prijatelji ili sluge?

Odnos s ljubimcem teško je definisati s obzirom na to da naše životinje ne mogu da nam kažu šta misle i kako se osećaju, ali postoje neke nedoumice koje možemo rešiti.

Psi su prvenstveno naši prijatelji, a zauzvrat im mi moramo biti vođe te im dati primer kako živeti u ljudskom okruženju.

Prijateljstvo ljudi i pasa smatra se samorazumljivim, ali nameće se legitimno pitanje: „Opisuje li se njime zaista narav tog odnosa?“. “ da li pas treba da bude prijatelj ili podanik-poslušnik?“

U kinološkim krugovima odavna poznat termin „vođa čopora“ u našoj je široj javnosti tek odnedavno pustio korenje, zahvaljujući televizijskoj emisiji popularnog Cesara Millana.

Ipak, kinologija je nauka koja se stalno razvija, a famozni šaptač psima, mnogi se slažu, svoje „vođstvo čopora“ ipak malo prenaglašava. Dominacija je po njemu prirodno stanje uma svakog psa i pse  treba stalno, pa i fizički, podređivati ljudima.

Ko se tako ponaša prema prijateljima? Mi sigurno ne bismo hteli da budemo takvi prema svome najboljem prijatelju.

Pas nam itekako može i treba biti prijatelj, i naš odnos zapravo je partnerska simbioza u kojoj svaka strana daje svoj doprinos. Ipak, komponenta autoriteta je neophodna. Ne zato što će nam u suprotnom naš sopstveni pas „doći glave“ već iz razloga da psi žive u ljudskom svetu i kulturi čije principe i pravila moraju, radi svog dobra, usvojiti.

Bilo kako bilo, psi nam zaista jesu prijatelji što ipak ne isključuje naš neophodan status vodstva u tom odnosu. To, u praktičnom smislu, znači da ne činimo dobro svojim psima povlađujući im. Na primer, davanje psima poslastica „tek tako“ nije preporučljivo. Mnogo je bolje prethodno od psa tražiti da obavi neki zadatak ili trik, poput sedanja ili davanja šape. Tako pas uči da zasluži nagradu a mi dobijamo status vođstva u našem odnosu.

Takođe, nije dobro da pas inicira zajedničku igru, mnogo je korisnije koristiti igračke namenjene za interakciju, ali ih i davati kad nama odgovara poigrati se sa našim psom. Na taj način mi imamo kontrolu a pas potrebnu strukturu vlastitog života.

Strukturiranost podrazumeva i redovne obroke, a nikako hranjenje iz činije u kojoj uvek ima hrane. To je važno iz nekoliko razloga. Pre svega, pas se uči redu i tome da ne bude izbirljiv pri jelu, što može imati dodatni značaj i da lakše primetimo kad nešto nije u redu sa njegovim zdravljem.

Kod psa koji uvek brlja po hrani mnogo ćemo teže uočiti manjak apetita. Uz to, tačna i redovna ishrana tako da ako naš ljubimac ne pojede ponuđenu hranu, a činiju uklonimo, regulisaće bolje i njegovu varenje.

Konačno, i mi ljudi hranu konzumiramo obično u tačno određenim obrocima. Sebi ili svom detetu ne biste ostavili tanjir sa supom na stolu ceo dan. Nema potrebe to čini ni sa psom.

Na kraju, za psa koji živi u stanu bilo bi dobro da ipak spava odvojen od svoga gazde. Mnogi vlasnici vole sa psima deliti ako ne ležaj onda bar zajednički prostor. Načelno, u tome nema ništa loše ako smo psa prethodno naučili da noć može provesti i sam. Tada je deljenje prostora ipak naša odluka i stvar zajedničkog zadovoljstava.

Psi se sjajno prilagođavaju okolnostima a, kad bolje razmislite, vi zapravo uveliko možete kontrolisati okolnosti njihovog življenja.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *