Da li je štenećak izlečiv?

U grupi psećih bolesti štenecak zauzima veoma istaknuto mesto. Pre svega, smatra se bolešcu mladih pasa. Od štenecaka prirodno obolevaju mesojedi i to pas, vuk, lisica, prerijski vuk i šakal, a može oboleti i hijena. Od krznašica obolevaju: kuna, lasica, tvor i kanadska kuna ako i rakun.

Od ove virusne bolesti nojcešce obolevaju štenad u vremenu odbijanja od sise, pa do prve i druge godine života. Odrastanjem psa smanjuje se mogucnost obolevanja, ali nije iskljucena. Pojava bolesti je karakteristicna za hladnije periode, jesen i zimu, mada se javlja tokom cele godine. Pogoduju joj nazeb, avitaminoza, pothranjenost ili crevni paraziti.

Virus štenecaka širi se, od bolesnog ka zdravom psu, iskašljavanjem i kapljicama iz nosa, usta ili konjuktiva. U kasnijem stadijumu bolesti uzrocnik se širi urinom i fecesom. Iscedak iz nosa, kao i slina iz usta, veoma su infektivni i treba znati da se u njima virus javlja 5-6 dana posle infekcije.

Često se vlasnici začuđeno pitaju kako su štenad obolela kada nisu nigde izlazila iz svoje štenare, niti je dolazio neki drugi pas u kuću. Štenećak može preneti čovek mehanickim putem, na primer preko cipela.

Inkubacija kod pasa traje 3-7 dana. Pas zatim postaje mrzovoljan, odbija hranu. Temperatura je i do 41°C. Iz nosa se javlja vodenast iscedak a sluzokoža ociju je zacrvenjena. U ocnim uglovima nakupljaju se ‘krmelji’. Za dva do tri dana dolazi do znacajnog poboljšanja opšteg stanja i upravo ovakvo stanje, u vecini slucajeva, zavara vlasnike. Za 1-2 dana ponovo dolazi do poremecaja opšteg stanja, samo sada sa znatno težim manifestacijama.

Virus štenecaka napada gotovo sve organe pa, u zavisnosti od toga kakvi simptomi preovladuju, može se govoriti o nekoliko vidova: kataralni, kožni, crevni, plucni i nervni štenecak.

Kod kožnog oblika javljaju se karakteristicne promene na koži, pre svega na unutrašnjim stranama butina, stomaka, skrotumu. Prvo se javljaju crvene mrlje na koži da bi se stvorile vezikule (cvorici) ispunjene žuckastom limfom. Za nekoliko dana nastaju krastice.
Crevni štenecak kao glavnu odliku ima zapaljenje sluzokože želuca i creva.

Javlja se sušenje usta, jezik je beo, zadah iz usta cesto je veoma neprijatan. Javlja se ucestalo povracanje i dugotrajan proliv. Izmet je penušav i krvav. Pas ne uzima hranu.

Plućni oblik štenecaka odlikuje se težim promenama na plucima i drugim delovima respiratornog trakta. Javlja se kašalj, teško disanje. Iz nosa curi iscedak tamne boje.

U slucaju da virus napadne nervni sistem, govorimo o nervnom tipu štenecaka. Ovo je najteži oblik bolesti. Pas menja ponašanje, postaje uplašen, dolazi do pojave agresivnosti, ujeda sve oko sebe. Glavu zavlaci u coškove. Delujuci na nervni sistem, virus može izazvati paralize i pareze (oduzetost) ili prenadraženost. Oduzetost se prvo uocava u nesigurnom hodu. Prvo nastaje oduzetost zadnjeg dela tela.

Štenecak se teško leci, a u slucaju da ga pas preboli, veoma cesto ostaju posledice, kao što je gubitak cula mirisa, slepoca, žuti ili crni zubi, gluvoca itd.

stenecak

U zavisnosti od nastalih komplikacija štenecak traje i do tri nedelje. Smrtnost je 30-80%.

Najbolja zaštita pasa je vakcinacija. Prvu vakcinaciju štenadi treba obaviti u starosti od 7-9 nedelja, a sa tri meseca starosti treba ponoviti vakcinaciju (revakcinacija). Kao veoma dobra mera pokazalo se vakcinisanje kuja neposredno pred parenje, ili u prvoj trecini graviditeta. Takve ženke daju otporniju štenad.

Author: Ljiljana Milovanović

Trudimo se da naš portal bude ispunjen bogatim sadržajem o psima, kako bi vas o svemu u vezi sa njima informisali i ujedno vam pomogli da svaki dan naučite nešto novo. Želite da imate psa ili već imate psa? Na pravom ste mestu!

Share This Post On
468 ad

Submit a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *